ПРЕПОДОБНИ Лука Столпник живео у време Византијског цара Романа и Константина Порфирородног, зета цара Романа и сина цара Лава Мудрог, а за патријарховања Теофилакта сина цара Романа. У то време Бугари нападоше на Византијску царевину, и по царском наређењу Лука би узет у војску и учествова у рату. У томе рату Лука виде погибију многих хиљада људи, но по промислу Божјем он изађе из рата жив и неповређен. Видећи у свом спасењу прст Божји Лука презре сву сујету света, и постаде монах. И пошто показа велики успех у подвижништву он би рукоположен за презвитера. Ревнујући у врлинама он је носио тешке вериге, и шест дана у недељи ништа јео није, само је у седми узимао по једну просфору и нешто зеља. Затим узиђе на један столп, и проведе на њему три године.Потом, упућен гласом Божјим с неба, он оде на гору Олимп и метну себи камен у уста, да не би нарушио подвиг ћутања. Одатле пређе у Цариград, и напослетку у град Халкидон. Тамо он поново узиће на један столп, и чинећи безбројна чудеса проведе на њему четрдесет пет година, па отиде ка Господу.