Преподобни Аврамије се роди и би одгајен у граду Смоленску, измољен од Бога молитвама и милостињом родитеља. Јер мати његова рађаше децу, али све женску; А због тога туговаху и отац и мати, и многе сузе проливаху у молитвама Богу, обилазећи цркве, и обилно милостињу дајући, и молећи да им подари сина. И што молише добише: заче се овај угодник Божји, и би још у утроби матере своје изабран на службу Богу. Јер још док га мати ношаше у утроби, једна монахиња која живљаше светим животом имаде овакво виђење о њему. Када она после јутарњег богослужења у недељу заспа, учини јој се као да неко куцну на врата њене келије и зваше је говорећи: "Устани брзо и иди к Марији, јер она роди дете, које ћеш ти по крштењу примити". Монахињи се у том саном виђењу учини да она устаде и оде у кућу Маријину, и виде тамо многе свештенике у светлим ризама где омивају дете у купељи крштења, а једна пресветла жена стоји и држи у руци одећу белу као снег. Ову жену упиташе слуге говорећи: "Госпођо, заповеди коме да дамо ово дете?" Она нареди да га принесу њој. И пошто она обуче дете у ону као снег белу одећу, даде га матери његовој. - Ово своје виђење монахиња исприча истога дана Марији која већ ношаше у утроби плод свој, и каза Марија да у тај час оживе у њој дете.
Потом када се наврши време Марија роди мушко дете, и оно обрадова своје родитеље који су желели такав пород. По хришћанском обичају родитељи просветише дете светим крштењем, и васпитаваху га у побожности. А када порасте они га дадбше да учи књигу, и убрзо показа велики успех у томе, јер благодат Божја беше на њему која га уразумљиваше и упућиваше на схватање наука које му предаваху учитељи. И беше дечак, пун зрелога разума, јер не одлажаше са вршњацима својим на игре, него хиташе на црквена богослужења, и ревноваше у читању књига, и предаваше се речима Божјим које воде на пут спасења, А када постаде пунолетан и беше у цвету младићске лепоте родитељи га сиљаху на брак, али он волије живети у девственој чистоти него обложити себе телесним сластима и житејским бригама. Када му пак родитељи отидоше к Богу, он све имање што му беше остало после њих раздаде светим црквама, манастирима и ништима, а сам се обуче у дроњке и постаде један од ништих, и начини се јуродивим, ругајући се свету и саблазнима његовим. И мољаше се Богу дан и ноћ, просећи да му покаже на који начин и каквим путем да дође до спасења, и често са уздахом изговараше Давидову реч: Покажи ми, Господе, пут којим ћу ићи!
И после кратког времена, вођен Богом, он оде у манастир Пресвете Богородице, пет потркалишта на истоку од града, у место звано Селиште, и тамо се постриже у монашки чин. Као монах он служаше Богу, подвизавајући се у пошћењу и молитвама, пролазећи манастирска послушања у трпљењу и кротости, и украшавајући се свима монашким врлинама. Он веома усрдно читаше душекорисне књиге, а особито вољаше да прочитава често житија древних светих отаца, чувених у монаштву по испосничким подвизима: Антонија Великог и Илариона, ученика његовог; великих светила палестинских: Јевтимија, Саве, Теодосија, и других; такође и руских угодника Божјих: Антонија и Теодосија Печерских; и труђаше се да их према моћи својој подражава. Осим тога он прочитаваше и књиге светог Златоуста, и Јефрема Сирина, и остале светоотачке поуке, повести и казивања; и од свију њих скупљајући духовну сладост, као трудољубива пчела мед од цветова, он храњаше своју душу.
Видевши врлинско живљење блаженог Аврамија, игуман га примора да прими свештенички чин. Примивши свештенички чин, Аврамије прими и најдубље смирење, и велике подвиге, о којима нећемо подробно говорити. Доста је да кажемо за њега, да он постаде изабрани сасуд Светога Духа, и вршаше свету литургију достојно, са великим страхопоштовањем, као анђео Божји, и никада не пропушташе црквена богослужења, нарочито божанствену литургију; исто тако не пропушташе ни свој посебни келејни подвиг, и стаде много више него пре ревновати у читању и преписивању Божанствених Књига. И Господ му отвори ум да разуме тешко разумљиве тајне у Светом Писму; а да би користио не само себи него и другима, Господ даде устима његовим благодат за душеспасоносне беседе и поучења. И беше у устима његовим готов одговор на свако питање које се односило на тумачење тешких места у Светом Писму, јер је памтио све што је прочитао, и ум његов бејаше као библиотека са много књига. Поред тога и реч његова имађаше силан утицај на његове слушаоце, јер изазиваше у њима умилење и скрушеност срца. Њега радо слушаху не само многи монаси него и световњаци; и из града нарочито долажаху световњаци и свештеници, да слушају душекорисне поуке из уста преподобног Аврамија.
