Једном сам схватио да правимо велику грешку када не обраћамо дужну пажњу на анђеле у свом животу: и ја лично, као и већина верника са којима сам се случајно срео на исповести или само у разговору. Анђели су духовна бића која је Господ створио пре човека, пре видљиве творевине. И иако њихово постојање припада сфери највише небеске стварности, они ипак имају нераскидиву везу са земљом и са људима. Они су најпоузданији асистенти у нашем животу. О њима је отац Христофор у предговору својој књизи писао веома добро: „Дај Боже да нам они буду помоћници и заступници и у овом животу и у животу вечном“. Дакле, нема ништа корисније за нас од тога да имамо добар однос са нашим анђелима. Ко од вас не би желео да има пријатеља који би вам увек био веран, коме бисте могли веровати? Коме бисте могли да отворите своје срце? Од кога бисте могли да очекујете помоћ у најтежим тренуцима свог живота?

Већина људи који данас иду на исповест кажу да се осећају анксиозно, нелагодно или, како се то сада каже, „стресно“. Они доживљавају страх, пате од чежње и од разних фобија, од депресије и од усамљености. Мислим да би људи могли да се реше свега овога када би истински ценили дарове Христове.

Верујем да су највећи дар Божији, после Светог Тела и Крви Христове, који нам Он приноси на свакој Литургији, после Пресвете Богородице, Мајке Светлости, свети анђели Божији. И често нас однос са анђелима води ка заједници са светима, и са Богородицом, и са Христом. Ово заједништво је као нека врста лествице по којој се анђели спуштају до нас, а уз помоћ анђела ми се уздижемо ка Христу.

А сада ћу вам испричати неке тренутке из мог живота који су везани за анђеле.

Рођен сам у селу Пано Зодија, које се налази у нашој епархији, у митрополији Морфус. Моја кућа је поред цркве Светог Арханђела Михаила. Мој отац је био из овог села, а мајка из суседног села Като Зодиа. У то време куће су обично градили мушкарци. Али пошто је очева прва жена умрла рано, када је имала само 27 година, а мој отац је остао сам са двоје сирочади, он је поново оженио моју мајку и довео је у кућу своје прве жене. Тако нас је било шесторо: двоје из првог брака мог оца и четворо из другог. Био сам најмлађи.

Мој отац је био старомодан Кипранин. Кад бисте само знали какав су однос имали стари Кипрани према анђелима! Посебно овде, на нашим просторима, где је постојала црква Св. Арханђела Михаила. Мој отац је био веома религиозна особа.

Тада је у околини Морфуа расло много стабала поморанџе и мандарина – то су врсте дрвећа којима је потребно много воде. Зими обично није било проблема са заливањем, али лети, када су велике врућине, било је потешкоћа. Мој отац је имао своју башту, и да би прехранио нашу бројну породицу, почео је да брине о туђим баштама, а заузврат је добијао део рода. Заливање је трајало дуго, па је често морао да остане будан целе ноћи. Док је чекао да се земља насити водом, дремао је стојећи.

Тешкоћа је била не само у томе што је често морао да проводи ноћи без сна, већ и у томе што је увече напуштао своју велику породицу. Било нас је петоро дечака и једна девојчица.

Овде се мора додати да је поред навике да залива баште ноћу, мој отац имао још једну навику. Био је веома гостољубив. Ако би ушао у сеоску кафану и тамо срео неког странца, питао би га да ли има где да преноћи. А ако није имао куда, отац га је позивао код себе. Моја мајка није била против, али је замолила оца да у таквим случајевима не одлази ноћу да залива, већ да остане са нама: „ Ја сам млада жена и ти и ја имамо младу ћерку. Није добро да непознати мушкарац буде у кући преко ноћи, а да ти ниси ту.” Ово је, наравно, било разумно и исправно. Треба рећи, да су лети често странци били у селу. И скоро свако вече имамо некога да преноћи.

