Патермутије, како о њему казује Коприје, беше спочетка идолопоклоник, харамбаша разбојнички, лупеж и гробонасилник: раскопавао је гробове и пљачкао мртваце, чинио сваковрсне злочине и гадости, и био због тога чувен по свима крајевима Египта. А обрати се Богу са следећег разлога.Једне ноћи он се попе на кров куће, у којој живљаше девојка посвећена Богу, и хтеде да прокопа кров, спусти се у кућу и изврши намеравани злочин. Међутим, иако се дуго мучио да прокопа кров, никако му није испадало за руком, и он онако уморан задрема и заспа. У сну он виде неког светозарног мужа, обученог у царске хаљине, који му говораше: "Престани од сада са својим злочинима, престани проливати крв људску, красти и чинити друга безакоња! Покај се, и лати се богоугодних трудова! Поред тога прими се монашког анђелског војевања и остатак живота свог проводи у врлинама, па ћу те поставити за вожда и кнеза над мојом војском". Патермутије свим срцем обећа да ће одмах приступити извршењу ових нарећења. Тада му светозарни муж показа војску монаха и нареди му да старешинује над њима.Док је Патермутије гледао то у сну и спавао, ноћ прође и освану дан. Девица пак узиђе на кров куће, и угледавши човека где спава зачуди се и уплаши се. А Патермутије, пробудивши се од сна и угледавши поред себе девицу, препаде се и као изгуби се. И на девичина питања: ко је, одакле је, и ради чега је дошао, - он ништа друго не одговараше већ је само мољаше да му покаже где се налази црква хришћанска. Схвативши да се с њим дешава нешто по промислу Божјем, девица га одведе цркви и изведе пред презвитере. А он угледавши презвитере, паде пред ноге њихове молећи их са сузама да га начине хришћанином и упуте на пут покајања. Презвитери пак, познавајући га, чуђаху се и не вероваху његовим речима, и сматраху да је посреди неко његово лукавство и обмана. Но када видеше како силне сузе рони и упорно најусрдније их моли, они му онда рекоше: Ако потпуно престанеш са злим делима својим и будеш од сада водио честит живот и творио добра, ми ћемо те примити у хришћанство.Он обећа да ће чинити све што му нареде. Тада презвитери извршише над њим оглашење, и кроз неколико дана крстише га. Пошто прими крштење Патермутије моли презвитере да му даду неку заповест која би га водила путем спасења. Они га онда научише да напамет чита прва три стиха првога псалма. Удубивши се у смисао тих стихова, он рече: Ово ми је доста за моје спасење.Након три дана по крштењу Патермутије оде у пустињу и поживе у њој много времена, проводећи у молитви и сузама дан и ноћ, и хранећи се корењем тамошњег растиња. Затим се после дугог времена врати к цркви, пошто беше навикао да она три стиха не само речима изговара него и да их делом добро извршује. Презвитери се дивљаху такој промени његовој од рђавог на врлински живот и његовом безмерном уздржању, и жељаху да га задрже код себе да га науче читању. Али он, провевши са њима једну седмицу, поново оде у пустињу и остаде у њој седам година, хранећи се не корењем и травом него хлебом који му је Бог једанпут недељно слао. Јер сваке недеље по завршетку молитве он налажаше пред собом чист хлеб, предлаган невидљивом руком, и окусивши од њега с благодарношћу он је опет идуће недеље остајао без хране и није малаксавао од глади. А даде му Бог благодат да разуме књиге, и цело Божанствено Писмо он знађаше напамет.Након седам година, по наређењу Божјем, преподобни Патермутије се поново врати из пустиње у насељене области на корист многих, и својим испосничким животом многе привуче к себи, и они постадоше његови ученици, и следоваху му, и подражаваху његове врлине. К њему дође и један јуноша са жељом да буде његов ученик. Преподобни га прими, обуче га у иночку одећу која се састојала из власенице, кукуљаче и козје коже, коју иноци обично називају милот или милотар, и учаше га богоугодном иноковању. Преподобни Патермутије имађаше обичај да посећује болне, и да буде око њих до њихове кончине, и да сахрањује умрле, набављајући им од свога труда погребну одећу. Видећи тако усрдно старање старчево око сахрањивања мртвих, овај млади монах му рече: Оче, желео бих и ја, када умрем, да ме ти оденеш и погребеш. - Отац одговори: Тако ћу и урадити, чедо моје; и одеваћу те дотле док ти сам не кажеш: доста.