Овај свети отац Тимотеј рођен је године 1510 у селу Каламос у Атици. Отац му је био свештеник и он га је научио хришћанској науци. Тимотеј се од детињства одликовао врлинским животом и побожношћу, а такође и чврстином карактера. Због тога га заволеше и истакнути црквени људи. Епископ Оропоса толико га заволе да га о свом трошку посла у Атину да учи даље школу, јер провиде у дечку пастира Цркве Христове. По завршетку науке Тимотеј се врати у Оропос и би од епископа рукоположен најпре за ђакона а потом и за свештеника.

Уз овог епископа се и даље учаше свети Тимотеј свакој врлини и мудрости пастирског руковођења верним душама, тако да по смрти овог епископа он би изабран за његовог наследника. Поставши епископ Оропоса, Тимотеј и даље напредоваше у подвизима и врлинама, те зато ускоро би изабран за архиепископа Еврипског (у месту Халкиди на острву Евији). Но злобни ђаво не остави светитеља на миру, него праведник би оклеветан код турских власти да је државни непријатељ, те светитељ мораде напустити свој положај епископа и вратити се у своје село Каламос у Атици. Ово би 1575 године.

Свети Тимотеј се потом удаљи у оближњу гору Пентели, где се налажаху и други богоугодни подвижници онога времена. Ускоро затим светитељ основа у подножју те планине диван манастир и посвети га Успењу Пресвете Богородице (1578 године). Овај манастир и до данас постоји и припада сада архиепископији Атинској.

У манастир се убрзо окупи доста братије, и светитељ их мудро руковођаше путем спасења ка Царству Небеском. Но желећи веће подвиге у тишини и усамљености, он се повуче у самоћу у место Гаргато и Враону, где се одаде строгим подвизима који су само Господу познати. Али лукави враг ни овде не остави светитеља на миру, него против њега подиже неке људе, те свети Тимотеј напусти Атику и пређе чудесним начином преко мора на острво Кеју (око 1590 године). Поживевши тамо још неко време у благоугодним подвизима, најзад у миру предаде дух свој у руке Господа свога и пређе у Царство Његово бесконачно. У његовом манастиру Пентели и данас се налази његова света лобања, која одише светим миомиром и чини дивна чудеса онима који светитеља призивају са топлом вером и молитвом.