У време цара Нумеријана царски намесник Теодор стаде гонити Цркву Божју у граду Егеји, и на разне начине убијаше верне слуге Христове. Тада би ухваћен и осамнаестогодишњи младић хришћански Талалеј, красан изгледом и узрастом телесним, косе плаве, лекар по занимању, који бесплатно лечаше сваку болест. Када би у храму Адријановом изведен пред незнабожни суд, намесник погледавши у њега, зачуди се његовој лепоти, па упита оне око себе: Где ухватисте овог дивног младића? Они му одговорише: Идући у град Аназар Киликијске области, ми га видесмо где иде испред нас, па кад нас примети он се брзо сакри у шуму. Ми га онда брижљиво тражисмо, и једва га нађосмо где седи под дивљом маслином; везасмо га, и ево доведосмо к теби на суд.Намесник упита Талалеја: Реци нам, младићу, које си вере, из кога града, од каквих родитеља, и како се зовеш? Талалеј одговори: Хришћанин сам, име ми је Талалеј, родом сам из Ливана, отац ми Верукије беше војвода, мајка ми се зове Ромилија, имам и брата који припада црквеном клиру у чину ипођакона, ја сам лекар, изучио сам лекарску вештину код учитеља Макарија архилекара. Када због гоњења од стране идолопоклоника сви хришћани који живе у Ливану побегоше у горе и пустиње, ја бих ухваћен и приведен к Едеском намеснику царском Тиберију. Мучен од њега, ја исповедих име Оца и Сина и Светога Духа, Бога истинитог и свеблагог, Творца свега, и помоћју Господа мог бих избављен из мучитељевих руку и побегох. А сада, опет ухваћен, налазим се у твојој власти. Чини са мном што хоћеш, јер треба да умрем за Христа, небеског Бога, Спаситеља мога.Намесник га упита: Надаш ли се, бедниче, да побегнеш из мојих руку, као што си побегао из Тиберијевих? Светитељ одговори: Немам више намеру да бежим, јер верујем Господу мом Исусу Христу, и надам се у Њега, да неће допустити да се осрамотим, него ће ми помоћи да до краја претрпим муке.У близини стајаху два џелата, Александар и Астерије. Њима намесник нареди да Талалеју сврдлом проврте глежње на ногама, провуку коноп кроз пробушене кости и главачки обесе. Но џелатима сила Божја одузе вид, те место Талалеја они провртеше једну даску и обесише о дрво. А један од хришћана, ученик светог Талалеја, по имену Тимотеј, који стајаше тамо и посматраше све шта се догађа, климну светитељу главом, говорећи: Видиш ли шта они раде? Светитељ му одговори: Ћути, брате; са мном је Христос који ми помаже.А намесник, погледавши, виде не мученика него даску где виси о дрвету, па упита џелата: Шта сте то урадили? Не наредих ли вам да човека обесите, а ви сте обесили даску. - И разјарен, мислећи да му се џелати ругају, намесник нареди да их обојицу бију без милости. А они бијени, викаху: Жив нам Господ, од сада и ми постајемо хришћани, јер верујемо у Христа, и страдамо за Њега!Чувши то, намесник нареди да их сместа мачем погубе. И они, скончавши мученички, добише венце од Христа Бога заједно са осталим светим Мученицима. А светоме Талалеју намесник рече: Принеси боговима жртву, па ћеш остати у животу и наслађиваћеш се сластима овога света. Мученик одговори: Нећеш убедити слугу Христовог да принесе жртву демонима.Тада намесник, бесан од јарости, хтеде сам да сврдлом проврти глежње мученику, али кад покуша да устане са седишта, не могаде, јер као да беше прирастао за седиште. А сви идолопоклоници, присутни у Адријановом храму, видевши шта се догоди, громогласно повикаше, говорећи: Велик је хришћански Бог који чини оваква чудеса! - Намесник пак, сав постиђен, стаде молити мученика, говорећи: Помоли се за мене твоме Богу, Талалеје, да бих могао устати са свога седишта, јер је заиста Бог твој велик.Светитељ се помоли Богу, и намесник устаде. Али сматрајући да је то учинила не сила Божја већ мађије Талалејеве, намесник се силно наљути на светитеља и стаде зубима шкргутати на њега. Затим дохвати сврдло и поче сам бушити ноге мученику, али му се тог тренутка руке осушише. И завапи к мученику говорећи: Опет те молим, Талалеје, помоли се за мене, да ми се руке исцеле.