Живети по вољи Божјој значи не обесхрабрити се и очајавати од туга и недаћа које нам се дешавају, јер све долази искључиво по вољи Божијој и служи за наше спасење. Зато би сву своју наду требало полагати искључиво на Бога, а не у материјалну уштеђевину и не у пријатеље.

Докле год мислимо да се не плашимо невоља, јер имамо много пријатеља или новца који ће нас спасити и избавити из сваке недаће – ми живимо по својој вољи и зато трпимо побуну сопственог духа, осећамо неизвесност за сутра и бескрајне страхове који нас муче. Не знајући где је и у чему је наше спасење, идемо својим путем, који не води у спасење, него у пропаст.

Господ је рекао: „Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.“ (Мт. 6:34)

Нама је веома тешко да живимо по вољи Божијој, јер смо навикли да угађамо свом телу и свом сујетном уму. О томе је тачно рекао свети праведни Јован Кронштатски:

„Ми само зовемо Господа Богом, а у ствари имамо своје богове, јер не чинимо вољу Божију, него вољу тела и мисли, вољу срца свога, страсти своје; наши богови су наше тело...”

Прво живимо по својој вољи, а онда понављамо: „Господе, Господе, спаси нас, пропадамо!“ За своје невоље и недаће кривимо људе и прилике око себе, а за све смо сами криви. Међутим, када се човек потпуно преда у руке Божије, када не тражи своје, него Бога, када гради свој живот, не по својој вољи и разумевању, него само по вољи Господњој – тај човек не криви друге људе за своја страдања, јер зна да нам је све послато од Господа Бога на наше сопствено очишћење и спасење.

Како живети по вољи Божијој? То значи не правити материјалне резерве за себе, већ све своје богатство раздавати сиромасима и у овом животу надати се не новцу, већ Богу. Не мислити на сутра, не правити планове за будућност, јер човек очекује – али Бог располаже.

Ко живи по вољи Божијој не мари ни за шта. А ако му нешто треба, онда себе предаје Богу; а ако не добије оно што му је потребно, ипак остаје миран, као да је има. Господ Бог наш зна све наше истинске потребе и то боље од нас самих.

У закључку, желео бих да покажем причом да ако поверимо свој живот Богу, добијамо доброту и спасење.

Сељак који је имао лепог коња сматран је најбогатијим човеком у свом селу. И сви су му завидели. Али када је његов коњ отишао у степу и није се вратио, они су престали да му завиде, а некима је било и жао. Али старац није био тужан и био је миран. Питали су га:

Зашто нема туге на твом лицу?

„Не знам да ли је то добро или лоше“, одговорио је.

Али када се његов коњ вратио и довео са собом стадо дивљих коња из степе, сви су поново почели да му завиде. И само старац није био срећан и био је миран. Поново су га питали:

Зашто сада нема радости на твом лицу?

- Није ми дато да знам да ли је ово добро или лоше - како им је први пут одговорио.

А када му је син пао са коња и повредио ногу, једни су били тужни, а други се потајно радовали. Али сељак је био миран. Поново су га питали, али је одговорио као и раније.

Почео је рат, и сви момци су одведени у војску, али његов син није узет, поново су сви почели да му завиде. Само сам старац није туговао и није се радовао, јер је све воља Господња.

Зато, драги пријатељи, увек живимо само по вољи Божијој! А сам Господ ће управљати нашим животом и слати нам све што је на наше сопствено очишћење и спасење.

јереј Михаил Руски