Папа Маркелин ступи на престо после кончине свјатјејшег папе Каја, за царовања Диоклецијана и Максимијана, у време најљућег гоњења на хришћане, када у току тридесет дана би у Риму после сваковрсних мучења погубљено седамнаест хиљада хришћана обадва пола. Тада би ухваћен и папа Маркелин, и изведен пред Диоклецијана на ислеђење. Но, уплашивши се љутих мука, он прислужи тамјан на идолском жртвенику и у идолишту принесе жртву Вести и Изиди. Желећи да га награди за то, цар га одену у скупоцену одећу и назва га својим пријатељем.Вративши се после тога дома, Маркелин плакаше и ридаше горко, као некада и свети апостол Петар када се одрече Христа. И осуђиваше себе, и стиђаше се себе, јер он, који је многе друге у вери утврдио и на мученички подвиг побудио, сам паде љутим падом. И неисказано паћаше срцем својим због тога.У то време у граду Синцеси у Кампанији одржаваше се помесни црквени сабор, на коме учествоваху сто осамдесет епископа и презвитера. Маркелин онда похита на тај сабор. Обукавши се у врећу и посувши главу пепелом, он скрушена срца уђе к оцима на сабор. И ставши пред њима као осуђеник, он отворено исповеди свој грех пред свима, горке сузе лијући и ридајући, и просећи да му суде. А оци му говораху: Ти сам устима својим осуди себе: из твојих уста изишао је грех, нека из твојих уста изиђе и осуда. Ми знамо да се и свети Петар из страха одрекао Христа, али, оплакавши горко свој грех, он поново стече благовољење у Господа свог.Тада Маркелин изрече овакав суд над собом: Лишавам себе свештеничког чина, кога нисам достојан. И још: нека ми се тело по смрти не погребе него баци псима. А дрзне ли се ко да га погребе, нека буде проклет!Вративши се затим по завршетку сабора у Рим, Маркелин узе ону драгоцену хаљину коју од Диоклецијана доби, оде к Диоклецијану, баци је преда њ, изобличи га, изружи лажне богове његове и исповеди веру у Христа, а себе назва тешким грешником, при чему плакаше горко. Цар пак, испунивши се гнева, предаде га на мучење, па га затим осуди на смрт. И блажени Маркелин би поведен изван града на посечење заједно са тројицом хришћана: Клавдијем, Кирином и Антонином. За њим иђаше и презвитер Маркел, који је после њега имао заузети престо. Дозвавши га к себи, мученик Христов Маркелин саветоваше му да буде чврст у вери. А односно тела свог он објави завештање, да се нико не дрзне погребсти га у земљу, него да се баци псима. Ја нисам достојан погреба људског, изјави он; нисам достојан да ме земља прими, пошто се одрекох Господа мог, Творца неба и земље.Када стигоше на губилиште, свети Маркелин се са надом помоли Господу Христу који прима покајане грешнике, и радосно подметну главу своју на посечење, и умре за Христа, кога се беше одрекао из страха од мучења. Заједно са њим бише посечени и три споменута хришћанина: Клавдије, Кирин и Антонин. Тела њихова бише бачена непогребена крај пута. Но после неколико дана ноћу дођоше верни, узеше тела Клавдија, Кирина и Антонина, и сахранише их. А Маркелиново тело нико се не усуди узети и сахранити, пошто он то беше забранио с проклетством. И лежаше тело његово тридесет и шест дана крај пута. Но тада се свети апостол Петар јави новоме папи Маркелу, и упита га: Зашто Маркелиново тело ниси до сада сахранио? Маркел одговори: Бојим се клетве његове, јер он све закле, да се нико не дрзне сахранити тело његово. Апостол на то рече: Зар се не сећаш онога што је писано: Који се сам понижује подигнуће се (Лк. 18, 14). Иди дакле, и чесно га сахрани.Тада папа Маркел оде, узе чесне мошти мученикове, и сахрани их у Прискилиној гробници што је крај Саларијског пута.Тако сконча свештеномученик папа Маркелин, оставивши образац покајања за многе који су у то време падали у сличан грех, јер су се тада многи одрицали Христа из страха од мучења. Ми пак славимо неисказано милосрђе Божје сада и увек и кроза све векове, амин.