Светитељ молитвом својом даде исцељење рукама намесниковим. Тада намесник рече онима око себе: Макните ми с очију овог мађионичара и потопите га у дубини морској, да би погинуо. - А светитељ му рече: Ти си почео ислеђење нада мном, стога си дужан и да га довршиш. Намесник одговори: Одлази од мене, мађионичару, и погини на другом месту, јер ја ти још не учиних никакво зло, а ти ми толика зла причини мађијама својим! Светитељ му на то рече: Немој мислити, мучитељу, да бих се ја уплашио твојих претњи и одрекао Бога мог. Знај заувек: никада нећу принети жртву боговима твојим, нити ћу се поклонити демонима којима служиш.При овим речима, слуге намесникове дохватише светитеља, посадише у чамац, извезоше насред пучине морске, и тамо га утопише. Тонући, светитељ сатвори овакву молитву к Богу: Господе Боже мој! не дај да сада умрем, јер хоћу да страдам још за свето име Твоје, да бих довршивши потпуни подвиг мучеништва, примио од Тебе неувенљиви венац у бесмртном животу.Вративши се после мученикова потопљења, слуге известише намесника, говорећи: Поступисмо по наређењу твоје величине: бацисмо Талалеја у море, и он потону на наше очи. - Но док слуге још то говораху намеснику, дође свети Талалеј, обучен у беле хаљине. Угледавши светитеља, намесник и они што беху с њим веома се изненадише. И рече намесник светитељу: Гле, твоје мађије одолеше и мору! Светитељ му одговори: Где је сада сила и моћ богова ваших? Где ваша гордост и величина? Ето, Господ мој Исус Христос развеја замисли ваше и не допусти да ја умрем, да бих још победио ђавола, оца твог.Разгневи се намесник и рече онима око себе: Гледајте како овај мађионичар и море омађија, и нас вређа; ако га отпустимо тако, онда ће нас он све погубити мађијама својим. - Поред намесника беше неки мађионичар Урвикије; он учини предлог намеснику, говорећи: Властодршче, нареди да овога даду зверовима да га поједу. - И намесник, дозвавши одмах чувара и храниоца зверова, нареди му да спреми пространо гледалиште; а светог Талалеја упита: Талалеје, хоћеш ли принети боговима жртву, или желиш да тело твоје постане храна зверовима? Светитељ му одговори: Зар још ниси познао силу и величину Господа и Бога мог Исуса Христа? Ево, ја ти речима пророчким објављујем: Нећу умрети, него ћу жив бити, и казиваћу дела Господња; десница Господња узвиси ме, десница Господња даде силу (Пс. 117, 16-17).Затим одведоше светитеља на гледалиште и изведоше пред зверове, али га зверови не такнуше. Једна најљућа медведица притрча к светитељу, леже му крај ногу, и стаде их лизати. Видећи то, намесник зашкргута зубима и као лав рикну од јарости. Затим нареди да се на мученика пусте изгладнели лав и лавица; али и они притрчавши к мученику, припадоше к ногама његовим, и лизаху му их. Тада намесник од беса раздра на себи хаљине своје, а народ стаде громогласно викати: Велик је Бог хришћански! Боже Талалејев, помилуј нас! - Па дохвативши мађионичара Урвикија, народ га баци зверовима, и ови га одмах растргоше и поједоше. А намесник, уставши са свога места, нареди да мученика мачем убију. И свети мученик би ради посечења одведен на нарочито одређено место, звано Едеса, и после молитве би посечен мачем двадесетог маја 284. године, и пресели се у живот вечни ка Господу нашем Исусу Христу, коме са Оцем и Светим Духом част и слава, сада и увек и кроза све векове, амин.
Нa позору људи и ангела,У мукама и при издисајуТалалеј се Господу мољаше:— O Господе, Створитењу свјета,Твоја милост, Твоја и освјета!Молим Ти се, живот ми продужи,Да за Тебе још поднесем мука.Ваистину. мало сам поднио,Да би' Царство Твоје заслужио.Страшне твоје муке на Голготи,Страшне муке за Тебе безгрешна!Још страшније требају за грешна,Да би опро себе кроз мучењеИ достојно примио спасење.Што молио Талалеј прекрасни,Што молио Бога домолио,Прошење му бијаше умилно,Бог му пусти мука изобилно,Све до краја Талалеј отрпеСве c радошћу и c благодарношћу,Све са муке на муку хођаше,Ко са славља још на веће славље —Тако светац слави Православље!