Али како је невероватно једноставан закон по коме Он суди! Пред престолом Судије стоје сви народи, од почетка времена до последњих часова живота човечанства, све расе, сва племена, са свих делова света. Шта Христос пита? Да ли је Он рекао: "Јевреји уђите први, ми смо већ своји"; или: "пропустите православне, јер у њих је сва пуноћа откровења"; или ово: "мушкарце пустите прве, покажите поштовање"; или је Он можда рекао: "монархисти погледајте истинско Царство; или ћемо чути: "дођите служитељи муза и науке, утешите се, одахните, вама првима припада Царство Логоса, зато јер сте ви сазнали највише"?
Или супротно, тешко је замислити Христа који одмах прогања "у таму најкрајњу" демократе или либерале, жене, и можда "арогантне" Американце или некрштене Индусе.
Христос свакоме говори невероватну ствар: ово није наш први сусрет. Ми смо се срели раније. Познајемо се већ одавно. И праведници и грешници збуњено одговарају Христу исто: када смо Те видели? И грешници и праведници пате од порока вида, и то слепило им није дозволило да препознају Христа раније, при првом сусрету.
Први сусрет је у времену. Други у вечности. На Страшном суду свако ће добити своју меру вечности. Праведници - живот вечни. Грешници - вечну муку. По чему? По каквом закону? – По закону љубaви према људима.
Људима ће се судити по закону љубави. Али како необично делује овај закон. Христос никога не пита о његовој националности, погледима и образовању, не тражи да се чита Символ вере. Он не говори: "Наследићете Царство зато што сте веровали у Бога, подржавали црквену политику, читали установљене молитве и постили по правилу". Заправо, суд и није сасвим суд, већ пре објаваљивање завештања о уласку у наследство.
А ко је онда наследник?
"Јер огладњех, и дадосте ми да једем;
ожедњех, и напојисте ме;
странац бијах, и примисте ме;
Наг бијах, и одјенусте ме;
болестан бијах, и посјетисте ме;
у тамници бијах, и дођосте ми...
Тад када сте учинили једноме од ове Моје најмање браће, мени сте учинили" (Мт 25:35-37, 41).
Архимандрит Савва (Мажуко)
pouke.org