Мој отац је био једноставан човек, није имао лоше мисли у глави. Одговорио је мајци:

- О, жено, ти си као мало дете... Кад одем од куће, зовем у помоћ нашег комшију - Арханђела Михаила. Уосталом, поред нас је његов свети храм! Не бој се ничега! Пред одлазак му кажем: „Драги мој арханђеле Михаило, идем на посао. Сиђи, молим те, са иконе и иди на службу, у нашу кућу. Чувај моју кућу, молим те." А то што си сумњала у његову помоћ је грех! Прекрсти се и реци: „Опрости, Господе!“.

- Слушај, Николаје, нашу децу треба чувати...
- Душо, зар стварно мислиш да ћемо децу чувати боље од Арханђела?

Помислите само: мој отац није знао шта су стрепња и страх! Он је себе и целу своју породицу потпуно поверио Арханђелу Михаилу. Шта мислите, шта је урадио арханђел Михаило да убеди моју мајку да је мој отац у праву?

Једне вечери један Јермен је замолио да преноћи код нас. Он није био православац. Иако Јермени себе називају хришћанима, њихова вера је другачија од наше. Мој отац није правио никакву разлику међу људима. Позвао је не само православне, већ и мароните, и Јермене монофизите, и кипарске Турке. И према свима се понашао исто. Мој отац је Јерменину којег је срео у кафићу рекао исто што је рекао и осталима: „Имам слободну собу са креветом код куће, молим те, дођи да преноћиш. Увече ћу ићи да заливам баште. Једва се познајемо, али ми уливаш поверење. А, осим тога, моју кућу чува Арханђел Михаило.

Овај Јермен је био лош човек и у најмању руку преварант... Рекао је оцу: „Да, господине, можеш мирно на посао.

Мама му је спремила собу, раширила кревет. Да је власник код куће, позвали бисмо госта на вечеру за сто. Али, пошто је власник био одсутан, мајка је позвала старијег брата да донесе храну и воће госту у соби. Брат му је правио друштво да му не би било досадно на вечери, а онда му пожелео лаку ноћ и сви смо отишли ​​у кревет.

Тек што је Јерменин заспао, видео је да неко стоји на узглављу његовог кревета. Био је то тамнокоси младић невероватно високог раста, глатких образа који нису познавали браду, а лице му је... блистало! Гледајући у Јерменина строгим погледом, узео је десну руку и почео да га удара руком о зид.

- Пусти ме, пусти ме! — викну Јерменин.

Али младић није испуштао Јерменина и наставио да га туче по руци, тако да је имао велике болове.

- Ко си ти?
- Сутра ће Николај доћи кући, а ти ћеш му после вечере испричати шта си учинио данас. И урадићеш оно што ти он нареди.

Јермен се згрозио. Тај који му се јавио био је сам Арханђел Михаило. И, наравно, свесно га је тукао по руци. Оног дана када је Јермен дошао у село, чуо је звоњаву звона. Људи су ишли у цркву на вечерњу службу. И он је отишао са њима. Док су се верници молили, Јерменин је погледао у кутију за донације. У то време у нашем храму је била лоша навика да се новац не ставља у кутију, већ да се посуда са приносима оставља на њој. За Јермена је ово постало неодољиво искушење. Тихо је украо новац са послужавника и мислио да нико није приметио. Са овим украденим новцем свратио је у нашу кућу да преноћи.

Али његова крађа није прошла незапажено: то је видео небески покровитељ и чувар овог храма, Св. Арханђела Михаило. Зато се јавио несрећном крадљивцу и почео да га туче по десној руци – оној истој којом је тајно узео новац.

Ујутро се мој отац вратио. Јермен га је, уплашен и блед, чекао на вратима собе.

- Шта ти се десило, пријатељу? упитао је отац.
„Тај високи ме је држао будним целе ноћи“, одговорио је Јермен.
- Не разумем? Какав "високи"?
- Слушај, како да ти кажем... Ја сам учинио један мали грех, а твој Арханђел ми је дошао… Он је тако... висок...
- Шта си урадио?

