Савремени духовни пастири кажу да су многи ових дана спремни да пристану и прихвате сваки црквени закон, све док не ремете сферу својих интимних односа. Човек се лако одриче невиности и жури да се увери мишљењем да „сада сви овако живе“.
Године 303. нове ере, у Никомидији, девојка невиђене лепоте, Евфразија, доведена је владару Максимину. Немилосрдни мучитељ јој је наредио да се одрекне Христа и поклони идолима – иначе би била оскрнављена. А онда је поред Евфрасије био груби ратник са исуканим мачем, који жедан телесних наслада. Светитељка Божија се са усрдном молитвом обратила Спаситељу, чврсто верујући да је Господ неће посрамити. И одједном се, као зрак, у светитељевом срцу појавила небеска опомена. Евфразија је рекла: „Храбри ратниче, ти си често у биткама. Хоћеш ли да ти нађем тако диван цвет који те штити од било каквог непријатељског напада?” Очи легионара засветлеше: „Нађи ми такав цвет: желим да га увек имам са собом. Светитељ је наставио: „Овај цвет може имати моћ само када га даје девојка, а не жена. Ратник, желећи да заузме чудесни талисман, пође за Евфрасијом у врт.
Шетала је прелепом баштом берући цвеће – сва као анђео, обучена у бело, распуштене косе. Она је тражила цвет бесмртности. На крају, девојка је показала на неколико једноличних цветова: „Ово су цвеће бесмртности“, нежно их је убрала и додала: „Да бисте се уверили у њихова чуда, ставите их на мој врат и снажно их ударите мачем .” Прекрстивши се, света Евфрасија оголи свој млади врат и смерно приклони главу. И ратник, стављајући јој цвеће на врат, снажно је удари мачем.
...Тихо, као да наставља побожну, смерну молитву, безглаво тело паде на траву. Ратник је зачуђено гледао на подвиг младе хришћанке. Ради очувања девствености, нетрулежног дара целомудрености, света Евфрасија је жртвовала свој живот. А њена душа... Наследивши небеску круну, помаже онима на земљи који се труде да одрже девичанство.
Многима ће такав пример изгледати чудно. Да ли је вредело изгубити живот да би сачувао невиност? Тако бих бар могао да живим, иначе не би било ништа. Размислимо о томе: људи обично губе невиност када се не поставља питање опасности по њихов живот. Света Евфрасија је показала: чувати девственост значи чувати изузетан Божански дар, чувати оно најбоље што је у нама. Истина је да је невиност једно од човекових најдрагоценијих блага. А ово благо Господ даје свима нама бесплатно. Служи само једном. Ово благо је непроцењиво као светост, као чистота и непорочност срца. Није случајно да сваки младић и девојка имају дубок осећај за светост свог девичанства. Беспомоћна девојка, света Евфрасија, показала се јача и мудрија од грубог ратника и на крају је награђена небеском круном, вечним животом. Многи бивају лишени овога зарад привремене сласти, а онда се дуго кају, али бескорисно.
Савремена омладина има два вида спотицања у том погледу и, сходно томе, два гледишта по питању предбрачних односа.
Прво, неки људи доживљавају предбрачне афере као природан начин комуникације са другом особом у неком тренутку забављања. Штавише, брак се у овом случају ни не очекује. Рецимо момку се допао сладолед – купио га је и појео, пажњу му је привукла реклама за филм – отишао је и погледао, заинтересовала се једна згодна девојка – упознао га је и спавао са њим. Све изгледа природно: једи, гледај, имај интимну везу.
Пре неколико година, једна девојка је заиста желела да се уда за младића кога је познавала. Али он није желео, а после једне забаве успела је да га заведе. Уследила је трудноћа, а сада је почела да уцењује своју жртву: „Имамо дете. Ако се не удаш за мене, направићу абортус." Тако један порок доводи до другог: од блуда до убиства, испоставља се, само је један корак. Не знам како се ова прича завршила, осим што је младић тражио решење за свој проблем у цркви. Да ли је заиста вредно стварати себи такве проблеме? Иначе, Свети Оци имају веома мудре препоруке које ће вам помоћи да се на време заштитите од непотребне трагедије. Свети Никодим Светогорац је рекао: запамти, ти си барут, не дирај ватру, односно не дозволи себи ризичне блискости са особом супротног пола. Не идите тамо где ћете изгубити своје благо, избегавајте ситуације у којима ће се десити трагедија.
