Један човек је шетао поред мирне реке, загледан у тиху воду која је лагано текла. У себи је носио немир и питање које му није давало мира: „Зашто ми се догађају ствари које не разумем? Ако Господ све види и све зна, зашто допушта тугу, бол и зло у мом животу?“ Ово питање није само његово – то је вечита дилема сваког човека који жуди за смислом живота и тражи одговор у вери. Често смо суочени с тренуцима када нам живот измиче из руку, а душа се пита: „Да ли Бог заиста има вољу за мене?“

У Православној традицији постоји једна дубока тајна која нам осветљава пут – разлика између Божје промисли и Божјег закона. Ове две стране Божје воље воде нас кроз тајанствени ток живота, показујући нам како Господ управља светом и како ми треба да ходимо с Њим.

Хајде да заједно покушамо да разумемо шта нам Бог заиста жели рећи о својој вољи.

Божја воља: Невидљива промисао и јасан закон

Када погледамо у свет око себе, видећемо ред који влада у природи – годишња доба се смењују, сунце излази и залази, птице се гнезде, а људи долазе и одлазе. Али шта стоји иза тог невидљивог реда?

У Православљу верујемо да Господ држи све у својим рукама – и историју света у целини и живот сваког човека појединачно. Тај Божји план називамо промисао. Он је као велики редитељ који познаје сваки детаљ и сваки ток приче – мада ми видимо само делић сцене.

Промисао није нешто што увек можемо лако разумети логиком. Он је као сложена слагалица, где сваки комад има своје место, а целу слику добијамо тек када је Бог осветли.

Господ се не удаљава од нас, већ непрестано брине о сваком нашем кораку. Свети оци говоре да чак и када зло наступи, Господ уме да га претвори у добро – као уметник који од тамних боја створи ремек-дело.

У Светом Писму налазимо речи које нас уче да „рука Божја и воља Његова“ увек воде свет: „Зашто се буне незнабошци, и народи мисле на залудне ствари? Дигоше се цареви земаљски и владаоци се сабраше на Господа и на Помазаника Његова… да учине што је рука Твоја и воља Твоја унапред одредила да буде.“ (Дела апостолска 4:25-28)

Ове речи нам говоре да Господ влада историјом чак и преко оних који Му се противе, дајући свему свој смисао и циљ.

Пророк Јеремија нам такође открива ове Божје намере пуне наде: „Јер ја знам науме које имам за вас, говори Господ, науме добре, а не зле, да вам дам будућност и наду.“ (Јеремија 29:11)

Док је Божји промисао велика и мистериозна слика живота, Божји закон нам је дат као јасан путоказ – кораци које треба да пратимо како бисмо живели у складу с Богом.

Многи мисле да је закон тежак и ограничен пут, али он је пре свега дар који нас штити и води ка истинској слободи. Заповести, љубав према Богу и ближњем, молитва и покајање – то су начини да изразимо своју вољу да будемо ближи Господу.

Замислимо закон као музику или ритам који држи наш живот у хармонији – без њега све постаје хаотично и бесмислено. Када живимо по Божјем закону, ми се уклапамо у Божји промисао и помажемо да се Његов план оствари.

Псалмиста нам поручује да је Божја реч светлост на нашем путу: „Реч је твоја светиљка нози мојој и светлост стази мојој.“ (Псалам 119:105)

Господ Исус Христос је јасно нагласио важност држања заповести као дела љубави према Њему: „Ако ме љубите, заповести моје држите.“ (Јован 14:15)

Човек, слободна воља и зло: где је разум у свему томе?

Понекад се чини да смо ми само пешаци на табли Божјој игре, али Православље нас учи да нисмо марионете. Ми смо створени као слободна бића, са даром слободне воље, и позвани смо да сами бирамо пут.

У Библији видимо како људски избори утичу на историју – Јуда је издао Христа својом вољом, а не по Божјем наређењу; Петар је одрекао Христа, али се покајао и постао стуб Цркве.

Сваки наш избор има тежину и последице. Господ нас позива да будемо сарадници Његовог плана, али нам не намеће своју вољу. На тај начин учествујемо у остварењу промисла.

Кроз Мојсија, Бог јасно поставља избор пред човека: „Позвах небо и земљу за сведоке данас против вас, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да живиш ти и семе твоје.“ (Поновљени закон 30:19)

Једно од најтежих питања јесте: „Ако Господ управља светом, зашто постоји зло?“

Православна теологија учи да зло није нешто што Бог ствара, већ је одсуство добра – као што је тама одсуство светлости. Зло настаје кад човек својом слободном вољом одбаци Божју љубав и закон.

Међутим, Божја љубав је толико моћна да чак и зло може претворити у средство за наше спасење. Патња и искушења могу бити позив на покајање и враћање Господу, начин на који Он буди нашу савест и враћа нас у Свој загрљај.

Апостол Павле нас уверава да све што нам се догађа, па и тешкоће, Господ користи за добро: „А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, онима који су позвани по намери његовој.“ (Римљанима 8:28)

Живети у складу са Божјом вољом

Када разумемо да Божја воља има две стране – промисао и закон – наш живот добија јасност и циљ.

Шта то значи за наш свакодневни живот?

• Молитва је наш разговор с Богом, место где можемо поверавати страхове, радости и сумње.
• Исповест и покајање чисте срце и враћају нас у Божји закон, враћајући нас на прави пут.
• Живети по Божјим заповестима није терет, већ пут ка истинској слободи и пуноћи живота.
• У тешким тренуцима веровати у промисао значи прихватити да Господ држи ствари под контролом и да зло никад неће имати последњу реч.

Закључак: Враћање на обалу реке с миром

Наш човек са почетка приче поново стоји поред реке. Сада је смиренији, јер зна да не мора све да разуме, али верује да Господ увек хода с њим. Схвата да његов живот није случајан низ догађаја, већ део Божјег плана. Позван је да се одговорно креће тим путем, слушајући Божји закон као водич и верујући у промисао који све уобличава. Корак по корак, он ће расти у вери, љубави и миру – управо онако како Господ жели.

За Фондацију Пријатељ Божији: Небојша Даниловић