У дане свјатјејшег патријарха александријског Јована Милостивог дође у Александрију неки инок Виталије, из манастира преподобног Серида. У својој шездесетој години он изабра себи такво житије, да је људима који суде по спољашности његово житије изгледало зло и развратно, а Богу који гледа и испитује срца - богоугодно и благо-пријатно. А његово житије беше у овоме: жудан да потајно обраћа грешнике и безаконике на покајање, он се сам показиваше пред људима као грешник и безаконик, јер он направи за себе списак свих блудница у Александрији, и за сваку посебно твораше приљежне молитве Богу, да их одврати од грешног живота њиховог. Сваки дан он је у граду одлазио у надницу као аргатин и радио од јутра до мрака. За свој дневни труд добијао је надницу дванаест новчића; за један новчић куповао је себи боб, и јео га на заласку сунца, јер је цео дан радио постећи се. А увече он је одлазио у блудилиште, давао осталих једанаест новчића једној блудници, говорећи јој: Молим те, ево ти овај новац, ову ноћ сачувај себе у чистоти, и не примај никога на грех. - И онда се затварао с њом у соби. Она би легла и спавала на својој постељи, а он се у једном углу сву ноћ тихо молио Богу за њу све до сванућа. Онда је одлазио од ње заклевши је да никоме не говори о овоме. И тако је стално радио сваки дан: дању је аргатовао као надничар постећи се, а ноћу одлазио код блуднице, и без сна проводио ноћ у молитви. Сваке друге ноћи одлазио је код друге, док тако не би обишао све блуднице, и онда је поново почињао од прве.А Бог, видећи такво страдање слуге свога, поможе му у намери његовој: јер неке од блудница, постиђене оваквом врлином Виталијевом, устајаху на молитву и, заједно с њим преклонивши колена, мољаху се. Он их онда побуђиваше саветима на покајање, претећи им Страшним судом али и соколећи их надом на милосрђе Божје и наслађивањем вечним добрима на небу. Оне онда, обузете страхом Божјим, дохођаху у умилење и обећаваху да ће исправити свој живот. И многе од њих, одбацивши греховну бестидност, законито ступаху у брак; а друге, желећи да живе у потпуној чистоти, одлажаху у женске манастире, и провођаху своје дане у посту и сузама; треће пак, живљаху у свету безмужно и чисто, издржавајући се трудом руку својих.И ни једна од блудница није смела никоме објавити целомудрено живљење Виталијево. А кад једна стаде говорити људима да Виталије не долази код њих ради греха већ ради њиховог спасења, чу то Виталије и ожалости се што се обелодањује његово чисто живљење, па се помоли Богу да казни ту жену, како би се остале заплашиле. И одмах по Божјем попуштењу, у ту жену уђе бес и она полуде. Када то видеше остале блуднице, веома се уплашише, и не усуђиваху се више да икоме говоре о светости Виталијевој. А полуделој жени људи говораху: Видиш како те Бог наказа, зато што си слагала, говорећи да тај црноризац не долази код вас ради блуда. Ето, сад се обелодани да је он блудник. - И саблажњаваху се о њега сви, и свакодневно га укораваху говорећи му: Иди, бедниче, чекају те блуднице! - И пљуваху на њега. А он све кротко подношаше, и с радошћу слушаше прекоре и грдње од људи, тешећи себе тиме што га људи сматрају за таквог грешника.Када га једном грђаху, он одговори: Нисам ли и ја од тела као и сви људи? Еда ли Бог саздаде црнорисце бестелеснима? Ваистину, и црнорисци су људи. - А други му говораху: Оче, узми себи за жену једну од блудница, и баци монаштво, да га не би брукао. Он пак, тобож љутећи се, одговараше им: Нећу да вас послушам! Какво ми је то добро: узети жену, и старати се о њој, и о деци, и о кући, и зле дане проводити у бригама и труду? А зашто ми ви судите? Еда ли ћете ви одговарати за мене пред Богом? Гледајте ви сваки себе, а мене оставите, јер је свима један судија - Бог, који ће свакоме дати по делима његовим. - Тако преподобни скриваше своју врлину пред људима.Неки од клирика оклеветаше преподобног Виталија код свјатјејшег патријарха александријског Јована Милостивог, како он, старац, саблажљава цео град одлазећи сваке ноћи у јавне куће код блудница. Али свјатјејши не поверова клеветницима, имајући на уму један ранији сличан случај, када једног целомудреног и светог инока, који беше крстио неку Јеврејку, невино наказа, поверовавши клеветницима, као што о томе пише у његовом Житију (види 12 новембар). Сећајући се тога случаја, свјатјејши подвикну клеветницима Виталијевим, и говораше им: Престаните са осуђивањем; нарочито, не осуђујте монахе. Не знате ли шта се догодило на Првом Васељенском Сабору у Никеји када неки епископи и клирици предадоше међусобне оптужбе цару Константину Великом? Блажене успомене цар нареди да се донесе свећа и све то оптужбе, не прочитавши их, спале. И том приликом рече: Када бих епископа или монаха својим властитим очима видео на греховном делу, ја бих га својом одећом покрио, да га нико други не би видео где греши. - Тако свјатјејши патријарх постиде клеветнике. А слуга Божји Виталије не престајаше старати се око спасења грешних душа.