А Јермен је оцу испричао јучерашњи инцидент.

– Отишао сам у храм на вечерње и узео нешто новца из посуде за прилоге, тачније, украо сам га... И мислио сам да нико није видео како сам то урадио, али је то видео ваш Арханђел. И целу ноћ ме је држао за руку и тукао о зид. (Арханђео је ударио таквом снагом да је на том месту на зиду наше куће остала удубљење. Отац и мајка су нам увек говорили деци: „Видите ли шта Арханђел ради за крађу?“).

Након што је чуо ову причу, мој отац се, с једне стране, сажалио над њим, а с друге стране, сетио се како му је мајка више пута рекла: „Зашто излазиш на ноћу и остављаш нас код куће са странцима?“ ...

И он јој рече својој жени: „Сећаш ли се шта сам ти причао? Када одем, долази Арханђел Михаило и чува нашу кућу. И испричао јој је ову причу са Јерменом.

Мама се у одговору прекрстила и рекла: „Опрости ми, Николаје! Твоја вера је јача од мог ума. Био си у праву: Арханђел чува нашу кућу од сваког зла.

Мој отац је био љубазан и снисходљив човек, али ако је видео велике грехе, био је и веома строг. Како је прошао? Отишао је са Јерменином у цркву и позвао свештеника. Чим им је свештеник отворио врата, отац је рекао Јермену: „На колена!“.

Зашто да клечим? - промрмља Јермен незадовољно.
- Затражи опроштај од Арханђела Михаила.

Овде се мора рећи да је у нашој сеоској цркви на зиду била огромна фреска која приказује Арханђела Михаила. Ако би неко приметио каква је велика слика у храму манастира Св. Јована Лампадиста, схватиће отприлике колика је била икона код нас.

Сироти Јермен је пришао лику Арханђела Михаила, клекнуо и заплакао. А онда је извадио новац и вратио га свештенику. Мој отац је рекао је Јерменину:

- Слушај. Други пут, кад будеш близу нашег села, прекрсти се и прођи. И немој више долазити у нашу кућу. Оставите своје лоповске навике. Мислиш ли да Арханђел живи само у нашем селу? анђели су свуда, они виде сва наша дела.

Тако су нас моји родитељи, прво отац, а потом и мајка, учили да памтимо анђеле. И научили су нас да будемо храбри: ако је страшно, прекрсти се и помоли се свом анђелу чувару. Тако је старија генерација Кипрана заштитила децу и спасила их од свих врста фобија и страхова. А сада их водимо психијатрима и тако још више умножавамо свакојаке фобије. А све је то зато што родитељи немају вере. Јадни родитељи преузимају то на себе и мисле да могу сами да се изборе. Шта да ураде отац или мајка ако дете нису ни научили да верује у помоћ светих анђела, који су нам први помоћници и чувари?

За време Свете Тајне Крштења дете добија анђела чувара. Сваки православац га има. Много зависи од породице, и од понашања саме особе. Анђео човеку лако прискаче у помоћ: он нас штити, надахњује, упућује на пут доброте и надахњује нас добрим мислима и добрим жељама. Али исто тако лако напушта човека ако види да смо занесени лошим жељама и злим мислима и да вређамо ближње. Тада нас анђео напушта и удаљава се од нас. И чека да се покајемо за своја дела и исповедимо да бисмо се поново вратили.

Постоји још једна ствар која вам можда никада није пала на памет. Анђели немају тело. Они су духовни ентитети, а наша душа је отворена за њих. Они могу лако да уђу у наше срце и да у њега ставе лепе жеље, или да уђу у наш ум да у њега унесу добре мисли; да лече болести. Укључујући и скривене болести које још нисмо приметили. Довољно је само да им се помолите и позовете их у помоћ.

