Свети Јован би прозван Мавропус (Црноноги). Беше родом из Пафлагоније, од оца Клавдија досељеног у Цариград. Био је врло образован и као такав био професор у Цариграду. Но у исто време био и духован муж. Најпре био ђакон и патријархов сингел. Монаховао је у манастиру светог Претече званом Петра. У време цара Константина Мономаха (1042-54 г.) и патријарха Михаила Керуларија (1047-58 г.) био изабран за митрополита Евхаитског у Понту, иако већ зашао у године. Прослављен нарочито тиме, што су му се јавили свети Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст (види 30. јануар) и објаснили му како су они сва тројица подједнако прослављени пред Богом на небу. После тог виђења утиша се препирка у народу око тога, ко је од та света Три Јерарха већи а ко мањи. У спомен тога он установи празник Света Три Јерарха, 30. јануара, и написа им службу. Још је свети Јован саставио познати канон Исусу Сладчајшем, канон Ангелу Хранитељу, неколико канона Светом Претечи, два канона Светом Теодору Тирону, и друге корисне списе. Тешко болестан вратио се у Цариград и скончао мирно у Господу у другој половини 11. века (упокојио се 5. октобра). Службу му је написао нећак Теодор Китонитис.