Свети апостол Сила, кога велики апостоли изабраше за служење делу проповеди речи Божије, много се трудио у благовешћу Христовом најпре са светим врховним апостолом Павлом, а затим и сам, без њега. Када у Јерусалиму од апостолског сабора би састављена посланица за Антиохијску цркву о томе да се не обрезују незнабошци који примају свету веру Христову, свети Сила би послан тамо са другим угледним мужевима, као што о томе пише свети Лука у Делима Апостолским: Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изберу између себе двојицу и да пошаљу с Павлом и Варнавом: Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом (Д.А. 15, 22).
Дошавши у Антиохију, они сабраше народ и предадоше посланицу. Када је прочиташе, обрадоваше се утеси. А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише. Сила нађе за добро да остане у Антиохији, а Јуда се врати у Јерусалим. Потом када свети апостол Павле узажеле да ради проповеди путује у друге земље, он изабра светога Силу за сапутника себи. Предани благодати Божјој од браће, они одоше, и прохођаху Сирију и Киликију утврђујући цркве. Пролазећи кроз Дерву и Листру они тамо узеше са собом Тимотеја и отпутоваше у Македонију. А када у Филиби изагнаше духа погађачког из неке робиње која врачањем доношаше велики доходак својим господарима, онда њени господари, видевши да им пропаде нада на њихов доходак, дохватише Павла и Силу и одвукоше их на трг ка кнезовима, клевећући их и говорећи: "Ови људи муте по нашем граду". И слеже се силан народ, и војводе им подераше хаљине, и заповедише да их моткама бију. И пошто их страшно избише, бацише их у тамницу и ноге им метнуше у кладе.
А у поноћи бејаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога. И уједанпут земља се тако силно затресе да се усколеба темељ тамнички, врата се сама отворише и окови им спадоше. А тамнички стражар пробудивши се и видевши сва врата тамничка отворена, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су сужњи побегли. Но Павле га задржа од самоубиства. А стражар дршћући припаде к Павлу и Сили, изведе их и уведе у дом свој, опра им ране, и крсти се са свим домом својим. Одатле свети апостоли Павле и Сила идоше у Амфипољ, Аполонију и Солун, и уз њих присташе многи незнабошци и не мало господских жена. Али томе завиђаху тврдоврати Јевреји, па позваше неке зле људе, те узбунише народ против апостола Христових, и тражаху да их убију. Но браћа одмах ноћу отправише Павла и Силу у Верију. Али и тамо Јевреји, дошавши из Солуна, побунише народ против проповедника речи Божје. Павле отиде у приморје, а Сила и Тимотеј осташе онде. Но после не много дана они одоше, и нађоше светог Павла у Коринту (Д.А. 15, 30-18, 5).
Ту свети Сила постаде епископ. Потрудивши се доста времена у проповедању речи Божје, и сатворивши знамења и чудеса, он отиде ка Господу.Свети апостол Силуан трудио се у проповедању речи Божје са светим врховним апостолима Петром и Павлом; и оба ова апостола спомињу га у својим посланицама. Свети Петар у својој Првој саборној посланици пише овако: По Силуану, вашем верном брату, као што мислим, пишем вам ово мало (1 Петр. 5, 12). А свети апостол Павле у Другој посланици Коринћанима каже: Син Божји Исус Христос, кога ми вама проповедасмо, ја и Силуан (1 Кор. 1, 19). Из овога је очигледно да се свети Силуан са сваким од врховних апостола трудио у своје време у проповедању Еванђеља Христова, и био саучесник у њиховим трудовима и патњама.
У Солуну пак он би епископ и, тодневши многе муке за веру, он узиђе ка Христу који венчавава подвиге.Светог апостола Крискента спомиње свети апостол Павле у другој посланици Тимотеју, говорећи: Крискент у Галатију (4, 10), тојест послан од мене на проповед. У Галатији он беше епископ; затим је проповедао Христа у Галији, и у граду Вијени поставио за епископа свог ученика Захарију па се понова вратио у Галатију, и ту мученички скончао за царовања Трајана.Светог апостола Епенета такође помиње свети апостол Павле у Посланици Римљанима, говорећи: Поздравите милог ми Епенета, који је новина из Ахаје у Христа (16, 5). Свети Епенет је био епископ у Картагени.У истој Посланици Римљанима свети апостол Павле помиње светог апостола Андроника, поздрављајући га и називајући га својим сродником и сасужњем; при томе каже да је он знаменит међу апостолима и да је пре њега поверовао у Христа (16, 7). Свети Андроник био је епископ у Панонији.