Беше најпре у манастиру светог Саве Освећеног, но после се наставни на неком гробљу многобожачком, чувеном због појава злих духова и страшилишта. Да би победио страх у себи вером у Бога, Талалеј се настани на том гробљу где проживе многе године, претрпевши много од напада духова и дању и ноћу. Због велике вере у љубави према Богу дарова му Бог дар чудотворства, те учини многа добра болесним и страдалним људима. Скончао око 460. године.
Овај светитељ беше из Десетограђа (Декаполиса) около мора Галилејског, због чега се и прозва Декаполит. У младости одаде се животу испосничком и прође све прописане трудове, којима се срце чисти и дух узвишава к Богу. Но када наста гоњење због икона од стране злога цара Лава Исаврјанина, Прокопије устаде у заштиту икона, доказујући да иконопоклонство није идолопоклонство, јер хришћани знају да клањајући се пред иконама не клањају се мртвој материји него живим светитељима који су насликани на иконама. Због тога би Прокопије зверски мучен, хапшен, бијен и железом струган. Кад зли цар Лав би убијен телом, погинувши душом раније, иконе бише повраћене у цркве и Прокопије се поврати у свој манастир где проведе остатак дана у миру. У старости пресели се у царство Божје где гледа с радошћу живе ангеле и светитеље, чије је ликове на иконама чествовао на земљи. Скончао мирно у IX веку.
Старац Порфирије: Човеку здраве душе откривају се тајне Божије и он познаје вољу Његову у мери у којој Бог то допушта. Али, ово није по аутоматизму и безусловно. Бог ове дарове даје само смиреном човеку свесном да му је све то дато ради тога да би био добар и Христолик.
Али дајте милостињу од онога што је унутра, и гле, све ће вам бити чисто. (Лк. 11, 41) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Први који је ушао у Рај био је разбојник, грешник без наде и части, а први који је доживео дубоку трагедију био је апостол који је ходао са Христом. Тек на Голготи сваког човека открива се да сила љубави може променити све – и најтежи пад претворити у повратак у Живот. Чак и у последњем тренутку, срце које се обраћа Богу може открити светлост коју човек сам никада не би нашао. На један уздах разбојника и један тренутак очаја гледа се вечност.
Постиш ли – ти срце своје приносиш и преносиш са земље на Небо, где ни мољац ни рђа не квари, и где ти ништа ни греси ни страсти не могу украсти.
Ови свети мученици пострадаше за Господа мачем посечени.
Овај светитељ родио се у Галати у Цариграду. По занимању био је неимар, зидар (Калфа значи неимар). Због усрдног исповедања вере хришћанске замерио се Турцима и Турци га почну приморавати да се потурчи. „Нећу се ја одрећи мога слаткога Исуса Христа”, одговори Јован храбро, „у Њега верујем, Њему служим, Њега исповедам”. После тешких мучења Турци га посеку 26. фебруара 1575. године у Цариграду. Чесно пострада за љубљеног Христа и пресели се у дворе Господње.
Овај велики архипастир роди се у Солуну од родитеља богатих. Своју младост до двадесетпете године проведе у родноме граду, потом напусти дом родитељски и светски живот и удаљи се у Мисирску пустињу. Под руководством опитнога духовника млади Порфирије се ту замонаши и проведе пет година. Онда посети Свету Земљу у друштву са својим верним другом, иноком Марком. Близу Јерусалима подвизаваше се у некој пештери опет пет година. Но тада се раслаби у ногама те не могаше ићи. Ипак, пузећи на коленима, он је стално посећивао службе Божје. Једне ноћи у визији јави му се сам Господ и исцели га од недуга у ногама, те поста потпуно здрав. Када би изабран за епископа у Гази, Порфирије се с тешким срцем прими те дужности. У Гази он затече само двестоосамдесет хришћана; сви остали житељи беху идолопоклоници, и то врло фанатични. Само својом великом вером и стрпљењем Порфирије успе да Газане преведе у веру Христову. Морао је лично путовати у Цариград цару Аркадију и патријарху Јовану Златоусту, да иште потпору у неравној борби с идолопоклоницима. Жељену потпору он и добије. Идолски се храмови затворе, кумири поруше и сазида красна црква са тридесет мермерних стубова. Зидање овога храма помогла је нарочито царица Евдоксија. Порфирије је поживео довољно дуго да види цео град Газу обраћену у веру хришћанску, но то тек после многих својих напора, страдања и сузних молитава Богу. Упокојио се мирно 421. године. Чудотворац био за живота и после смрти. Мошти му почивају и сада у Гази.
Ни од једног потопа не спасава човек — спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти…
Нема ништа тајно што неће бити јавно. (Мк. 4, 22) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
У молитви „Оче наш“ крије се дубока тајна у речима: „не уведи нас у искушење“. Искушење ретко долази као нешто ружно – најчешће се појављује као примамљив мамац који обећава радост, а доноси немир. Душа остаје мирна само онда када не загризе ту скривену удицу света. Где нема тог мамца, тамо лукави губи власт над човеком.
Зашто патиш због разних догађаја и јадикујеш више него што је потребно? Све што нам се дешава је са Божијим знањем, тако да се неће десити ништа што превазилази нашу снагу!
Свети Ригин беше родом из места Левадије у Грчкој, син хришћанских родитеља. Због врлинског живота свог би посвећен за епископа острва Скопела у Егејском мору. Учествовао на Сардикијском помесном Сабору, 343 године, за време царева Констанција и Констанса, и истакао се говорима и смелошћу против аријанаца, и непријатеља једносушности евсевијанаца. А када се врати у своју епископију, настаде гоњење на хришћане од стране безбожног цара Јулијана Одступника (361-363). Тада би ухапшен од тадашњег кнеза Грчке, и многе муке поднесе за Христа, па му напослетку главу отсекоше. И тако овај славни доби венац мучеништва. Његове свете мошти налазе се на острву Кипру, а један део би недавно враћен на острво Скопелос.