Ове речи, упућене пре много векова, и данас одзвањају са изненађујућом актуелношћу. У ери друштвених мрежа и непрестане потраге за одобравањем, лако је изгубити из вида шта је заиста важно. Како можемо да се одупремо притиску да се уклопимо и да останемо верни својим вредностима, чак и када то значи да ћемо бити различити? Живећи у осами египатске пустиње, далеко од буке и вреве света, свети авва Амон је дубоко размишљао о људској природи и нашем односу са Богом. У својим мудрим речима, он нас подсећа на вечне истине:

Нико не може два господара служити - каже Господ; тако не можете да чините и Божије и људско, јер не можете служити Богу и мамону (Мт. 6, 26), него треба да служите или само Богу, или само свету. Ако сте плашљиви, не идите у рат, јер се не може бити истовремено и плашљив и војник, као што је писано: „Ко је малодушан, нека не иде у борбу”. Не може се бити малодушан и храбар, савестан и равнодушан, желети пријатељство Божије и пријатељство људи, јер је написано: Све до смрти подвизавај се у истини (Сир. 4, 32). Онај ко се стара о истини послушан је закону Божијем, а ко је послушан закону Божијем бори се против оних који га газе.

Није добро допадати се свим људима, јер је написано: Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама (Лк. 6, 26); пророци су умирали за истину, док су лажни пророци говорили да би се допали људима и да би их људи заволели. И ти, који желиш да говориш сагласно истини, мисли пре на то да умреш за њу, него да пружаш задовољство људима и да те они воле. Ево, ја пишем онако како то схватам; ви пак поступајте тако да бисте задобили духовни мир. Ипак, мени се чини да ако будете тежили ка томе да људима пружите задовољство, пашћете под њихову осуду због одсуства побожности пред истином код вас. Но, ако будете ревнитељи истине, они ће вас испрва можда мало растужити, али ће потом ипак да вам се диве и да хвале вашу божанску ревност.

Зато избегавајмо бескорисна људска сабрања, негујући љубав према усамљености. Јер по мирно стање наше душе штетан је и погубан чак и заједнички живот са сродницима. И као што снажни људи када се заразе кугом сасвим побољевају, тако и људи који без размишљања живот проводе са другим људима бивају заражени њиховим пороцима. А шта заједничко са светом имају они који су се света одрекли?

Авва Амон још каже: Седећи у келији сабери свој ум, сети се дана смрти, представи себи тадашњу беживотност тела, помисли на ту несрећу и прихвати се подвижничког дела; схвати сујету овога света, побрини се око кротости и усрдности, како би свагда могао да пребиваш управо у тој ревности за безмолвије и како не би пао у слабост. Сети се положаја осуђених у аду; размисли о томе - како се душе тамо затекну, у каквом мучном ћутању и најужаснијем стењању се тамо налазе, са каквим страхом очекују бесконачно мучење, проливајући безнадежне душевне сузе.

Сети се такође дана Васкрсења и стајања пред Богом. Замисли тај Суд који доводи до ужаса; просуди о срамоти која је припремљена за грешнике пред лицем Бога, Самог Христа, анђела, арханђела, власти и свих људи; замисли све њихове муке, вечни огањ, црва који не умире (Мк. 9, 44), таму најкрајњу, плач и шкргут зуба (Мт. 8, 12). Просуди и о добрима која су припремљена за праведнике: њихову слободу у општењу са Богом Оцем и Христом Његовим, са Анђелима, Арханђелима, Властима и целим народом Божијим, а такође и Царство Небеско и Његове дарове, радост и кушање духовних добара.

Сети се и једног и другог; због удела грешника стењи, плачи и тугуј; бој се и мисли на то, да се не би нашао међу њима; а због добара која су припремљена за праведнике се радуј, ликуј и весели се; потруди се да их окусиш и ти, а удео грешника - избегавај. Гледај да твој ум никад не одбаци од себе сећање на ово, без обзира на то да ли си у келији или ван ње, како би самим тим избекао погубне помисли.

Авва Амон: Пустињак и духовни учитељ

Авва Амон је био један од најважнијих ранохришћанских пустињака и духовних учитеља. Живео је у IV веку у египатској пустињи и био је један од оснивача монашког живота. Његови савети и поуке су се преносиле усмено кроз генерације монаха, а касније су записани у збиркама изрека познатих као "Апопхтхегмата Патрум" (Изреке отаца). Сматра се оснивачем монашког живота: био је једнан од првих монаха који су се повукли у пустињу како би се посветили молитви. Његов начин живота је постао узор многим будућим монасима.

Аввине речи су и данас актуелне јер се баве универзалним људским искуствима као што су борба против искушења, тежња за смислом живота и однос са Богом. Његове изреке су једноставне, али дубоке и могу да послуже као путоказ свима који траже духовни раст. Оне су и данас актуелне и често се користе у савременом духовном подучавању.