Понекад девојка, дозволивши себи да буде интимна, изгуби своју независност, плаши се да ће сада бити напуштена и сама почне да трчи за момком. Али у међусобним односима нежност сада нестаје. Љубавник се тада према њој понаша без церемоније: он зна да ју је већ заузео. И као што комарац, опијен крви, одлази тешко и полако, равнодушан према свему, тако одлази и љубавник, у потпуности задовољивши своју страст.
Превише девојака зна из горког искуства: чим је момак постигао „оно што је желео“, постао је груб и дрзак, а поштовање је нестало из пријатељства. Љермонтов је добро познавао психологију таквог искушења када је у уста поносног Печорина ставио следеће речи: „Неизмерно је задовољство имати младу, једва расцветалу душу! Она је као цвет чији најбољи мирис испари ка првом зраку сунца; У овом тренутку треба да га подигнете и, након што га удахнете до миле воље, баците га на пут: можда ће га неко покупити!“
Постоји веома добро животно правило: не присвајајте туђу имовину. Ако сте случајно ушли у трпезарију и видели постављен сто, то не значи да морате хватати тренутак када можете брзо да поједете јело које волите. Није припремљено за вас, немојте га красти од неког другог. Свако од нас има Божију вољу. Господ нам по премудром Промислу предодређује животног сапутника, онога са којим ћемо се сјединити у једно тело у Тајни Брака. Дајући се некоме пре венчања, човек смело упада у ово Промисао, он као да говори Оцу Небеском: „Не требају ми твоји дарови, ја ћу се побринути за себе“. Он је као превртљиво дете које својевремено послужено здраво воће мења за колач од песка који сада жели да обликује.
Постоје сасвим истинита животна запажања. Поносна особа жури да задовољи себе, своја основна, телесна осећања. Жуди да своју злочиначку страст задовољи особом која му се свиђа, али чим је задовољан, одмах се охлади и окреће се од наводно вољене особе. Жеља за поседовањем другог човека, заситити се његовом лепотом и девичанством, не показује љубав, већ тајну гордост. Нека такав херој изгледа згодан, снажан и храбар. Али врло је вероватно да ово није јунак вашег романа.
Верујте да је правој љубави страна дрскост. Телесна наклоност се шири земљом као дим од Каинове жртве, док се чисти однос уздиже до неба као мирисни тамјан. Као крхку посуду са драгоценим миром, коју пажљиво држите у рукама, тако чувајте чистоту љубави. Као када мајка грли своје новорођенче, тако грлите осећања прве љубави. Не дозволи да се твоја чистота, твоја невиност растргне на комаде, не жури у прву ноћ. Нека оклевате, али ћете добити бесконачно више. Девичанство је као чисто лице детета, блуд је као ожиљак на лепом лицу. Као шкрипа гвожђа о стаклу, тако у души одјекују пожудне мисли. И баш као катастрофа града који страда од неке стихије, скрнављење девичанства је катастрофа ваше личне судбине. Губитак невиности се огледа чак и на лицу, лепота такве личности губи свежину, а на њој се појављује печат изопачености.
Један свештеник је ушао у библиотеку, где је чекала свој ред девојка која је блистала свежином, чистотом и невиношћу. Кад је сутрадан ушао, зачудио се: лице јој се замрачило, као да је некакав терет на девојци лежао, као да јој је неко упропастио душу – свештеник је одмах све схватио. Свештеник је касније огорчено говорио о томе: „Ко се усудио да сруши овај храм?“ То је увек кажњиво презиром савести, а већ при првом предбрачном контакту душа ипак осећа да нешто није у реду – неку мрљу на души, нешто злочиначко – таква особа је прешла забрањену границу, тачније, починила је дубоко скрнављење његове душе . Тада, ако човек настави овакав начин живота, глас савести утихне, и он урања у неку врсту заноса, задовољства овим начином живота. То је тешко одбити, јер је баријера савести превазиђена, а страст одушевљава дубине ваше природе светлим, иако привременим бљесковима, пред којима бледе сва друга задовољства. Али време пролази, осећања постају досадна, а телесно задовољство више те не задовољава, унутра се открива празнина. Губитак невиности је на крају разочаравајући и осећа се као сломљени комади некада лепе и драгоцене посуде.
