Овај свети беше из села Кијоса близу Никеје у Витинији, и имађаше жену и децу. Беше богат и припадаше старешинама општине, но живљаше чесним еванђелским животом. Деси се да на његово село Турци наметнуше превелики царски данак на хришћане. Као најстарији међу старешинама села, Атанасије реши да се заузме за хришћане, те покрену питање да и Турци тога села помогну хришћанима у плаћању царског нареза, јер нису били спахије ни јаничари, да би били ослобођени од пореза. Осетивши то и побојавши се, Турци се реше да спрече Атанасија, па га ухвате и одведу код везира у Цариград клеветајући га да је рекао да хоће да постане Турчин, тј. муслиман. Везир га побуђиваше да то и уради, нашто му Атанасије одговори: "Да никада не буде то, Христе Царе мој, да се одрекнем вере своје". Тада га везир стави у тамницу и у њој би мучен шесдесет дана. Када га поново изведоше пред везира он само понављаше: "Хришћанин сам се родио, Хришћанин ћу и да умрем!" Везир га онда предаде џелату, а овај му отсече чесну главу на Пармаккапији у Цариграду 24 јула 1670 године. Тако Свети новомученик Атанасије доби венац мучеништва од Христа Господа нашег, Коме слава са Оцем и Светим Духом у све векове. Амин.