Међутим ненавидник добра ђаво, не могући да гледа корист коју многи имађаху од угодника Божијег, подиже на њега гоњење, јер нахушка неке од монаха, те стадоше завидети преподобном Аврамију, и ненавидети га, и наносити му увреде, и чинити му пакости и неправде. Но незлобиви слуга Господњи трпљаше све то с кротошћу и смирењем, благодарећи Бога за искушење, и мољаше се за своје увредиоце и ненавидљивце. При томе, он не напушташе своје делање, и не малакеаваше и даље учити оне што долажаху к њему и утешавати их благодаћу Христовом. И проведе преподобни отац Аврамије пет година у таком прогањању од завидљиваца, или боље - од самог ђавола. Поред тога и игуман, подбадан некад од монаха а некад од невидљивог врага, забрањиваше блаженом Аврамију да држи поуке, и говораше: Ето, цео си град привукао к себи, и гордиш се што си књижеван, учен и бољи од нас. Престани дакле са поучавањем, ја за тебе одговарам Богу. - Тако игуман забрањујући Аврамију с гневом, одгоњаше оне који долажаху к преподобном Аврамију ради поуке, и много кињаше слугу Господњег, заграђујући на тај начин извор благодати која истицаше из уста његових. Напослетку игуман с бешчешћем истера преподобног из манастира као непотребног слугу.
Истеран невин из обитељи у којој се постриже, слуга Христов оде у град Смоленск и настани се у манастиру Часнога Крста. Овај манастир беше тада мален и сиромашан, и људи почеше одлазити тамо да слушају реч Божју из уста блаженог Аврамија. Због тога туговаше невидљиви враг, а Господ прослављаше слугу Свога дајући му благодат за проповедање и силу за подвиге. И све што беше потребно Бог шиљаше изобилно блаженом слузи Свом преко дарежљивих и милосрдних људи; и поче манастир тај имати свега због Аврамија: јер преподобни Аврамије све што му даваху раздаваше братији и ништима; поред тога он и цркву украси иконама и сваком красотом од милостиње коју му даваху; и беше стројитељ тога манастира са благословом архијереја. И сваки дан долажаше к њему мноштво људи на црквене службе, привлачени његовим поукама, којима их упућиваше на пут спасења. Некад им је читао свете књиге, а некад им је говорио усмене поуке, и са сузама подстицао грешнике на покајање. И многи, тронути до дна душе, престајаху са гресима и исправљаху свој живот истинским покајањем. Имајући свагда на уму Страшни Суд и учећи друге да га се сећају и боје, преподобни Аврамије изради две посебне иконе: једну другог доласка Христовог, а другу - истјазавања на митарствима од стране ваздушних духова. И често гледајући на њих, и другима указујући на њих, он обливаше лице своје сузама, уздишући из дубине срца.
Преподобни Аврамије беше сув у телу од великог уздржања, да су му се и кости могле избројати: јер изможди себе веома суровим живљењем, и лице му беше бледо. По изгледу личио је на светог Василија Великог, и подражаваше га у богоугодним подвизима. Преподобни Аврамије имађаше не малу борбу са ђаволима, који га нападаху путем страшилишних привиђења и сањарија: понекад на јави, као дивље звери ричући, и као ратници нападајући и кољући, али не могаху повредити слугу Господњег; јер када ђаволи немају власти над свињама без допуштења Божјег, утолико пре не могу имати власти над људима који усрдно служе Богу, нити им могу нашкодити, па ма колико беснели, јер помоћу привиђења они само плаше људе, али их не смеју дарнути. И када преподобни Аврамије стајаше у поноћи на молитви, ђаволи, претварајући се у разна обличја и у бестидне жене, труђаху се да му прекину молитву, али том истом молитвом они биваху као копљем рањавани и одгоњени. А када би преподобни прилегао на одар да се мало одмори, они су га збацивали са одра и нису му давали да заспи, да би, изнемогавши телом од неспавања, престао са својим уобичајеним подвизима. Али преподобни благодаћу Господњом јачаше духом и снажаше се телом на сваки подвиг, и посрамљиваше духове зла који га нападаху.