Испричаћу вам још једну причу. То се догодило када сам већ служио као ђакон недалеко од Ларнаке, у цркви Светог Ђорђа. Сећам се како је један момак дошао у наш храм: са минђушом у уху, са модерном фризуром, у неким необичним стилским ципелама. Сада му се не сећам имена, назовимо га условно Андреј. А он ми каже: „Хоћу да се исповедим“. Послао сам га оцу Симеону. Нешто касније смо се упознали и спријатељили. И испричао ми је невероватан догађај, који се догодио уз учешће његовог анђела чувара.

Андреј је имао веома добру мајку, касније сам је упознао. Била је то света душа, прави молитвеник. Ноћу се молила Господу, са бројаницом. Живели су у једном малом селу, 20-ак километара од Ларнаке.

Андреј се оженио и добио дете. Али, нажалост, његов породични живот постепено је почео да иде низбрдо... Често је одсуствовао од куће и остављао младу жену саму. Његова мајка се веома узнемирила, видевши све ово. И што даље - то горе: почео је да иде у ноћне клубове, дружи се са неким женама. Неко га је увукао у магију, и он се потпуно удаљио од Цркве и удаљио се од родне породице. И претворио се у правог весељака и пијаницу...

Једне суботе увече, када је већ пао мрак, Андреј се напио и сео за волан да се врати кући из Ларнаке. Растојање тамо није мало, дуго би се ходало (око 20 километара). Андреј је био пијан и веома уморан од забаве. И у неком тренутку је заспао за воланом. А пошто је заспао, несрећа је била неизбежна: на првом скретању би излетео са стазе. Сасвим је могуће да би умро. Знате ли шта га је спасило од смрти? Сам ми је то причао, са сузама. У неком тренутку је отворио очи и схватио да се ауто креће сам. „Али неко мора да вози?“ помисли Андреј. А онда је видео две блиставе, светлеће руке које су држале волан и управљале аутом.

- Замислите, оче Неофите, овај невидљиви возач возио је мој ауто скоро 20 километара! И видео сам само његове блиставе руке. У једном тренутку сам скупио живце и питао: „Ко си ти? А зашто си овде у мом ауту? Не разумем зашто си ми спасио живот? Као одговор, чуо сам глас: „Ја сам твој анђео чувар. Буди опрезан и не греши“. После ових његових речи, сјајне руке су нестале, а ја сам чврсто ухватио волан и сам одвезао ауто даље.

Оно што је занимљиво је да Андреј није отишао кући својој жени и ћерки, већ својој мајци (можда је ову добру мисао инспирисао анђео). Попео се уз степенице, отворио врата и видео да се његова мајка моли пред иконама на коленима.

- Мама, зашто не спаваш? Шта радиш?
- То си ти, сине, одговори: шта радиш? И шта ти се десило?

А онда јој је Андреј рекао целу истину:

- Мама, знаш, нисам могао да возим ауто и заспао сам за воланом. Довео ме кући мој анђео чувар. Он је возио ауто, не ја. Када сам отворио очи, видео сам његове руке за воланом, сијале су. Зашто не спаваш? Сада је већ дубока ноћ.

- Сине, твој анђео чувар ми је дошао. Рекао је: „Дина, устани. Андреј је у опасности. Морамо се молити“. И од тада клечим и плачем и молим се да се жив вратиш кући. Ево шта значи мајчинска молитва...

Већ сам рекао шта је очева молитва (у првом случају код Архангела Михаила). А сада сте чули колико је важна молитва мајке и какве везе има њена молитва са анђелом чуваром детета. Најважније је да је Андреј након тога променио свој живот. Одрекао се лоших навика и постао веома поштована особа. А анђео чувар га је довео на исповест у цркву.

Ово што вам сада причам није нека бајка. То су догађаји из стварног живота који су се десили оним људима које сам лично познавао.

Испричаћу још једну причу. Када сам био студент права, упознао сам неке свете људе. Први од њих је недавно канонизован. Био је то свети Јаков Еубејски. Често је изговарао реч „Опрости ми“, па су га неки звали „Јаков-опрости ми“.

