Знате ли шта ја мислим да је највећа вулгарност нашег времена? Овај покушај да се Црква „популаризује“. Неки људи мисле да се ово зове мисионарски рад. Али када покушавамо да уметнемо људима у умове да је Црква нешто што она заиста није, када мислимо да су сва средства у том циљу добра, то се зове „пропаганда“.

Највећа вулгарност је када промовишемо Цркву као средство за побољшање живота. И ова пропаганда нам изгледа као мисија, евангелизација, добра вест.

Да ли желите да избегнете болести? Или да се брзо излечите? Да ли сте изгубили наду у традиционалну медицину? Идите у цркву! Ваше здравље је у Божјим рукама. овде имамо мошти, овде су чудотворне иконе, има света водица, а у свећари се може купити чудотворно миро!

Да ли желите да имате јаку породицу? Верног мужа? Брижну жену? Идите у цркву! Црква је та која учи да су бракови неуништиви, а прељуба, чак и под изговором изненадне нове љубави, је злочин пред Богом. Када се сав народ окупи у Цркви, бићемо земља здравих породица. Речи „развод“ и „издаја“ заувек ће остати у речнику архаизама.

Да ли желите да имате осетљиву, послушну децу? Идите у цркву! У Цркви ће ваша деца бити научена заповестима да поштују своје родитеље. Ако сва деца одрастају у Цркви, сви фројдовци ће бити укинути, а изгледа да чак ни пубертет никоме неће пасти на памет.
Можете доћи у цркву по здравље и не добити га. Можете доћи због породичне среће, због деце и не добијете ни једно ни друго. Ни материјално благостање, ни леп, занимљив посао. Али, није Бог крив за ово. Криви су они који су вас лажним надама намамили у Цркву – они који су Јеванђеље заменили пропагандом! И сада се осећате превареним јер нисте знали да Црква није средство. Црква је Циљ, којим долазимо до Христа. Јер Он је суштина Цркве, Он је смисао Цркве, Он је сама Црква. Христос је циљ!

Имамо ли демографски проблем? Само Црква може да реши овај проблем. Када људи дођу у Цркву, сви ће желети да рађају деце колико им Бог да. И то колико треба држави. А какви абортуси, нико неће желети да користи ни контрацептивна средства. Корупција, сукоби, неправда, лоши закони, крађе... Када сви људи постану чланови Цркве, све ово ће нестати. Људи ће бити бољи. Православни државни службеници ће престати да краду. Православни владари ће доносити само спасоносне законе. На све понуде мита, православни ће одговарати: – Спаси, Господе! Овај новац ћу свакако однети у Божији храм!

Сви ће постати љубазни, поштени, емпатични и одговорни. Доћи ће мир и благостање.

А шта је са одбраном и јачањем државе? Национално јединство и патриотизам су такође немогући без Цркве. Овде се Црква проглашава за јединог поузданог и делотворног гаранта. Само Црква може понудити идеју за уједињење људи. Па која је то идеја? Идеја јаке, велике земље, поносне на своју прошлост и са самоувереношћу која гледа у будућност. И чим наша земља почне да се зове „Отаџбина“, одмах се ова идеја проглашава црквеном, и одмах постаје јасно да се ни овде не може без Цркве.

Сва наша званична црквена реторика последњих година, као и званичне беседе у хиљадама парохија, постала је чиста пропаганда. Мучимо се и трудимо се да докажемо: Црква је корисна. Ефикасна је! А наш живот је и даље несређен, само зато што људи ово нису разумели, нису схватили. Али када се сви окупе у Цркви, тада ће доћи благостање!

Сећам се да сам, као искушеник у вери, са неофитским жаром убеђивао једног од својих неверних сродника: „А ти иди к блаженој Ксенији. Погледај колико је људи тамо излечено!". „Али не сви“, одговорио је.

Времена су технолошка. А Црква је нискотехнолошка. Односно, покушавамо да је „продамо” нашим суграђанима као најпоузданији и најтехнолошкији алат за решавање свих наших проблема, али не иде.

Ево, на пример, здравље. Промовишемо православна чуда исцељења. Али оних излечених антибиотицима, кардиоваскуларним таблетама, новим технологијама лечења рака, новим хируршким техникама је вишеструко, много пута више него што можемо да забележимо у нашим аналима исцељења. Ко ће ићи код Ксеније Блажене да снизи крвни притисак ако може да прогута само једну таблету? Ово с једне стране. А с друге стране, колико се људи није утешило и никада није нашло исцељење код православних моштију и чудотворних икона! Не вреди, не функционише!

Или породица. Можете објавити у томовима животе Петра и Февроније или Ане Кашинске и принца Михаила. Али наша властита црквена статистика нам говори како ствари заиста стоје. На пример, у граду Санкт Петерсбургу последњих година у просеку, са 57 хиљада грађанских бракова, има око 27 хиљада развода годишње. Од тога, од 1.650 црквених бракова, има око 850 развода. Однос је потпуно исти као и ван Цркве. Не функционише.

