Много пута у Божјем одбијању видимо проклетство, које је заправо благослов и спасење, али, на жалост, све тумачимо очима света а не небеским.
Када смо стрпљиви у животу, Бог нам показује пут ка спасењу, али, на жалост, ми не желимо да чекамо. Не желимо да Га слушамо. Он нам може рећи „Не“, што је заправо „Да“ за наше спасење, али ми ипак желимо другачије. Желимо све овде и сада, јер нас прогања смрт и желимо да испунимо своје жеље, не онако како Бог хоће, већ онако како ми видимо живот. Покушавамо да потчинимо Бога себи и својим прохтевима, уместо да кажемо: „Да буде воља Твоја“.
Блаженопочивши митрополит Антоније Сурошки рекао је: „Ми обично желимо нешто од Христа, а не самог Христа“. Живот пролази поред нас и ми гледамо на Бога као на тотем који ће да удовољи нашим захтевима, а у ствари наша молитва треба да има само један циљ: Царство Божије и правду Његову.
Пазите шта желите, браћо, јер оно што желите може бити добро за ваш живот, али не и за ваше спасење. Могуће је да се иза онога што желите, на крају, не крије ваше спасење, већ ваша пропаст. Зато не инсистирајте на томе, него све препустите Богу…
Туге долазе јер на све гледамо кроз призму себичности и својих жеља, а не кроз призму љубави Божије. Тугујемо, јер не добијамо оно што желимо, оно што смо планирали и оно што мислимо да ће бити добро за нас.
Шта да тражимо од Бога? Одговор је врло једноставан: „Господе Исусе Христе, помилуј ме!“. Његов одговор неће бити неке фразе, већ зраци Његовог присуства у нашем животу, помоћу којих ћемо поново да пронађемо прави пут. Ако тражимо милост, примићемо небо у наручје.
Зато будимо опрезни. Бог све зна и то је довољно.
o. Спиридон Скутис