Пошто Сатана не могаше ни сам ни помоћу својих невидљивих ангела омести преподобног Аврамија на његовом добром путу и прекратити корист многима, он се постара да преко видљивих ђавола, рђавих људи, изведе своју препредену вештину. Бог пак допушта искушења на Његове свете, да би се угодник Божји, пошто буде у искушењу прекаљен као злато у огњу, већма прославио а противник постидео. И после неког времена Сатана диже градске попове против светог Аврамија, као што раније подиже у манастиру монахе, те попови почеше завидети светоме и говорити: Ето, сву нашу духовну децу заведе она варалица и привуче к себи. - Затим из дана у дан злоба међу поповима растијаше, и они се стадоше саветовати како да отерају из града невиног слугу Христовог. У том циљу они најпре почеше хушкати народ против њега, сејући лажне клевете као кукољ и преносећи рђаве гласе о њему, јер га називаху јеретиком и врачарем, читаоцем демонских књига и лажним пророком. Осим тога његов чист живот каљаху причама о прљавим телесним гресима, лажући на њега, као да има везе са женама и чини друге гадне ствари, а овамо се претвара и лицемерно изиграва свеца. И тако буњаху људе који се духовно коришћаху од њега, и одвраћаху их од њега, да не одлазе к њему на поуку, да не слушају речи његове, нити да разговарају с њим, пошто је он противник Богу. Ове клевете подржаваху и многи монаси са својим игуманима, јер говораху међу собом: Откуда се овај нови светац и учитељ појави међу нама? Ето, лицемерством и лажним учењем својим он све превари.
Пошто се договорише, сабраше се једнога дана игумани са монасима, и попови са ђаконима и цркварима, и праћени од мноштва народа, одоше у епископију к епископу Игњатију, код кога се у то време налажаше и кнез. И стадоше тужити Аврамија за многе непостојеће кривице: једни говораху да је јеретик и врачар, а други - да је починио гадне грехе и многа безакоња, те стога заслужује смртну казну. Епископ и кнез, видећи и слушајући ову народну вреву, послаше слуге да доведу Аврамија. Отишавши, слуге затекоше преподобнога у његовој келији на молитви, бесно га зграбише, и два ученика његова с њим, и са бешчешћем као злочинца вођаху, ругајући му се, и гурајући га, и грдећи га; а свуда по улицама много народа гледаше то; и беше свети и невини слуга Христов гледање анђелима и људима, вучен као јагње на заклање; при томе, он никоме ништа не одговараше, нити се правдаше, него се само тајно у срцу мољаше Богу и на Њега полагаше сву наду.
Када светог Аврамија на тако сраман начин вуцијаху, неки преподобни Лука, звани Прусин, читаше Девети час у цркви светог Архистратига Михаила, и њему дође глас од Господа говорећи: Ено воде угодника мог Аврамија са два ученика његова на скуп ради ислеђења, али се ти немој саблазнити о њега. - И изишавши из цркве, блажени Лука хитно оде на тај скуп, и стаде викати: Невин је кога осуђујете! неправедно га ружите и лажно клеветате! О, да би греси његови били на мени! - И док Лука тако викаше, нико га не слушаше. А кад попови угледаше Аврамија доведена у архијерејев двор, многи од велике злобе зашкргуташе зубима на њега, и подигоше гласове своје вичући против њега: Нека буде протеран из града и заточен ова варалица и лицемер! Нека буде спаљен јеретик! Нека буде убијен врачар! - Тако и игумани с монасима говораху.
И предстаде невини оптуженик епископу и кнезу на суд, док сви грајаху на њега и клеветаху га. После дугог испитивања и ислеђења од стране суда поводом оптужби изношених против преподобног Аврамија, нађе се да у њима нема ничег истинитог већ све сама лаж и клевета. Клеветници сипаху само голе речи, не наводећи ни доказе ни сведоке. А светитељ отајаше као јагње усред вукова који хоће да га растргну, имајући за сведока своје невиности само Бога, и молећи се Њему за своје клеветнике, говорећи речи светог Првомученика: Господе, не прими им ово у грех! (Д.А. 7, 60). - И омекша Бог срца кнезу и властодршцима, и отвори им очи ума да виде невиност светитељеву и злобу тужилаца, и стадоше корити и ружити тужиоце због њихове неправде и злобне мржње. А они, постиђени, стадоше један за друтим излазити са скупа, покривајући лица своја. Међутим епископ одложи суђење за сутрадан, наредивши светитељу и обојици ученика његових, да остану у његовом двору док тачније не испита оптужбе против њега.
Сутрадан се клеветници опет слегоше код епископа, и изношаху исте оптужбе и клевете против Аврамија, и прављаху силну галаму, желећи да окриве невиног и осуде праведног. Епископ, да би стишао метеж, посла преподобног Аврамија из града у пређашњи његов манастир, у коме се беше постригао, забранивши му да лигургише.
Подневши таква искушења, свети Аврамије се радоваше духом као да није претрпео никакво зло, и благодараше Бога за све што га беше снашло, готов и на веће патње. А пакосни ненавидници и тамо допираху до њега злобом својом: јер дознавши да неки богобојажљиви људи одлазе к преподобном Аврамију ради поуке, поставише путем заседе од рђавих људи, који забрањиваху одлазницима, а многе од њих избише и опљачкаше као разбојници.
