Томе се не треба чудити. Ако се зли дух усуђивао да приступи безгрешном Господу последњих Његових дана на земљи - што је Господ Сам посведочио говорећи: „Иде кнез овога свијета и у мени нема ништа“ (Јов. 14,30), шта га може задржати од напада на нас грешне на крају нашег живота?

И свети Василије Велики о томе говори у тумачењу другог стиха седмог псалма који гласи: Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави, говори да борци, који су се целог живота неуморно борили са злим дусима, избегли њихове замке и одржали се против њихових напада, подвргавају се на крају живота смотри кнеза овога света, да се види да ли у њима има чега грешног.

Они код којих се нађе рана, мрља или траг греха, остају у власти злог духа, а код којих се не нађе ништа такво, пролазе крај њега слободно и налазе мир у Христу. Кад тако стоји ствар, онда треба то имати у виду и спремати се унапред за борбу у смртном часу да би се успешно пребродио. Цео живот треба да служи као припрема за то.

За тај час ћеш бити спреман ако се у току целог живота будеш храбро борио с непријатељима свога спасења. Кад се у току живота научиш да побеђујеш зле духове, лако ћеш у часу смрти стећи венац победе. Зато чешће помишљај на час смрти и на све што ће ти се у тај час догодити. Ако послушаш овај савет, тај те час неће затећи неспремног, неће те уплашити, или те бар неће много уплашити, те ће твоја душа неослабљена страхом, бити јача у тој последњој одсудној битци.

Светски људи нерадо мисле на смрт да не би загорчали сласт овога живота. Код њих све више јача привезаност за добра овога света, пошто нема препреке која би је зауставила. Зато, кад дође време да се растају са животом и са свима вољеним стварима, страшно се узнемирују, муче и плаше.

Да би сећање на смрт било од користи потребно је да замислиш себе у смртним мукама и да представиш себи искушења која те могу напасти, као и да мобилишеш све мисли и осећања који би те нападе одбила.

Та ће се борба одиграти само једном а неће мимоићи никога. Неопходно је да се човек за њу припреми како не би чинио погрешке и претрпео губитак који се више не може надокнадити.

Никодим Агиорит
из књиге: “Невидљива борба”