Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени који сте гладни сада јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу.
Ово су речи које је Господ наш Исус Христос изрекао у Својој чувеној беседи на гори мноштву народа који се окупио из целе Јудеје и Јерусалима и приморских места Тира и Сидона, и које се читају у Јевађељу одређеном за данашњи дан. Оне су назване Блаженства, представљајући основне принципе хришћанског живота и учећи нас како да живимо у складу са Божјим вољом. Блаженства су позив људима да промене свој начин живота и следе Христа, заснивајући свој живот, не на материјалним добрима или власти, већ на блаженству које се заснива на духовном богатству. Она нас уче да будемо спремни да живимо просто, да делимо са другима, да будемо кротки и да тражимо правду.
***
У Јеванђељу по Матеју, блаженства су представљена као „уметност живљења“. У Јеванђељу по Луки они су као неумољиви захтев. У Јеванђељу по Матеју, Господ се пење на гору, народ остаје далеко, доле. Око Господа су само Његови ученици, којима Он насамо открива дубину свог учења. У Јеванђељу по Луки Господ силази са горе на којој се молио и изабрао дванаест апостола. Заједно се спуштају доле, „на равно тло“, и сусрећу их многи ученици и људи, јер Христово учење је упућено свима, а не само „најбољим ученицима“. Прихватање је одлучујуће за спасење. Осим тога, у Јеванђељу по Матеју, Блаженства се говоре у трећем лицу: „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско“. У Јеванђељу по Луки - у другом лицу: „Благо теби. У првом Јеванђељу Господ објављује Радосну вест. У другом - суд: овај суд може бити радосна вест за неке, а туга за друге. Како ми доживљавамо овај дар, који нам даје исту част као и апостоли?
Да не знамо снагу Христове љубави, снагу Његове Речи, не бисмо се усудили да изговарамо ова Његова Блаженства. Оне садрже тајну Цркве, тајну Царства Небеског, тајну Самог Христа. „Блажени сиромаси, блажени гладни, блажени они који тугују. Имамо ли храбрости да живимо за Царство Христово? Ове запањујуће речи откривају нам да бити хришћанин значи следити Христа. Јер Он је пут, истина и живот (Јован 14:6). Блаженства су оно што се дешава са Христом и оно што Он жели да нам пренесе како би Божанска љубав засијала у нашим људским срцима. Блаженства су у средишту овог света туге, несреће и патње. Јер нам је Христос оставио свој мир и своју радост. „Мир вам остављам, свој мир вам дајем; не онако како свет даје.” (Јован 14:27). Он нам даје овај мир и ову радост у часу када иде на Крст и Васкрсење, и када нам каже: „Благо сиромасима, јер је ваше Царство Божије“ Христос нам даје живот. Хоћемо ли Му се заузврат предати, јер нас је толико волео? Наш живот је испуњен смислом само када је у њему присуство Бога, када прихватамо избор који је Он направио за нас. Само захваљујући уласку Бога у наш свет несреће и смрти можемо искрено говорити о блаженству. Колико нас разуме Христове речи када нам се обраћа: „Благо вама када вас мрзе и када вас изопштавају и грде и називају нечасним“? Има у томе нечег потпуно неприродног, али ево срца Јеванђеља, суштине Христове истине.
Да ли сте икада срели људе који су тек прешли праг храма, који када им се прича о блаженствима, одговоре: „Али ја сам то увек осећао, то је управо оно што сам одувек желео, а сада ми се ово открива”? Морамо се молити Господу да нам открије своју љубав, свој мир и своју радост, коју нам је заповедио да имамо и усред прогона, јер је то главни знак хришћанина. Јер хришћанин је сведок Васкрсења Христовог. „Ако Христос није васкрсао, узалудна је вера ваша, још сте у гресима својим. Ако можемо да проглашавамо Блаженства и живимо причешће Тела и Крви Христове, то је зато што је Христос васкрсао. Сва блаженства су последица Васкрсења Христовог, и сва су као охристовљење Цркве усред Васкрса: „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!”
Блаженства почињу речима: „Блажени сиромаси“, јер нам је Христос пре свега показао своје сиромаштво. Немајући ништа од своје славе, наг на Крсту, напуштен и издан од свих – усред ове издаје, усред смрти, усред овог сиромаштва, Он предаје свој дух у руке Оца Небеског. Нема ничег чудеснијег од ове оданости Господа свом Оцу. То је оно што морамо чинити сваког тренутка свог живота – предати се вољи Очевој, а то је воља блаженства. Господ жели наше вечно блаженство. Можда се неко чуди како се усуђујемо да тако смело тврдимо да Господ жели да будемо срећни у овом свету, на начин на који Га познајемо, али то је тако, то је апсолутна истина.
У средишту нашег света је васкрсли Христос. Он нас избавља од наших греха, Он нам даје наду, Он нам отвара небо. Он нам даје живот. Христос је васкрсао из мртвих и ништа више није било немогуће. Кад би се сав живот завршио овде, ми бисмо били најјаднији од свих људи. Али Блаженства постоје јер је Христос васкрсао.
Блаженства нису прихватање суровости света, већ начин да их пребродимо. Она су тријумф Васкрсења Христовог у нашим животима, који је сада скривен, али ће се у потпуности открити на крају времена, када се Господ јави у слави да нас преобрази. Нека нам Господ увек буде утеха, милост и мир, водећи нас у слободу деце Божије која се потпуно предају у Његове руке. Па да сада са Христом васкрснемо!
Протојереј Александар Шаргунов
За Фондацију Пријатељ Божији припремио: Петар Волков
Извор: ruskline.ru