„Рече Господ: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да добију опет онолико. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је Он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив. (Лк 6:31–36)

Ове речи не звуче као савет, већ као позив на потпуно другачији начин живота. Оне не остављају простор за половична решења, већ нас изводе из уобичајене логике овога света. Свако ко их заиста чује, осећа да је пред њим пут који није лак – али је једини који води у живот.

„Неће човек живети само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих“, каже Свето писмо.

Свака реч Божија је живот за човека. И читајући Јеванђеље, имамо могућност да пијемо из тог извора живота. Саме речи Радосне вести су већ животворне, јер су испуњене Духом Светим. Испуњење ових речи је пут у Царство Оца.

Закон љубави изнад сваког закона

„Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима“, каже Христос и тиме даје Својим ученицима тежак задатак и позива их (то јест, нас) на активан животни став. То више није „око за око“ или „зуб за зуб“. То није само позив да не радимо другима оно што не желимо да нама чине. То је позив да тако живимо, делујемо и поступамо у свему.

Али – како живети и како се понашати? На начин који није прихваћен међу синовима овога века, као што није својствен овом палом свету. Хришћани се морају одупрети духу света; њихов призив је да буду безумни Христа ради.

„Нанеси одлучујући ударац конкуренту“, говори савремени морал.
„Љубите непријатеље своје“, каже Христос.

„Остварите профит по сваку цену!“, чујемо на сваком кораку.
„Позајмљујте, не очекујући ништа заузврат“, позива нас Син Божији.

Али, ако дубље погледамо, схватићемо да Јеванђеље не нуди нови морал. Јеванђеље се уопште не бави само етичким питањима. Оно нам једноставно показује пут живота – пут вечног живота.

Пут који води кроз Крст

„Љубите непријатеље своје и чините добро и у зајам дајте, не очекујући ништа“ – лако је рећи, али је тешко испунити. Али нам је Христос дао пример Својим животом и Својом смрћу. Он је заиста волео Своје непријатеље, чак се и на Крсту молио за оне који су Га распели. Он је чинио добро: тешио, исцељивао, васкрсавао. Дао нам је целог Себе – постао је човек ради нас, живео је за нас и умро за нас, а заузврат не тражи ништа од нас за Себе.

Волети своје непријатеље готово је немогуће за оне који немају наде у будући живот. Непријатељ је неко ко изазива бол, ко доноси патњу. Како можеш да му опростиш? Како можеш да га волиш? Немогуће је, уколико се не сетимо да је Христос умро за нас док смо ми још били грешници.

„Христос умре за нас док још бејасмо грешници“ (Рим 5:8).

Непрестано наносимо Богу бол и патњу, али Он нас неизмерно воли и опрашта.

Давати милостињу и позајмљивати, не очекујући ништа, изузетно је тешко, поготово ако заузврат добијамо љутњу и клевету. Али Христос је све то поднео – неразумевање, завист, прогон, хулу, клевету, злобу, батине, распеће и смрт. И Он нам није дао само пример – Он је спреман да нам помогне у сваком добром делу. Он подржава нашу слабу руку, јача нас у тренуцима слабости и малодушности и даје наду у наизглед безизлазним ситуацијама.

За испуњење Својих речи Христос обећава велику награду: „Бићете синови Свевишњега“.

Шта може бити више од тога? Христос је Син Божији, и ми ћемо бити синови Божији. Небески Отац је добар према нама, незахвалнима и злима, а ми ћемо постати слични Њему ако будемо поступали као Он. Господ је милостив – и ми имамо драгоцену могућност да се приближимо нашем Творцу и Спаситељу, ако не тражимо правду за себе и потрудимо се да наше срце буде попустљиво, милостиво и испуњено љубављу према ближњима.

Свештеник Фјодор Лудоговски
За Фондацију Пријатељ Божији превела и припремила: Светлана Розанова
Извор: pravmir.ru