Да видимо послушну децу. Одавно смо се навикли на приче деце из црквених породица која су детињство провела у црквама и када су одрасла - једноставно су се охладила на редовни црквени живот и све чешће су постајали њени непријатељи. Колико оваквих прича има у свакој парохији! Од рођења су му говорили: „Устани!“. Рекли су му: „Моли се!“. Рекли су му „Учи добро!“. Сваке недеље идемо у цркву. Телевизор - у ђубре! Интернет је зло! А дете напуни 15 година, напусти школу, иде да пере аутомобиле и са првим новцем купи телевизор, па конзолу за игру, па компјутер. А када га замоле да иде у цркву у недељу, пред носом мајке која јеца, он закључа врата своје собе.

Демографија. У православним круговима нема толико великих породица. Искуство показује да је велика породица сиромашна породица, са мајком коју мучи свакодневица и оцем који није ништа мање мучен у потрази за храном, која живи од помоћи других - ово искуство је добро познато. Нисам ни најмање против плодности и добровољног давања. Нико не жели да завири у нечији кревет, али изгледа да се и овде не може без различитих метода прилагођавања наталитета у свакој појединачној породици. Осим тога, поставља се питање, да ли православац рађа децу за државу? Не. Православни рађају децу за Бога и за себе. Па држава као да у томе види неку издају, па у реду, сами одлучујете о рађању, онда преживите сами.

А ево још једног проблема. Долазак деце рођене употребом савремених технологија, без обзира на то како се према њима односимо, мора се упоредити са доласком деце зачете после молитве блаженој Матрони. И видећемо опет да је већа делотворност ту, у њиховим клиникама, а не код светих моштију!

Велика и моћна држава. У овом случају увек желим да наведем, извините, Америку као пример. Да ли је православље постало лепак који је створио ову моћну државу? Да ли грађани ове земље, пуни патриотизма, певају своју химну под православним заставама? Да ли се због православне идеје ту окупљају милиони проналазача, инжењера, научника, писаца, уметника и других вредних људи из целог света? А зашто шест милиона наше православне браће, америчких грађана, страсно воли своју неправославну отаџбину Америку, а не православну Русију, на пример? Зар нису довољно православни?

А зар није и сам најправославнији руски народ пре 100 година погазио сопствено Православље и скоро уништио своју Цркву? О овоме се може много рећи и расправљати. Али увек желим да питам на почетку расправе: да ли је Христос био патриота?

Идеално друштво. Многи људи мисле да је сврха Цркве да чини људе добрим. Били смо лоши, али смо дошли и почели да напредујемо. Мало ко жели да схвати да је Црква заједница грешних људи, људи који се кају. То не значи да се људи не поправљају. Многи се поправљају.

И ту долазимо до најважније ствари. Шта је узрок неуспеха свих наших обећања о практичној користи Цркве?

Ово што ми чинимо, нудећи људима Цркву, није само вулгарност. То је и лаж. Намећемо нешто што није предвиђено. И зато не ваља!

Црква није за здравље, ни за јаку породицу, ни за послушну децу, нити да лоши људи постану добри, нити да држава буде јака.

Црква је само за Христа.

Можете доћи у цркву по здравље и не добити га. Можете доћи због породичне среће, због деце и не добијете ни једно ни друго. Овде можда нећете добити материјално благостање или леп, занимљив посао. Можда нећете добити стан, ауто, праведну одлуку на суду или победу над неправедним непријатељем. И вероватно нећете постати добра особа. Погледајте светитеље, ко је од њих себе сматрао добрим човеком?

Али, није Бог крив за ово. Криви су они који су вас лажним надама намамили у Цркву – они који су Јеванђеље заменили пропагандом! И сада се осећате превареним јер сте заиста били преварени.

Бог вам може дати све ово ако је добро за вас, или ускратити ако је штетно. Али постоји обећање које је Бог заиста дао и зато се увек испуњава: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се; јер сваки који иште прима, и сваки који тражи налази; и ономе који куца отвориће се."

Постајемо огорчени, јер нам Бог не даје све што тражимо. Али, сам Господ нам објашњава шта значи обећање: „Отац небески ће дати Духа Светога онима који Га замоле“.

Ово је обећање самог Бога. Бог нам даје Духа светог, то је важно!

У Цркви Христовој не можете добити ништа од онога због чега сте тамо дошли. Али ћете Њега увек имати у њој.

Христос је суштина Цркве, Он је смисао Цркве, Он је сама Црква.

Црква није средство. И да се не усуђујете да га промовишете као средство! Црква је Циљ и само Циљ.

Јер, циљ је Христос!

Зато је наша проповед узалудна, јер ми проповедамо земаљско, а треба да проповедамо оно небеско. Ми проповедамо славу земаљску, а треба да проповедамо славу небеску.

А када вичемо на телевизији или са говорница, убеђујемо друге колико смо ми, Црква, корисни у овоземаљском животу. Али људи нам не верују. Иначе, зашто нисмо у реду испред Свете Чаше? И с правом нам не верују.

Једино што треба да донесемо у умове и срца овога света јесте Христос Распети.

Извор: pouke.org, hristianstvo.bg