Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 24. Мај
И рекох: не ћу га више помињати нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више (Јерем. 20, 9) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Колико искушења, толико и утехе!
Пловећи узбурканим морем живота, ми нисмо у горем положају од оних који се спокојно њишу у луци…
Шта то светли са екрана када у мраку заборавимо ко смо?
Када данас укључимо нови телефон, довољно је да изаберемо српски језик и систем сам прелази на ћирилицу. Тако уређаји без памћења и порекла понекад боље чувају наше писмо него ми сами. Некада је ћирилица чувана у ратовима, у доба поробљености и у тишини манастира, а данас тихо нестаје из наших порука, са улица и из свакодневног живота. И можда није проблем у словима, него у томе што се полако губи осећај ко смо.
Јеванђеље дана за 24.05.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.05.2026. Зачало 56.
Свети новомученик Аргир Солунски
Неки хришћанин из места Сохоса крај Солуна због неке кривице беше затворен у турску тамницу у Солуну. Не имајући новца да се откупи, њему би речено да ће бити обешен. Уплашивши се те претње, он несрећник обећа да ће се потурчити. Турци га на то обећање одмах изведу из тамнице и поведу у једну кафану да га тамо поуче својој нечастивој вери...
Свети Диоскор Нови
Овај свети мученик беше из Смирне. Због вере у Христа би изведен пред кнеза Смирне. Он пред кнезом изјави да је хришћанин. Зато би бачен у тамницу. Потом би по други пут изведен на суд. Но пошто остаде при својој вери, кнез нареди да му се отсече глава. И тако овај блажени доби венац мучеништва.
Свети Никодим, архиепископ пећки
Овај велики јерарх беше Србин по рођењу. Подвизавао се у Светој Гори, и био игуман Хиландара. По смрти Саве III буде изабран за архиепископа „всеја сербскија и поморскија земљи” 1317. године. Он је крунисао краља Милутина 1321. године. Превео је Јерусалимски типик на српски. У предговору ове књиге он каже: „Свемогући Бог, који зна немоћ нашу, даће нам моћ духовну, но ако ми прво труд покажемо”. Искрено је волео подвижнички живот, и трудио се на искорењивању богумилске јереси и утврђивању вере православне. Упокојио се у Господу 1325. године. Чудотворне мошти почивају му у манастиру у Пећи.
Свети свештеномученик Мокије
Римљанин по рођењу, и свештеник у Амфипољу, граду македонском. Пострадао за време Диоклецијана. Молитвом сокрушио кип бога Диониса, чиме неке од незнабожаца огорчи против себе а неке опет приведе к вери. Посечен за Христа 295. године.
+++ Свети Кирил и Методије Равноапостолни - Свети Ћирило и Методије
Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 23. Мај
Ријеч ми је Господња на поругу и на подсмијех сваки дан. (Јерем. 20, 8) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Не бој се, Ја сам са тобом
Хришћанине, гледај само да будеш Божији, а Бог своје не оставља. Веруј у Њега као у Бога свим срцем својим, угађај Му вером и праведношћу; положи сву наду у Њега и призови Га у своје срце. И где год да си, у каква искушења и невоље да си упао, Он је увек са тобом, види твој подвиг и невидљивом руком крепи те и помаже ти.
Молитвени живот хришћана
Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву…
Јеванђеље дана за 23.05.2026.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 23.05.2026. Зачало 56.
Свети преподобни Лаврентије
Преподобни Лаврентије подвизавао се као монах најпре у Великој Лаври у Светој Гори. Затим је прешао у околину града Волоса (у Тесалији) где подиже манастир посвећен св. архиђакону Лаврентију (слави се 10 августа), а такође и скит посвећен Преображењу Господњем и светом Пророку Илији. Овај преподобни живео је у време пре турске најезде и упокојио се у миру.
Свети преподобни Лаврентије
Монах, подвизавао се у Египту у шестом веку; одликовао се необичном смерношћу; упокојио се у миру.
Свети преподобни Исихије
Свети Исихије беше рођен у граду Адрапани. Беше то добар, кротак и миран човек. Он мољаше Бога да му покаже место, где би могао у безмолвију и богоугодништву проводити живот. И преко божанског откривења би му наложено да се настани у гори Мајони, у близини морске обале. Он оде тамо, и проведе много година. Затим поред једне оближње воде подиже црквицу у име светог Андреја, и ту проведе остатак свога живота у подвизима богоугодним. И учинивши многа чудеса, пресели се ка Господу.
Свети мученик Исихије
Свети мученик Исихије пострада за царовања Максимијана. На двору цара овога Исихије заузимаше прво место, беше магистријан и живљаше у Антиохији. Максимијан отпусти из војне службе хришћане, поскида им појасеве војничке, и допусти да могу бити само најамничке слуге. И многи хришћани напустише своје војничке положаје, и добровољно постадоше најамничке слуге. Међу овима беше и славни Исихије. Сазнавши за то, Максимијан нареди Исихију да скине са себе скупоцено одело високог достојанственика и обуче грубу власеницу, и да буде причисљен женској послузи.
Свети преподобни Симеон, епископ Владимирски и Суздаљски
Оно што Исус син Сирахов каже о Симону, сину Онијином: Симон, син Онијин, јереј велики, који у животу свом построји дом, и у дане своје утврди цркву (Књ. Исуса, сина Сирахова: 50, 1); и још: као јутарња звезда усред облака, као пун месец у време своје, као сунце које обасјава цркву Вишњега (Књ. Исуса, сина Сирах.: 50, 6-7), - то исто треба и ми да кажемо о истоименом преподобном оцу нашем Симону, епископу владимирском и суздаљском, сведоку и списатељу житија угодника печерских, другом летописцу после блаженог Нестора...
Света блажена Таиса
Беше Тајса богата девојка, хришћанка, у Мисиру. И реши се не ступати у брак, а имање раздаваше пустињским монасима. Када све имање потроши, она се преда развратном животу. Чувши за ово, пустињаци умоле авву Јована Колова, те овај дође у Александрију и почне плакати пред Тајсом. Када она чу да старац плаче због грехова њених, намах се покаја, остави и кућу и све, и пође у пустињу за светитељем. Једном ноћу када она спаваше а Јован на молитви стајаше, виде Јован где ангели са великом светлошћу сиђоше и узеше душу Тајсину. И сазнаде Јован да њено тренутно, но топло, покајање беше Богу угодније од дугогодишњег спољашњег покајања многих пустињака.
Света реподобна Исидора Јуродива
Живела у IV веку, и била монахиња у женском манастиру у Тавенисиоту. Правила се луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг. Радила је најпрљавије послове, хранила се сплачинама од судова, услуживала је све и свакога, и била презирана од свију и свакога. У то време открије ангел Божји великом подвижнику Питириму тајну о Исидори. Питирим дође у женски манастир, и кад види Исидору, он јој се до земље поклони. Тако и она њему. Тада сестре кажу Питириму, да је она луда. „Ви сте луде”, одговори Питирим, „а ова је већа пред Господом и од мене и од вас; ја само молим Бога, да мени да оно што је њој намењено на Суду Страшном!” Тада се сестре застидеше и умолише и Питирима и Исидору за опроштај. Од тада сви почеше указивати Исидори почаст. А она да би избегла почаст од људи, одбеже из манастира, и умре незнано где око 365. године.