Након извесног времена к епископу Игњатију дође блажени Лазар, јереј, који није узимао учешће у клеветама и лажним оптужбама на преподобног Аврамија, и рече епископу: Велика ће казна од Бога снаћи овај град због толике неправде и прогонства невиног човека Божјег.
И збише се ове речи блаженог Лазара: јер исте године, по гневу Божјем за неправду учињену Његовом угоднику, би бездождије и велика суша, те се посуши све растиње и усеви и баште, пресахнуше извори и потоци, и земља постаде тако сува, да се раседаше од страшне суше. Због тога сви беху утучени, и мољаху се Богу. Сам епископ са целокупним свештенством ношаше око града литије са часним крстима и светим иконама, служећи молепствија и светећи воду, и просећи кишу од Бога. Али разгневљени Господ не услишаваше њихове молитве. И неко од духовних људи, покренут Богом, рече епископу: Знаш ли, владико, због чега Бог не слуша толике молитве свих нас? Несумњиво зато што је Аврамије невино унижен и од литургисања одстрањен. Ако би се он помолио Богу, Бог би услишио његову молитву.
Тада епископ Игњатије одмах посла и чесно дозва преподобног Аврамија, и поново расмотривши оптужбе против њега, нађе да су све лажне. Стога разреши преподобнога од забране, а клеветнике хтеде казнити заслужним казнама и одлучењима. Међутим, незлобиви отац Аврамије паде пред ноге епископу, молећи га са сузама да их не кажњава због њега. И не престаде молити док не умоли архијереја да опрости његовим клеветницима. А и епископ мољаше преподобнога за опроштај, говорећи: Опрости ми, слуго Христов, сагреших према теби у незнању, јер послушах злобне људе. Опрости и свима грађанима који повероваше лажним тужитељима и клеветницима, и помоли се за нас Богу, да нас помилује кишом, јер ето због тебе нас кажњава сушом, пошто те неправедно ојадисмо. - Преподобни одговори са смирењем: Ко сам ја грешни, да би се Бог због мене наљутио на кога и кажњавао? И ко сам ја, да бих умолио Господа да пошаље жедној земљи дажд? Ти се, светитељу, помоли за богоповерено ти стадо словесних оваца, а и ја сам дужан, као и остале слуге твоје, да извршујем оно што ти наређујеш.
Отпуштен од епископа, преподобни крену у свој манастир, и мољаше се путем говорећи: Господе Боже Сведржитељу, услиши молитве Твога архијереја, и свих Твојих јереја, и свих људи, и одврати гнев Твој од слугу Твојих, помилуј град и људе Твоје, Милостиви, и примивши уздахе и сузе свих који Ти се моле, излиј дажд и напој лице земље, те обрадуј људе и стоку. Господе, услиши и помилуј.
Док се он тако мољаше, и пре но што стиже у манастир, Бог пусти силан дажд који дуго падаше, све док добро не напоји земљу. Тада сви људи у граду говораху: Гле, како брзо услиши Бог молитве слуге свога Аврамија! - И сви се веома радоваху, и слављаху Бога. И тада увидеше сви да је Аврамије потпуно невин и да ништа није истина од онога што против њега изношаху клеветници и завидљивци. А и сами клеветници увидеше грех свој, и веома се постидеше, и уплашише се да их не постигне неко зло и казна због слуге Божјег, јер неки од њих изненада умреше. Бојећи се тога, остали журно одлажаху у манастир к преподобноме, и са сузама припадајући к чесним ногама његовим исповедаху своју кривицу, кајаху се и прошаху опроштај. А преподобни, опраштајући свима и молећи се за њих, поучаваше их да не поклањају вере празним речима људским, нарочито када неко рђаво говори о ближњем свом, пошто су синови људски лажљиви; и саветоваше им да никога не осуђују, и да се не друже са онима који друге осуђују.
Од тога времена преподобни Аврамије се још већма просвети благодаћу Христовом, и би као светионик који светли свима добрим делима. А невидљиви враг, ђаво са анђелима својим би посрамљен, пошто његове замке бише обелодањене и уништене трпљењем угодника Божјег.
После тога епископ Игњатије подиже у граду цркву у част Пресвете Богородице, и при њој основа манастир, у који преведе преподобног Аврамија, да би својим богонадахнутим учењем опет био на корист целоме граду. И произведе га за игумана и архимандрита тога манастира. У том манастиру преподобни проведе остале дане живота свога у великом богоугодништву, и многе упути спасењу, и епископа Игњатија испрати к Богу, и чесно тело његово погребе, па се и сам пресели из овог временског живота у вечни, и настани се у нерукозданим обитељима, ушавши у радост Господа свога, коме ревносно послужи педесет година у монашком чину. Али он и од самог повоја свог бејаше верни слуга Господа Христа, служећи Му у светости и правди до последњег даха, а сада, у лику преподобних и праведних предстојећи престолу Господњу, слави Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме нека је и од нас слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.