Након не много времена престави се овај млади монах, и старац га, по обичају, обави погребном одећом, покри му лице, и упита га: Чедо, је ли ти доста ово за погреб или да још нешто додамо? - Мртвац одговори гласно да сви чуше: Доста је, оче! - Сви присутни се удивише оваквом чуду и стадоше почитовати и славити старца као чудотворца. А он, не подносећи слављење од људи, чим погребе покојника, одмах тајом од свих отиде у пустињу.Но после неког времена старац се поново врати да обиђе братију, којој он беше руководилац у духовном животу. И би му откривено од Бога да се један брат, који живљаше у усамљеничкој келији близу једног села, разболео и да је на самрти. Стога преподобни хитно пође да га посети. Но пошто пут беше далек, преподобни одоцни путујући; сунце већ залажаше, а светитељ није желео да ноћу пролази кроз оно село, држећи се речи Господње: Ходите док видело имате да вас тама не обузме; ко дању иде не спотиче се (Јн. 12, 35; 11, 9). Тада светитељ са великом вером рече сунцу које већ упола беше зашло: У име Господа нашег Исуса Христа, стани сунце на путу своме и почекај мало док не стигнем у село. - И стаде сунце које једном половином већ беше зашло, а другом половином светљаше и стајаше чекајући док преподобни не стигну у село. Житељи пак тога села видећи да сунце дуго не залази чуђаху се, и сабравши се насред села посматраху то чудо. А кад прође неко време они угледаше преподобног Патермутија где долази у њихово село из пустиње и, сретнувши га, питаху га о чудесном незалажењу сунца. Он им рече: Не сећате ли се речи Господњих у Еванђељу које уче о томе како треба имати веру? Ако имате вере колико зрно горушично, ви можете и горе премештати (Мт. 17, 20). А ко може вером премештати горе, тај може том истом вером и сунце зауставити у току његовом.Када он то рече, сви разумеше да је њега ради стало сунце које одмах зађе чим он стиже у село. И сви се поклонише старцу са страхом, и многи пођоше за њим када он крену ка болесном брату. А кад уђе к њему у келију, преподобни га нађе већ скончавшег у Господу. И сатворивши молитву приђе к покојнику, целива тело његово и рече му: Шта више волиш, брате, или да с Христом живиш отишавши од нас, или да с нама у телу боравиш? - Мртвац тог часа оживе, отвори очи и подигавши се седе, и стаде говорити: Зашто си ме вратио, оче? Мени је боље отићи ка Христу и са Њим бити, а живети у телу ја више не желим. - На то му старац рече: Онда спавај с миром, и моли се за мене! - И овај леже и поново усну. А све присутне спопаде ужас, и они говораху: Ваистину, ово је Божји човек. - Преподобни пак, спремивши тело умрлога, сву ноћ проведе у појању псалмова; а ујутру, сахранивши га чесно, отпутова оданде.Другом приликом преподобни посети другога брата који такође беше смртно болестан. Видевши да се болесник плаши смрти због грехова својих рече му: Зашто, чедо, ниси готов за одлазак? Изгледа да савест, изобличитељка твоја, хоће с тобом да иде тамо. - Болесник на то рече: Молим те, оче, помоли се за мене Богу, да ми да бар мало времена за покајање. - Старац одговори: Сада ли иштеш времена за покајање? а где су прошла времена? Шта си радио све дане монаштва свог? Ти не само ниси успео да излечиш своје пређашње ране него си им додавао све нове и нове. - Но болесник не престајаше молити старца са сузама, да се помоли за њега Господу. Старац најзад рече: Ако од сада не будеш дометао зло на зло, онда ћемо се помолити за тебе, јер је човекољубац Господ добар и дуготрпељив и даће ти извесно време за очишћење грехова твојих.Рекавши то, преподобни преклони колена на молитву. И после дуге молитве уставши рече болеснику: Ево, Господ ти даје три године да проведеш у овом животу, само се истински покај! - И узевши га за руку, преподобни га подиже здрава и одведе са собом у пустињу.Након три године он опет дође с њим к братији и изведе пред њих брата као анђела Божјег. Много се братије стече к преподобноме и дуго слушаху његове медоточиве речи о плодовима покајања. Ову беседу преподобни продужи до јутрења. За време ове беседе брат који беше окончао трогодишње покајање, као да задрема, и предаде душу своју у руке Божије, без болова и без страха, као да је заспао слатким сном.О преподобном Патермутију саопштава се и то, да је много пута прешао реку Нил идући по води. Једном пак, када се неколицина братије беху сабрали у једној келији и при затвореним вратима разговараху о спасењу душе, свети Патермутије стаде међу њима као некада Господ Христос међу апостолима. Тако велик беше у чудотворству преподобни Патермутије, пун благодати Божје. И пошто проведе много година у богоугодном животу, он се престави ка Господу.