Нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан.

Одмах по легитимисању, терористи у црним униформама и још црњих душа, одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио Епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика.

На његова плећа стављен је последњи и најтежи крст - мучеништво за Христа. Понео га је као кротко јагње, потпуно мирно, не марећи за разноврсност и величину мука, како је раније сâм говорио. Свезлобни непријатељ људскога рода, све време водивши невидљиви духовни рат против њега, сада је свом силом, у лицу својих слугу, напао на ово јагње Божије. Један од раније поменутих ножева заблистао је на јунском сунцу, негде у Призрену, и после много задатих рана одсекао мученику главу. Чиста и непорочна душа новог Христовог мученика истог тренутка одлетела је у небеске обитељи Господу своме, кога је толико волела и због кога је толико трпела. Рат је био добијен, трка завршена, вера одржана, а победника је на небесима чекао венац правде (Уп. 2. Тим. 4. 7, и радосни глас подвигоположника Господа Христа: „Добро слуго добри и верни, у маломе си ми био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара својега“ (Мт. 25, 21).

Тело његово зликовци су тајно закопали у месту Тусус код Призрена. Заједно са телом убице су, уз помоћ КФОР-а, закопали и све информације о њему. Једино што је у тим тренутцима остало живо биле су црне слутње да је убијен. Отац Илија, некадашњи његов духовник у свету, примајући вест о његовом нестанку, небески је мирно и убедљиво рекао: „Отац Харитон је мученик за Христа“. Време је пролазило а са њим и трачак наде да је монах Харитон још увек у животу.

У периоду неизвесности, мученик се некима од братије и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Господ, који прославља оне који Њега прослављају, не желећи да његов подвиг и мученички венац велом тајне остану покривени, благоизволео је да људима открије његов удео указавши на место где је његово свето тело сахрањено и показавши каква је била његова кончина. Тело су пронашли чланови Комисије за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба, у августу 2000. године. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.

Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева.

Мучениково тело убрзо је из Призрена као из корена ишчупани црвени косовски Божур унето у манастир Грачаницу, где је одслужен парастос (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили. Сутрадан, је пренесено у његов први манастир - Црну Реку. Ишло се заобилазно, због демонстрација шиптара на путу. Сатворивши тако велики свети вход од Призрена, преко Грачанице до Црне Реке, мученик је својим светим телом предао свој последњи благослов намученој косовско - метохијској земљи, за коју ће пред престолом творца до скончанија вјека приносити молитве, заједно са свима светима Небеске Србије.

Свети новомучениче Харитоне, моли Бога за нас да твоја љубав буде путоказ у и нашим животима. Помози нам да превазиђемо све недаће и очувамо чистоту вере.

Извор: Фејсбук страница Вера Стефановић

О монаху Харитону

Иако није канонизован од стране Српске Православне Цркве, монах Харитон поштован је међу верницима као новомученик. Свој монашки пут отац Харитон је започео у манастиру Црна Река 1995. године. Ту је провео око две године да би касније био премештен од стране Епископа Артемија у манастир Светих Архангела код Призрена који је тада био у обнови. Монах Харитон је замонашен 1998. и то је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година.

Пострадао је од шиптарских терориста јуна 1999. године у Призрену, за време најновије голготе нашег народа на Косову и Метохији. Обезглављено тело монаха Харитона пронађено је у августу 2000. у селу Тусус, код Призрена. Утврђено је да је глава одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Одећа је у пределу срца била избодена ножем. Дана 11. новембра 2000. извршен је први парастос оцу Харитону у манастиру Грачаници, а сутрадан је сахрањен у манастиру Црна Река, где је монах Харитон започео свој монашки подвиг.

Прочитајте још: Како ме отац Харитон привео вери