Мушкарац који је имао предбрачне везе, ступајући у брак, често више није у стању да изнутра прихвати Божију заповест: њих двоје ће постати једно тело (Мт. 19, 5), уосталом, колико се пута већ сјединио са женама и сада нехотице доживљава брак као другу опцију, можда, не последњу, попут додиривања предмета на које је одавно навикао. Нестаје и светост интимних односа, који се доживљавају једноставно као задовољство, а не као тајна и чудо рађања. Штавише, човек почиње да се упоређује с ким му је било боље, односно све се мери не духовним или менталним квалитетима, већ најпримитивнијим чулним сензацијама.
У свету постоји закон: они који чувају чистоћу су под заштитом Божијом. Када се човек лиши чистоте, губи и Божанску помоћ. Тако је краљ Давид био под заштитом Свевишњег све док није пао у прељубу. Пошто је изгубио чистоту, одмах су га задесиле многе невоље. Сви знају какве невоље прогањају блуднике ових дана.
Данас се понекад каже да практично сви сада имају искуство интимног живота пре брака, па је стога прича о невиности манифестација античких, средњовековних идеја. Тако би се могло рећи да је Седма заповест: „Не чини прељубе“ бескрајно застарела. Заправо, у таквој изјави се крије дубока лаж, а они који је изговарају сами суде о људима око себе.
Пре свега, да приметимо да је блуд не само у наше време, већ у свим вековима без изузетка, било омиљено искушење човека.
Вође римског народа, нарочито цареви, одликовали су се невиђеном раскалашношћу. Кнез Владимир, пре преласка на хришћанство, није штедио на женама и конкубинама. Једна руска царица је увече звала стражаре да изабере војника за једну ноћ. Па чак и у биографији старца Силуана се приповеда да је у младости, када није ни замишљао своју монашку будућност, упознао лепу девојку, и једне вечери им се догодило „уобичајено“. Дакле, наше време у историји није изузетак. Међутим, у томе је неземаљство Јеванђеља, новина хришћанства – та новина не престаје с временом – да управо у условима оваквих искушења и честих падова врлина девичанства блиста посебном светлошћу. Онај ко одржава чистоту стиче посебну блискост са Богом, а таквом човеку Бог помаже.
И додајмо још да до данас има чистих душа које су се сачувале у целомудрености. На крају крајева, будимо искрени, сама савест налаже да се невиност мора сачувати.
Сви расипни греси засновани су на недостатку праве љубави према ближњем. Ово је веома важна тачка. Љубавник у вољеној особи види највећу вредност, а не средство да задовољи своје страсти. Права љубав поштује чедност своје вољене: неће дозволити физичку блискост до законског брака, али ће у браку остати верна.
Овде је још нешто вредно пажње. Као што смо рекли, постоји и друга тачка гледишта. Неко ће, на пример, рећи следеће: „У реду. Наравно, не би требало да се предате било коме. Али ако смо дуго били пријатељи и чак одлучили да се венчамо, зашто је онда интимна комуникација неприхватљива до венчања? Зар је важно када дође, јер је наша судбина већ запечаћена?“
Ово је, такорећи, племенитија врста блуда: ионако ћемо се ускоро венчати, а каква је разлика да ли ћемо сада или за два месеца ући у интимну интимност?
Замислите да је на ваш рођендан специјално постављен сто за вас, а чим сте га видели, одмах сте пожурили да једете укусна јела - да ли је важно да ли је сада или мало касније, када се сви окупе, када сте дали свима ваша пажња. Јесте, вечера вам је припремљена, али својим понашањем кварите прославу празника и крадете сопствену срећу. Тако млада и младожења, који су дозволили интимност, долазе у брак као да је већ уништена вечера – нема свежине и радости новог живота.
Хајде да размислимо шта то значи: није важно када? Да ли је битно када имати децу: након брака или нешто раније? Да ли је битно када подићи дете: када имате поузданог супружника у близини или када се још није појавио (или нестао пре венчања)? Има ли неке разлике када признати своју љубав: чим се видите или након што сте се тестирали временом?
Аутор: ђакон Валериј Духањин
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Сл. Аћимовић
Извор: orthoview.ru