Свети Фавије беше по рођењу Римљанин а по чину свештеник у дане незнабожних царева римских, који беху помрачени идолођаволијом и гоњаху Цркву Христову. Најпре свети Фавије живљаше у једном селу близу Рима, па се затим пресели у Рим, и ту са великим усрђем сахрањиваше тела светих мученика: јер у то време многи хришћани биваху мучени и убијани, и тела њихова бацана изван града за храну псима, зверињу и птицама. Свети Фавије тајно ноћу узимаше та света тела и чесно их сахрањиваше. А када под царем Максимином свјатјејши папа Антир би убијен за Христа, верни који су се крили од гоњења и тајно држали свету веру, сабраше се заједно са епископима и презвитерима, ради избора папе, у један храм, за који нису знали гонитељи: јер један неупадљив дом служаше им као храм у то тешко време гоњења на хришћане.

На том скупу беше и презвитер Фавије. Када настаде саветовање кога би достојног мужа изабрали за такав положај, многи спомињаху многе чесне и изврсне мужеве, који би могли добро пасти Христово стадо, а на презвитера Фавија нико и не помисли: јер он, пошто беше недавно дошао са села, беше по положају међу незнатним презвитерима у граду. И кад при избору на сабору избише несугласице, изненада се појави бео као снег голуб, који високо летећи спусти се на главу презвитера Фавија, па се поново подиже увис и постаде невидљив. Тада сви разумеше да сам Господ Духом Својим Светим изабра Фавија за поглавара и пастира цркве Своје, па га с великом радошћу посадише на патријаршиски престо.На такав начин свети Фавије постаде папа римски. У Цркви пак Христовој настаде спокојство, јер мучитељ Максимин би убијен од својих војника, и после њега зацари се Гордијан, под којим престаде гоњење на хришћане: овај цар, иако незнабожац, беше кротак и добродушан, и забрани да се гоне хришћани.

Свети Фавије подиже у погребним пећинама над гробовима мученика многе простране храмове, где се верни сабираху на молитву. А над самим пећинама, у којима се за време гоњења верни кријаху, он устроји молитвенице - црквице. И сваким даном растијаше Црква Христова, благодарећи обраћању незнабожаца од идолопоклоничког безбожја ка Христу. Но нарочити процват она достиже после Гордијанове смрти када на царски престо римски седе Филип, са сином својим Филипом као сацарем, који примише веру Христову, којој их приведе неки благочестиви муж, један од најглавнијих сенатора, по имену Понтије, а крсти их свјатјејши папа Фавије. Тада се нарочито увећа број верних: следујући примеру цара и његовог сина многи се крстише, и вера се Христова могла исповедати слободно.

А свјатјејши папа Фавије, уз помоћ истинског слуге Христовог сенатора Понтија, зидаше храмове Божије, а рушаше идолишта и идоле. Али се Црква Христова наслађиваше таквим миром и слободом не дуго, једва четири године: јер глава Цркве Христос, желећи да Невеста Његова, за коју Он проли Крв Своју, буде на земљи као злато у огњу прекаљено и као крин усред трња, допусти опет на њу беде и страдања, и отпоче гоњење од стране адске аждаје, која, као што Господ откри Јовану Богослову у виђењу, гоњаше жену украшену небеским лепотама, испуштајући за њом из поганих уста својих воду као реку, да је утопи у реци (Откр. 12, 3-16). Јер исконски ненавидник добра, не подносећи ширење славе Христове, нахушка потчињене му људе, незнабожне идолопоклонике, те устадоше на примивше хришћанство благочестиве цареве. Незнабошци дакле, ненавидници Христа и хришћана, сабраше се и под вођством злог Декија убише цара Филипа и њеовог сина сацара, зато што су поверовали у Христа и допустили слободно исповедање хришћанске вере.

Пошто убише оба цара, они се окренуше и против свих хришћана, и крв се хришћанска проливаше потоцима. Најпре би ухваћен свјатјејши папа Фавије, јер незнабошци беху страховито кивни на њега, као на вођу и учитеља хришћана. Трагаху они и за благочестивим сенатором Понтијем, али га не пронађоше, јер се он као и многи сакри, па потом побеже из Рима. А свјатјејшем папи Фавију, по наређењу зацарившег се тада Декија, би одсечена глава, те он, заједно са многобројним овцама пастве своје закланим у то време, пређе из земаљске у небеску Цркву. Свети пак Понтије би ухваћен доцније и прими мученичку смрт за Господа нашег, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек. Амин.