Постоји велика разлика у начину на који римокатолици схватају своју доктрину о Тројству (филиокве) и у начину на који је Православна црква увек предавала и тумачила истиниту веру о Светој Тројици, наглашавајући потпуну једнакост Оца, Сина и Светог Духа.
У Јеванђељу по Јовану Исус каже да Дух исходи од Оца: „А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене.“ (Јован 15:26) И ту се зауставља. Исус није рекао да произилази од Оца „и од Мене“.
Ко је рођен од Оца? - Син
Ко исходи од Оца? - Свети Дух.
Да ли би имало смисла да кажем да су ме мајка и отац истовремено родили? Наравно да не. Обој су ми родитељи, али ме је само један од њих родио. Није могуће да двоје људи роде исту бебу. Не могу то ни да замислим, а и не желим. Слично томе, нема никаквог смисла рећи да Дух Свети исходи од Оца и од Сина. То је једнако бесмислено, као и рећи да су те родили и мајка и отац.
Дух Свети од Оца исходи. Пре неколико стотина година, Римокатоличка црква је то променила. А у Никејском Символу вере су почели да додају ствари. Уместо да буду верни ономе што је написано у Светом Писму, они су га променили и рекли да Дух Свети исходи и од Оца и од Сина. На латинском је то само једна реч - филиокве - што значи „и (од) Сина“.
Да ли можете да замислите да муж и жена истовремено рађају једно дете? Не можемо да замислимо како би то изгледало, или како би то уопште било могуће. Да би се тако нешто догодило, не би била потребна нека мала, безначајна модификација - била би потребна радикално другачији универзум, какав не можемо ни да замислимо и то не би била мала промена. Другим речима, то више није иста вера - то је потпуно другачија доктрина о Светој Тројици, кад год кажете да Дух Свети исходи и од Оца, али и од Сина.
Иако изгледа као једна мала, тако једноставна промена, само једна реч, само једна фраза. Али има велике импликације. Ради се о радикалној промени. Она уводи промене унутар Божанства, одражавајући грешке вишеструких јереси, које су напале Рану Цркву (савелијанства, евномијанства, пнеумомахизма). Као што је отац Јован Романидес објаснио у чланку Зашто је филиокве јерес, то би могло довести до тога да погрешно мислимо о Духу Светом, Богу вечном и једнаком Богу Оцу и Сину, као о нечему што је створено, нечему што је пука твар.
Још у 13. веку, пре око 800 година, римокатолици су на Другом лионском сабору догматизовали ову промену, говорећи да се од нас захтева да верујемо да Дух произилази и од Оца и од Сина.
Три стотине година касније у 16. веку, бројни протестанти су се одвојили од Рима. Одбацили су нека римска учења, али не сва. Протестанти су задржали римокатоличке измене доктрине о Светој Тројици, тако да многи протестанти настављају да одају почаст римокатолицизму и данас.
У међувремену, Православна Црква је задржала Никејски Символ вере непромењеним, написан у четвртом веку и за више од хиљаду година нисмо га променили. Као православни хришћани, ми не мењамо учење о Светој Тројици.
И баш као што одбијамо да променимо доктрину о Светој Тројици, одбијамо да променимо било коју другу доктрину. Две хиљаде година чувамо веру непромењену. Не мењамо се у складу са временом, културом или трендовима у друштву. Разлог зашто не мењамо ове ствари је тај што, као чланови Христове Цркве, нисмо усредсређени на себе и своје личне жеље. Уместо тога, у понизности, ми се фокусирамо на Христа. Ми смо посвећени Њему, ономе ко је Он, ономе што Он воли и ономе што нам је открио.
о. Џозеф Глисон
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског: Никола Животин
Извор: russian-faith.com