Када је служио Литургију, често је виђао анђеле. И причао ми је о томе.

– Чим појци почну да певају: „Чији се Херувими тајно образују“, видим их у стварности. Они су овде, у олтару, лебде у ваздуху... Сада сам остарио и понекад ми је тешко да причешћујем људе и дуго држим путир у рукама. Кад ми буде тешко, видим два анђела који ми помажу.

Отац Јаков ми је испричао да је једне касне вечери хтео да оде у пећину у којој се подвизавао свети Давид, да би се тамо помолио. Пут је био мрачан, било му је тешко да хода (у то време није било мобилних телефона којима се осветљавао пут и других технологија). А онда се обратио са молитвом Господу:

- Господе, Исусе Христе, који си створио небо и звезде. Баш бих волео да одем на ово забачено место, у пећину Светог Давида, да ми тамо нико не смета да се молим и разговарам са Тобом. Молим те пошаљи једну од звезда да ми осветли пут.

После ове молитве, једна звезда је почела да се креће са њим и да му осветљава пут. Ево шта се даље догодило, према његовим речима:

– Стигли смо до пећине Светог Давида и звезда се зауставила над улазом. Тада сам јој рекао: „Звездо, можеш се сада одморити и угасити свој сјај. Само те молим да је поново упалиш кад се вратим.

Ушао сам унутра и молио се тамо два сата. А кад сам отишао, звезда се поново упалила и вратила ме у манастир.

Исто се десило и следеће ноћи, а онда је то постало сасвим уобичајено... Тада још једна мисао дође Јакову:

- Шта је ова звезда? Може ли она да комуницира са особом...? Ако већ може да се спусти са неба и прати га на путу?

И одједном, после ових речи, видео је да звезда има крила. Тада је схватио да је то у ствари анђео, који је узео обличје звезде да одведе простог и чистог срца оца Јакова до саме пећине.

Већ сам вам рекао довољно случајева, од којих сваки има своје значење. Веома је важно да се увек молимо свом анђелу чувару и да имамо „добар однос“ са њим. А ако се раније нисмо побринули за то, онда је време да то урадимо одмах.

Од тренутка крштења имамо тако блиског пријатеља и молитвеника Господу, верног сапутника и помоћника, али то не ценимо. А неки и упадну у жамор и кажу да су усамљени, да су под стресом, да немају средстава, али се не моле свом анђелу чувару и не верују у његову брзу помоћ.

Недавно сам примио телефонски позив од човека који ме је замолио да помогнем у проналажењу посла за његову ћерку, користећи своје епископске везе. На то сам му одговорио:

- Знам једног помоћника коме се можеш обратити. Морамо се за њу молити њеном анђелу чувару. Или ипак желите да контактирам министра?
- Мислиш ли да ће, ако се помолиш анђелу чувару моје ћерке, она моћи да се запосли?
- Размислите сами: ко има више моћи? Неки служитељ, који је само смртник, или слуга Христов, анђео Божији?

Он ми одговара:

- Причај са било ким, само се ћерка запосли!

Отишао сам, запалио велику свећу, која је још остала од старца Јакова, прекрстио се и помолио се старцу Јакову и анђелу чувару ове девојке за њу и њеног оца.

Прошло је неко време, поново смо га срели на улици. Рекао је да је његова ћерка добила добар положај у министарству. Али не у месту где је радио мој познаник министар (кога никада нисмо контактирамо), већ путем интервјуа, без икаквих веза.

Какав закључак се овде може извести? Анђео чувар нам не помаже само у земаљским пословима (погрешно је претпоставити да нам је за то дат). Његова главна улога је да нам помогне да ојачамо у вери, да постанемо истински верници.

Можете, наравно, тражити од њега земаљске ствари, али би било боље да се помолите анђелу чувару да вам он пружи духовну помоћ. На пример, ако осећате бес у својој души, молите се свом анђелу чувару да вам помогне да се ослободите ових осећања и мисли.