Једнога дана, када је преподобни Виталије у свитање излазио из јавне куће, срете га неки младић блудник, који је ишао к блудницама ради греха. И овај младић потеже и руком снажно удари старца по образу, вичући: Бедниче и покварењаче, кад ћеш се покајати и престати са својим нечистим живљењем, да не срамотиш више име Христово? Старац му одговори: Веруј ми, човече, да ћеш и ти због мене ништавног добити такав шамар по образу, да ће се сва Александрија слегнути на твоје запомагање.И после неколико дана преподобни Виталије, затворивши се у својој врло малој келији коју беше направио крај Сунчаних Врата, пресели се ка Господу, и нико није знао о томе. И у то време ономе блуднику што удари шамар преподобном старцу, појави се демон у облику страшног црнца, и снажно га удари по образу, говорећи му: Прими овај ударац што ти га посла монах Виталије.- И одмах човек онај побесне веома и, павши на земљу, ваљаше се, и пену бацаше, и одећу на себи кидаше, и страшно викаше, да се сва Александрија слеже на његово ужасно запомагање. Пошто неколико сати би мучен од беса, он мало дође к себи, и отрча ка Виталијевој келији вапијући: Смилуј се на мене, слуго Божји, јер сагреших пред тобом, пошто те силно увредих ударивши те по образу, али и ја, по пророштву твом, добих заслужену одмазду. - Вапијући тако, он трчаше брзо, праћен од народа. А кад се приближи старчевој келији, бес га тресну о земљу и побеже. И човек, дошавши потпуно к себи, стаде причати народу како удари старца по образу, и како му старац прорече одмазду. И куцаху на врата старчеве келије, али одговора не би. Тада развалише врата и уђоше, и угледаше старца усред келије где клечи на коленима и као моли се, а света душа његова беше отишла к Богу. У рукама пак његовим беше хартија, на којој стајаше написано ово: Људи Александријци, не осуђујте пре времена, док не дође Господ - Судија Праведни.Утом стиже и она бесомучна жена, што некада стаде објављивати људима Виталијеву чистоту. Обавештена од Анђела о кончини преподобнога, она дотрча, дотаче се чесних моштију његових, и одмах се ослободи од беса. Усто и хроми и слепи стадоше се исцељивати, дотичући се преподобног. Чувши за престављење преподобнога, све оне жене што се по његовим саветима покајањем обратише Богу, слегоше се код њега са воштаницама и кандилима, плачући за својим оцем и учитељем. И тада свему народу јавно објавише врлину старчеву, како се ни руком својом не дотаче ниједне од њих, и како је долазио к њима не на грех него на спасење њихово. А народ се срђаше на њих, и говораше: Зашто скривасте од нас светост овога оца, те се ми, не знајући, много огрешисмо о њега, осуђујући га и корећи га? А жене одговараху: Бојале смо се, пошто нам под силним заклетвама забрањиваше да никоме не казујемо ту тајну његову. И ка-да једна од нас стаде казивати људима његову тајну, одмах побесне. И ми ћутасмо, јер се свака од нас бојала такве казне. И дивљаше се народ таквом слузи Божјем, који је на тако диван начин скривао светост живота свог пред људима: и док су га сви сматрали за развратног грешника, он је уствари био пријатељ Божји и чисти сасуд Светога Духа. И, стидећи се своје неразумности, људи осуђиваху себе што су осуђивали таквог угодника Божјег и вређали невиног и чистог срцем.Када о свему томе подробно чу свјатјејши патријарх Јован Милостиви, он са целокупним клиром својим дође к старчевој келији, и угледавши гореспоменуту записку о неосуђивању, и видевши чудеса што се збиваху, рече оним клирицима који клеветаху преподобнога пред њим: Знајте, да сам вам поверовао и безразложно увредио светог старца, онда би ја добио од црног демона онај ударац што га доби онај човек. Но благодарим Бога ја ништавни, што не поверовах вашој клевети, те се избавих од греха и одмазде. - А клеветници, и сви који су осуђивали преподобнога, стиђаху се веома.Тада свјатјејши патријарх узе мошти преподобног Виталија и, праћен целокупним грађанством и свим покајаним женама које су плакале и нарицале, сахрани их чесно, славећи Бога који има многе тајне слуге Своје. А онај човек што беше настрадао од демоновог шамара, одрече се света и постаде монах. И многи Александријци исправише се примером таквог врлинског живота Виталијевог, и заветоваше се да не осуђују никога. И ми треба да се угледамо на њих молитвама преподобног оца нашег Виталија а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек, амин.