Мудар човек је онај који се прочистио, који је очишћен од страсти. Онај ко је осветио свој ум, тај је заиста мудар. А ако му ум није очишћен, мудрост му уопште не користи. Погледајте новинаре, политичаре - мудри су. Али многи од њих, због тога што немају освећени ум, када говоре мудре ствари, говоре и безумности. Ако човек не усавршава свој ум, ђаво га искористи. Ако не усавршава свој ум у правцу чињења добра, ђаво га искористи за зло.
Ова књига има двоструки циљ: као прво, да с тачке гледишта православног хришћанског учења о загробном животу пружи објашњење савремених "посмртних" искустава, која су побудила толико интересовање у неким религиозним и научним круговима, и као друго, да приближи основне изворнике и текстове који садрже православно учење о загробном животу.
Као лекар људских душа, Бог према особинама болести одмерава и јачину лечења, како би, по потреби, очистио зло које је дубоко продрло. Знајући то јасно, увек ћемо бити захвални, па макар искусили и јако лечење, које чисти од немарности. Међутим, трпељиво подношење искушења и испитивања својствено је само малом броју људи, тј. само онима што су налик на Авраама.
Свети Оци и учитељи Цркве често су упозоравали на предрасуде и сујеверја којима су се заносили Хришћани. Своја упозорења усмерили су на: 1. Такозвани добар или лош знак 2. Гатања и враџбине 3. Кориштење и веровање у предмете који у себи немају никакву моћ, у жељи да се добиије исцелење или заштита.
Унутрашње схватање чуда има истински хришћанин, који је на себи осетио дејство Духа Божијег и зна да Бог услишава топлу молитву. Човек, коме је хришћанство страно, под чудом подразумева необичан догађај, коме се људи диве или чуде.Научник под чудом подразумева догађај који је необјашњив природним законима, а други, и дјеловање тих закона природе сматра чудесним.
Претходна три и последњи пети том, садрже свестране аскетске списе оунутрашњем животу. Међутим, манастирко устројство у његовом односу према циљу монаштва нико осим Теодора Студита није узео у обзир. Због тога се сав Четврти том „Добротољубља“ састоји од његових поука монасима. Међутим, и световњаци ће наћи много тога корисног. Свети Теодор се у својим поукама често дотиче смрти, суда, ада и Царства небеског, што пажљивог читаоца потиче на покајање и исправљање живота.
Трећем тому „Добротољубља“ додан је разговор аве Зосиме, који је испратио свету Марију Египћанку, те подвижничко слово преподобног Максима Исповедника. Све се налази у следећем поретку: Подвижничко слово блаженог Дијадоха, епископа Фотике у сто поглавља, са указањем на десет врхунаца главних врлина, које му претходи. Ту су и сто утешних и поучних поглавља преподобног Јована Карпатског и разговори аве Зосиме.
Други том „Добротољубља“ представља збир отачких поука првенствено у вези борбе са страстима ради очишћења срца, што и јесте крајњи циљ подвижништва. Тако су предложени: подвижнички савети преподобног Исихија Јерусалимског и преподобног Нила Синајског; поуке светог Јефрема Сириног, преподобног Јована Лествичника, преподобних Варсануфија и Јована, аве Доротеја, те, преподобног Исаака Сирина.
Речју „Добротољубље“ преводимо грчку именицу „Филокалија“, која значи: љубав према прекрасном, узвишеном, добром. Најнепосредније, оно садржи објашњење сакривеног живота у Господу Исусу Христу. Они који су га читали знају каква се ризница духовне мудрости у њој налази: они га читају и наслађују се. Први том Добротољубља садржи: Изреке из Беседа Светог Макарија; Слова преподобног Исаије Отшелника; Поуке преподобног Марка Подвижника и Списе Евагрија монаха.
Са очеве стране, Св. Јован Шангајски био је српског племићког порекла, па је и задржано и породично прослављање Св. Архангела Михаила. Имао је дар натприродног памћења. Свету Литургију је служио на руском, српском, грчком, енглеском, холандском, француском и кинеском, стојећи бос у олтару, сматрајући се недостојним да гази обувен пред Светим Престолом, због чега је у Француској назван и Св. Јован Боси. Никада није пропуштао ни један дан да не служи Литургију.
"Лако је научити животињу, лако је научити простака,али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима,"Владика Николај. Од Светог Саве до данас, ниједан Србин није оставио за собом тако блиставо дело као Владика Николај. Био је пре свега јеванђеоски човек, прави Христоносац, али и велики духовник, песник, књижевник, историчар, филозоф, беседник...о чему сведочи и ова књига.
Тражимо од Бога милост, опроштај и разумевање за наше грехе и поступке, а у пракси према другим људима, често смо непопустљиви, тврда и немилосрдна срца. Шта је праштање и шта значи опростити другоме да би Бог могао опростити нама?
Покајање је предуслов који човек треба испунити да би примио Господа Исуса Христа у себе. Без покајања нема спасења ни смисла нашег живота.
Господ Исус Христос као Сејач долази и својом божанском науком сеје семе Речи Божије. Ако семе падне на добро тло нашег срца родиће многи плод, а плод љубави је, између осталог, онај по којем ће овај свет препознати да смо деца Божија. Лука 8:5-15
Стари Завет је био припрема за савршенију везу, одн. савез Бога са људима, те је, у том смислу, само припремао људе за долазак Христов. Дакле, самим својим доласком, Он испуњава Стари Завет, укида његов формализам дајући му пуноћу у Новом Завету.
Исус Христос био је помазан од Духа Светога да проповеда и донесе радосну вест, слободу од греха и мир у овај свет. Пророк Исаија је вековима унапред пророковао истину о Исусу Христу, најављујући га као долазећег Месију.
Лука 4:16-22
Све што се дешавало и све о чему су писали апостоли и еванђелисти, дешавало се по Писму. Како каже Христос: "...испитајте Писмо (Стари Завет), та писма говоре и сведоче за мене.."
1 Коринћанима 15:1-11
Господ Исус Христос заповедио је својим апостолима да иду и науче све народе, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа, приводећи их на тај начин у заједницу са Богом. Ми као Црква, нисмо ништа друго до заједница верних и крштених у Духу, са Господом Исусом Христом.
Матеј 28:16-20
Апостол Павле каже да се не спашавамо делима закона већ вером у Исуса Христа. Христос је дошао да спаси грешнике и зато Свети Оци упозоравају да мрзимо грех, али никако грешника.То је велика тајна љубави и хришћанства.
Галатима 2:16-20
Свети Апостол Павле каже да је примио Јеванђеље директно од Бога. Отац Г.Гојковић објашњава преокрет који се догодио у животу апостола Павла и његов живот кроз посланице које је упутио ондашњим црквама. Галатима 1:11-19