Као и са осталим створењима, наш Бог је Господар чак и квантне механике. Он је створио просторно-временски континуум, а физичке баријере или географске удаљености нису препрека његовој моћи. Он може да транспортује људе (и њихове молитве) на било коју локацију у универзуму - тренутно. Јер кроз Њега живимо, крећемо се и постојимо (Дела 17:28).

Телепортација је, према уобичајеној дефиницији: „пренос материје са једне тачке на другу без преласка физичког простора између њих“. Шта би могло бити невероватније?

Ову кованицу смислио је и први пут је поменуо амерички писац Чарлс Форт познат по свом интересовању за ,,натприродне феномене". Он је једноставно спојио грчки израз "tele" (даљина) са латинским "portare" (носити, пренети). Људима се много допала нова реч, а такође и сама идеја о тренутном "магичном" превозу на даљину. Наредних деценија ова досетка је немилице експлоатисана у научно фантастичним филмовима, тв серијама, књигама и магазинима, а посебно у серијалима „Звездане стазе“ (Startrek).

Сви ови облици забаве - колико год били дивни - само су фантазија. Али, у стварном свету, Свето писмо бележи више догађаја у којима су људи заиста били телепортовани са једне локације на другу. Ово је невероватније од свега што Холивуд може да постигне било преваром са камером или магијом постпродукције.

Јеванђеље по Јовану бележи време када је Исус преместио цео брод на удаљену локацију - више од две миље, у ствари, од његовог настанка:

А кад би вече сиђоше ученици Његови на море, и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима. А море се подизаше од великог ветра. Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет стадија (4,5 или 5.5 километра), угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се. А Он им рече: Ја сам; не бојте се. Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху. (Јован 6:16–21).

Галилејско море има више од 9.5 километара у пречнику, а ученици су веслали тек пола пута. Исус се приближава, ходајући по води (такође невероватно), и улази у њихов чамац. Чамац и сви у њему се одмах појављују на другој страни мора. Телепортовани су на удаљеност већу од три километра.

У другој причи, Свети Дух телепортује човека скоро 65 километра - са пустињског пута до града Азота: И заповеди да стану кола, те обојица сиђоше у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изиђоше из воде, Дух Господњи узе Филипа и ушкопљеник га више не виде. Путовао је даље својим путем радујући се. А Филип се нађе у Азоту, а затим пролазећи проповедаше јеванђеље свим градовима, док не дође у Кесарију. (Дела 8:38–40)

Иако не знамо тачну Филипову локацију на путу између Јерусалима и Газе, знамо да Азотус није директно између ова два града и да је Филип телепортован чак 65 километра до свог одредишта. (Ова мапа показује локације Јерусалима, Газе и Азота.)

Чак и пре Христовог доласка, Бог је слободно телепортовао свој народ са места на место:

Пророк Авакум је био у Јудеји. Помешао је хлеб у чинији са чорбом коју је скувао, и хтеде да то донесе жетеоцима у пољу, када му анђео Господњи рече: „Однеси ручак који имаш у Вавилон Данилу, у јаму лавовску“. Али Авакум одговори: „Господе, Вавилона не видех, и јаму не знам где је“.

Тада га ангел узе за косу и тренутно пренесе у Вавилон, у даљину огромну, на јаму лавовску, у коју Данил беше бачен од цара Кира за казну, јер се не поклони идолима. Даниле, Даниле, прими ручак што ти га посла Бог", викну Авакум. И Данил прими и једе. Потом ангел Божји опет узе Авакума и пренесе у Јудеју, на њиву његову (Дан. 14, 33-36).

Овде у књизи Данила Бог хвата Авакума за косу и брзо га преноси из Израела у Вавилон. Ово је учињено, наравно, како би он могао да достави оброк Даниелу у лављој јазбини. (Авакум је или био прилично стар, или је било укључено и путовање кроз време!) Затим, након што је оброк био достављен, Бог одмах преноси Авакума назад кући - на путовање од преко 1000 миља.

Можда се још један случај телепортације може идентификовати у Јовановом јеванђељу, када Исус улази у собу без врата:

И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам. И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам (Јован 20:26).

Један од мојих омиљених примера божанске телепортације налази се у Лукином јеванђељу. Исус ломи хлеб са двојицом својих ученика, а затим одмах нестаје из њиховог присуства: И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им. Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде (Лука 24:30–31)..

Узгред, ово је такође један од разлога зашто је лако поверовати да смо заиста сједињени са светима и анђелима небеским током нашег земаљског богослужења. Током Литургије, небо и земља се укрштају и налазимо се у самом присуству Бога, светих и анђела. Учествујемо са њима у богослужењу, а они чак и чују наше молитве. О овој стварности сведочи и наша иконографија. Отац Александар Шмеман пише: „икона је сведок или боље речено последица сједињења неба и земље“.

Свети на небу су велики облак сведока (Јевр. 12,1). Они бдију над нама, моле се за нас и подстичу наше напоре да издржимо до краја. Ето шта значи веровати у заједницу светих. У Телу Христовом, сви смо повезани - без обзира на ограничења и простора и времена.

Наш Бог је Господар чак и квантне механике, и створио је све ствари ни из чега. Физичке баријере или географске удаљености за њега нису препрека. У Њему и кроз Њега, сви смо тренутно повезани, и можемо бити на било којом месту где Он сматра да треба да будемо.

о. Џозеф Глисон, Православна црква у Омахи, Илиноис,
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Никола Животин
Извор: theorthodoxlife.wordpress.com