Овај блажени мученик Христов Михаило роди се у Атини од побожних и веома сиромашних родитеља. Због велике сиротиње својих родитеља он се није могао учити књизи, и тако остаде неписмен. Зарађивао је за живот скупљајући ђубре по градинама и разносећи га на свом магаренцету сељацима у околини Атине и продавајући га. Једнога дана при повратку са села њега на улазу у град срете капетан са својом четом, заустави га и злонамерно оклевета како је Михаило ишао у шуму и носио барут хајдуцима. Са таквом клеветом он ухвати Михаила, изби га и баци у тамницу. И сваког дана одлажаше он и други Турци у тамницу, и на све могуће начине наговараху Михаила да се потурчи. При томе га застрашиваху и примораваху, и прећаху му да ће га предати на смрт ако се не потурчи.

Сазнавши за то, један побожан хришћанин по имену Георгије, ношен божанском ревношћу, побоја се да се млади и прости младић Михаило, коме беше осамнаест година, не превари и одрекне своје хришћанске вере. Зато кришом оде к њему у тамницу, утеши га и укрепи у вери, и осоколи га на мучеништво, па се онда опрости с њим.

Тридесет дана Турци мучитељи мучише у тамници младог Михаила, трудећи се да га или приволе или принуде да прими њихову веру. Али у томе ни најмање не успеше. Затим га изведоше пред капетана. Капетан му стаде нудити разноврсне дарове, и новац и одело, и имање, само да се потурчи. У противном, он ће га погубити. Но мученик Христов остаде чврст у својој вери, и ништа друго не говораше сем: "Не турчим се". Тада капетан посла Михаила паши да му он суди. Паша му стаде обећавати много више него капетан; али му предочи и страшна мучења на која ће га ставити. Но све то ни најмање не поколеба младог мученика, који у простоти својој не престајаше говорити једно исто: "Не турчим се! не турчим се!" Најзад му паша рече: Лудо једна, одреци се своје вере привремено, да би остао у овом слатком животу, па онда отиди у друго место и држи опет своју веру. - Међутим мученик не пристаде на то ни по коју цену, и непрестано викаше: "Не турчим се! не турчим се!" Паша га онда предаде судији. Судија покуша на разне начине да га придобије и приволи на потурчење. Али ни он ништа не успе, јер ангелоимени Михаило непрекидно понављаше једно те исто: "Не турчим се! не турчим се!" Судија најзад изрече пресуду: да се Михаилу одсече глава.

Слуге узеше сужња Михаила и поведоше на губилиште. А Михаило, без трунке страха, с радошћу хиташе путем ка месту погубљења, и које год хришћане среташе на путу говораше им: "Опростите ми, браћо! и Бог нека вама опрости!" Када стигоше на губилиште, Михаило клече, и приклонивши главу радосно очекиваше смрт као живот. Међутим џелат га удари по врату тупом страном мача, еда би мученика уплашио и он се одрекао Христа. Но храбри војник Христов неустрашиво рече џелату: "Одруби је за веру!" Џелат замахну мачем и засече му мало врат, тек да мученик осети бол, и причека да се мученик предомисли. Али се неустрашиви мученик ни најмање не уплаши, него на сав глас довикну џелату по други пут: "Одруби је за веру!" Џелат се силно разјари, свом снагом замахну мачем, и одруби чесну главу светом мученику. Тако блажени Михаило доби венац мучеништва у Христу Исусу, коме слава и моћ кроза све векове. Амин.