На празник Сабора светог архангела Гаврила, пажња хришћана се природно усмерава на овог небеског весника – гласника највеће вести коју је свет икада чуо: да ће Бог постати човек. Али тај празник није само подсећање на анђеоски поздрав Дјеви Марији. Он је позив да се замислимо: шта за мене данас значи Благовест? Да ли верујем да Бог и данас шаље одговоре? И шта радим са Речју коју сам примио?
Архангел Гаврил: Гласник Божије воље и чувар Тајне
Архангел Гаврил је анђео који не доноси само било какву вест. Он је гласник самога Бога. Његово име значи „Бог је моја снага“, а сваки његов појавак у Светом Писму доноси потрес у људску стварност: рушење навика, преокрет, почетак нечег што превазилази људско искуство. У његовом присуству нема места сумњи, али има страха – јер Божија реч није увек утешна. Понекад је узнемирујућа, захтевна, претећа. Ипак, она увек доноси живот, ако је прихватимо.
Три сусрета са архангелом Гаврилом у Јеванђељу откривају и три различита одговора на Реч:
-Захарија, свештеник, који се молио годинама за сина, али је у часу испуњења посумњао (Лк. 1,18–20).
-Пресвета Богородица, млада девојка, која поставља једно једино питање из чистог срца: „Како ће то бити?“ (Лк. 1,34–38) – и прихвата немогуће.
-Јосиф, праведник, који ништа не говори, већ устаје и чини како му је речено (Мт. 1,24).
Три лика, три одговора, три судбине. Само онај ко поверује Речи, макар ништа не разумео, улази у чудо.
Шта Бог поручује мени?
Ако верујемо да је Бог исти јуче, данас и сутра (Јевр. 13,8), онда морамо веровати и да Он и данас говори. Можда не увек преко анђела, али свакако преко Светог Писма, савести, људи које шаље у наш живот, понекад и преко тишине у којој гори срце. Проблем није у томе да ли Бог говори – већ да ли Га слушамо. Или боље: да ли смо спремни да прихватимо Његову реч када је чујемо?
Јер Божија реч не мази его. Она прекида планове, разоткрива и најскривеније мисли срца (Јевр. 4,12). Понекад је одговор који смо чекали цео живот другачији од оног што смо очекивали. Понекад изгледа као немогуће обећање. Понекад као позив на страдање. Али и тада је то – одговор. Жив, личан, свет.
Маријин одговор: лекција за све нас
Богородичино „Нека ми буде по речи твојој“ није израз пасивности. То је најактивнији могући избор: пристајање на Божији план, на крст, на радост која боли, на љубав која не тражи своје. Та реч је променила свет, јер ју је изговорила Она која је целим бићем била слушање.
Ако желимо да Бог говори у наш живот, морамо се припремити да и ми кажемо то „нека ми буде“. А то значи бити спреман на последице. Највећа обећања носе највећа распећа.
Тада реч постаје тело нашег постојања – живот у истини.
Када анђео донесе одговор
Можда смо и ми већ примили своју Благовест. Можда је анђео већ прошао кроз наш живот, а ми га нисмо препознали. Можда смо, као Захарија, сумњали; као Јосиф, ћутали; или као Марија – пристали. Али ако је Реч дошла, нешто у нама више не може остати исто.
Да бисмо то разумели, морамо се вратити на једноставно питање: шта ако Божија реч није утешна? Шта ако не потврђује моје планове, већ их поништава? Ако руши моје сигурности? Ако ме изводи из навика, комфора, чак и побожних образаца који више штите од Бога, него што Му се предају?
Ако је и тако – и тада је то Благовест. Јер ако долази од Бога, она не може водити у пропаст.
Реч која мења свет увек почиње тиме што мења мене.
И управо ту почиње чудо.
За Фондацију Пријатељ Божији: Светлана Розанова