Долазе нам Новогодишња и Божићна славља. Неко ће обележавати више ово, неко оно, неко оба и постоје разне дискусије на тему: ,,Нова година или Божић". Ова дискусија је заправо вештачка и сувишна, јер ако мало боље загледамо у себе, у своју традицију, ту заправо дилеме и нема.
Ветрови неких бивших режима и традиција су наметнули, тада обезглављеној Србији, неке друге трендове и празнике, све са циљем да се Србија одвоји од свог хришћанског, православног, наслеђа, па је тако уместо Божића, почела да се прославља Нова година. Пошто су се комунисти прошлости отуђили од свог хришћанског наслеђа, они су преузели совјетску верзију Божић Бате, Дјед Мороза, Деда Мраза који уместо за Божић, долази за Нову Годину.
Само у Србији и у Совјетској Русији Деда Мраз (Дјед Мороз) (1) долази за Нову годину, док свугде у хришћанском свету Деда Мраз или Санта Клаус (2) долази за Божић. Чак и тај ,,трули" запад, како га често називамо због све већег пораста декаденције, слави Божић и све је у знаку Божића. Знамо, неко ће рећи, Божић се на западу одвојио од своје хришћанске традиције и ту има пуно истине ако погледамо шта су направили од Божић Бате, Светог Николе, на западу, претворивши га у подбулог, дебелог, паганског Деда Мраза.
Иако ветрови ,,новог доба" и потрошачког саможивог друштва прете да униште хришћанску цивилизацију, на западу је дух Божића још увек много јачи него код нас на истоку где се ми будимо из медвеђег сна заблуда и својих погрешних корака. Ми се увелико, Слава Богу, враћамо у колосек хришћанских народа и сведоци смо посртаја западне хришћанске цивилизације. Но, не треба да се радујемо томе, јер олује ,,новог доба" прете уништењем свима, па и нама. Пре би требало да кроз љубав и молитву и кроз враћање својој традицији утичемо, како на нашег човека, тако и на цели свет, да сведочимо Васкрслог Христа и Његову љубав према свету, јер Бог јесте Љубав.
Божић је прослава породичности и на том ,,трулом" западу већ од почетка децембра крећу Божићна појефтињења, Божићни филмови и програми за децу и све то траје до краја јануара, док се код нас Божић још увек везује, код многих, за ,,србовање", на жалост, а не за једну здраву, хришћанску традицију. Другосрбијанци у својој великој тежњи да буду запад, су више окренути прослави Нове године, не схватајући у свом очигледно ,,плитком", посткомунистичком уму да ако хоћемо да будемо Европљани, у оном правом смислу, а не овом који нам се презентује, онда треба управо да прослављамо Божић, а не ,,социјалистичку" Нову годину, односно да већи акценат стављамо на Божић. Пуно времена је потребно да би се дошло до отрежњења, пуно трака да се одмота у вијугама и демонтира такав начин размишљања. Ми смо хришћани, Светосавци, наследници ромејске, православне, хришћанске цивилизације и у многоме Европа пре Европе.
Славимо Божић, прослављајмо Творца и рођење Богомладенца Христа и радујмо се, прослављајмо живот, породичност, заједништво, јер је Бог и заједница и породица, а ми смо иконе Његове. Враћајмо се својој здравој светосавској традицији и будимо оно што јесмо!
1. Назив Деда Мраз - Дјед Мороз је преузет из Совјетске-бољшевистичке Русије где је већ овај зли рецепт и примењен
2. У хришћанској традицији, како на истоку и на западу, Божић Бата је Свети Никола, који је по предању носио поклоне сиромашној деци по сиромашним квартовима, стављајући их у чарапе, качећи их на прозоре кућа, на Бадње вече. Холандски досељеници су пренели ту традицију на ,,Нови континент" у 17. веку. Средином 19. века у Америци креће тренд одвајања ,,Деда Мраза" од свог хришћанског корена и начела. Деда Мраз( Свети Никола, Santa Claus, Sant Nickolaus) постаје подбули чика са ирвасима и патуљцима; тренд опагањивања једне дивне хришћанске традиције. Кока кола је оваквог Деда мраза популаризовала почетком 20. века.
Иван Миладиновић, теолог-вероучитељ