Мошти светог Петра Аргоса, светог архијереја из 10. века коме је храм посвећен, смештене у посебно светилиште у центру цркве, током целог дана испуштале слатки мирис, преноси Ромфеа.
Верници су, приметивши овај мирис, обавестили митрополита Арголиски Нектарије о овој појави, који је посетио је цркву и приметио да је мирис веома интензиван, након чега је то објавио:
"Иако се упокојио пре 11 векова, Свети Петар епископ аргоски, данас разговара са верницима. Наш епископ очигледно жели нешто да нам каже!" узвикнуо је митрополит Нектарије, истичући да је тај мирис манифестација милости Божје, која остаје у моштима светаца. "Мирисати... без људске помоћи! Човек чији је биолошки живот завршио у 10. веку почео је да говори у 21. веку. Говори, али без речи."
Митрополит даље објашњава: "Мирис моштију нашег оца Светог Петра, епископа у Аргосу, манифестација је милости која прожима тело, како пише Свети Василије. То је откривење благодати Божије која „пребива“ у моштима светитеља. Зашто свети Петар сада говори мирисом? Можда зато што је наша вера анемична и треба јој нешто да је појача. Можда зато што је смрад неправде, равнодушности и егоизма завладао нашим животима. Али ако верници не чују шта свети Петар говори својим слатким мирисом, то ће се једноставно распршити и изгубити. Не дозволимо да нам се ово догоди" - упозорава митрополит.
***
Живот светог Петра Чудотворца из Арга :
Свети Петар Чудотворац, епископ Арга на Пелопонезу, живео је током деветог и раног десетог века, а одгајали су га побожни родитељи. Родитељи светог Петра, а касније и његова браћа Павле, Дионисије, Платон и сам свети Петар, постали су монаси. Свети Петар се ревносно посветио монашком подвигу, и надмашио је своју сабраћу. Ово је привукло пажњу италијанског епископа Николе (који је од 895. био цариградски патријарх), који је хтео да га уздигне у епископски чин. Свети Петар је то одбио, сматрајући се недостојним такве части.
Епископ Никола је посветио Павла, брата светог Петра, за епископа коринтског, а свети Петар је отишао свом брату и живео са њим, преузимајући на себе подвиг ћутања. После годину дана изасланици су дошли епископу Павлу из града Аргоса и затражили су светог Петра за свог епископа. Након дугих и интензивних молби, свети Петар је коначно дао пристанак. Као епископ, свети Петар се усрдно трудио водећи своје стадо. Био је изузетно саосећајан, посебно према онима којима је помоћ била потребна, према сирочади и удовицама.
Светитељ је хранио гладне у годинама неуспеха усева. Његовим молитвама храна издвојена за гладне никада није нестала. Светитељ је такође откупљивао заробљенике, лечио болесне и напаћене и поседовао дар прозорљивости. Предвидео дан своје смрти и са седамдесет година отишао је Господу. Његове мошти су 1421. године пренесене из Аргоса у Науплос, излучујући миро, чинећи чуда и исцељења.
За Фондацију "Пријатељ Божији": Ставро Василидос
Извор: vimaorthodoxias.gr