Знаш шта волим? Када идем у цркву у недељу ујутру, видим људе на улици (по таквом времену нећете срести много људи) како седе на аутобуској станици да се довезу до храма. Говорим о раном јутру, шест или седам сати. Посебно зими. Упркос хладноћи, чекају аутобус.

Дирне ме и друга сцена: видим људе како улазе у храм и пале свеће. Приликом благослова „Мир свима“ са Царских Двери примећујем да долази особа која је дошла да се помоли. И на крају службе долази да узме нафору.

Зашто причам о свему овоме? Такви призори ме задивљују.

Недавно сам рекао једној особи: „Веома ми је драго што си дошао у цркву. Одушевљен сам твојом жељом, твојим подвигом. Јер се заиста ради о труду и делима, када устанеш из омиљеног кревета и одеш у цркву.”

Каже ми један од мојих парохијана: „Зашто си, оче, изненађен? Ја сам грешан човек. Знаш ме." Ја му одговарам: „Знаш, то што радиш је твоја борба, твој подвиг: устајеш, упркос томе што си уморан и желиш да спаваш, и одлазиш у храм. Касно си легао, али упркос томе идеш у цркву. Овај твој труд је веома важан. Да ли постајеш добар или не, то је Божије. Он ће те засенити Својом благодаћу, дати ти прилику да понесеш свој подвиг, даће ти снагу за смирење и промене, ослободиће те страсти, дати ти још већу љубав. Када? Он зна када. Ја не знам. Можда данас, можда сутра, можда за неколико дана или неколико недеља. Господ зна. Али ово што радиш је веома добро. Ништа није узалуд, твој труд и твој подвиг нису узалудни. Ти учествујеш у делу свог спасења.

Свети мученици су своја тела предали мучењу, спаљивању, одсецању глава, каменовању, распећу, стрељању. Тако су у те дане сведочили о Христу. Тада је Господ то дозволио. У савременом добу ми смо више ослабљени хришћани.

Господ не тражи од нас данас да проливамо крв за Њега. Он не тражи такво јунаштво, очекује само овај мали део који видим и радујем се.

То што грешиш је разумљиво на људски начин. Када дође искушење покушај да му се одупреш. Потруди се. Моли се Христу и чућеш: „Опет ти опраштам. Волим те и поправићу те. Све ћу заборавити. Довољно ми је да видим да се трудиш. Бар мало.”

архимандрит Андреј (Конанос)
pravlife.org, zivereci.com