Реците му: „ Помози ми, молим те, да се ослободим гнева, очисти мој душу од њега. И тврдоглаво, упорно понављајте ову молитву, молите га смело.

Или, на пример, осећате љубомору према ближњем. Молите се: „Преклињем те, анђеле Божији, свети чувару мој! Поштеди ме зависти. Надахни добре мисли моме комшији и мени.

Данас се многи људи суочавају са проблемима у породичном животу. Ако имате тежак разговор са својом женом, зашто се прво не помолите њеном анђелу чувару да просветли њено срце? А када би се и жена молила анђелу чувару свог мужа, колико би њихов однос био љубазнији и бољи?

Мала деца до 5-6 година понекад могу да виде анђеле. А онда, због греха, људи губе ову способност. Али ако човек почне да се каје за грехе, плаче и моли се са сузама, исповеда се, тражи опроштај од Бога, Мајке Божије и светих, тада се његова душа чисти, оживљава и може поново да поврати ову способност. Особа почиње да се сећа давно заборављених искустава из детињства. А ако се човек не покаје и не живи духовним животом, онда се не сећа ничега о својим старим гресима, долази зли и помрачује му ум, и доноси заборав (грч. ληθη). Занимљиво је да у грчком језику реч „истина“ (грч. αληθεια) има исти корен као „заборав“, али јој се додаје префикс, који има значење супротности (грчки α-), тј. истина је тамо, где не заборављају на правду и истину, где нема грешке.

Анђео чувар није само наш заштитник, већ нам помаже и у односима са ближњима, са нашом браћом. И што је најважније, постепено нам помаже да упознамо себе како бисмо могли да видимо своје грехе и да се истински покајемо за њих. Осим тога, помаже нам у познавању Бога. Анђео има способност да рефлектује Божанску светлост, која, силазећи из једног анђеоског ранга у други, коначно стиже до нас. Ово је Светлост знања, стварања, укрепљења, очишћења, просветљења и на крају освећења, достизања светости.

Сада сам вам открио много узвишених теолошких концепата. Волео бих да сви запамтите једну, најважнију ствар: научите да отворите своје срце и разговарате са својим најближим пријатељем, са најближим рођаком, анђелом чуваром.

Нико од нас не зна када ће доћи час смрти. Али то време ће неминовно доћи. Наша душа ће бити одвојена од тела. Наше тело ће нас напустити, али наш анђео чувар неће нас напустити! Он ће бити поред наше бесмртне душе. Зато је веома важно да у последњим минутима нашег земаљског живота, а можда чак и сатима или данима, наш анђео чувар буде поред нас. Јер после одвајања душе од тела она ће морати да прође кроз искушења (митарства). Демони ће викати и окривљавати нас за све грехе које нисмо признали и за које се нисмо покајали, да би душу са собом одвукли у пакао. А једини који ће бити поред нас, поред наше душе је наш анђео чувар.

Зато вас много молим да се сада спријатељите са својим анђелом. Наше тело ће отићи у земљу и постати земља, а анђео чувар ће остати са нама. Он ће нас пратити ка Христу (путем ћемо видети светлост Богородице, Која је Мајка Светлости), и пренеће нашу душу у Онога који је створио човека: Господа, Васкрслог, Исуса Христа.

Тако нас анђео чувар прати од тренутка крштења до предаје наше душе Богу. Да бисте имали свето пријатељство са њим, морате се побринути за ово већ сада.

Свако од вас може да пита свог анђела чувара о оним својствима и врлинама душе које би желео да стекне уз помоћ Божију: „Анђеле мој, молим те, научи ме да волим. А ако немате довољно вере, онда му се помолите овим речима: „Анђеле мој, даруј ми веру светих!”. А он ће те у вери учврстити, видећеш! И тако ће бити са вама – и на небу и на земљи, и у овом временском животу, и у вечности – анђео светлости, верни сапутник и чувар душа и тела наших.

митрополит морфски Неофит 
За Фондацију "Пријатељ Божији" са грчког: Ставро Василидос