Свети преподобни Васијан
У време благоверног цара Маркијана дође овај светитељ из Анадолије у Цариград 450. године. Велик беше његов подвиг, велика и чудотворна сила, коју му Бог дарова. Имађаше око три стотине ученика; међу овима и свету Матрону. Цар Маркијан сагради у његово име храм, који још и данас постоји.
-220x300.jpg)
Свети мученик Теотски (Теотекн)
Официр римски у Антиохији за време Максимијана. Када цар нуђаше да принесе жртву идолима, он одговори: „Ја верујем у Христа Бога, и Њему ћу принети на жртву себе - жртву живу”. С каменом о врату потопљен у море после великих истјазања чесно пострада за Христа и венча се венцем мученичким.
Свети преподобни Теофил, исповедник
Пореклом македонски Словен негде од Струмице. Млад се замонашио, и засновао свој манастир. Много пострадао за иконе у време Лава Исаврјанина, и погинуо би том приликом, да не успе убедити кнеза Ипатика, судију свога, у основаност и потребу иконопоштовања. Кнез га пусти у слободу, и он се врати у свој манастир, где мирно сконча 716. године и пресели се у радост Господа свога.
Свети мученици зографски
Када цар Михаил Палеолог склопи с папом злогласну Лионску унију, да би од папе добио помоћ против Бугара и Срба, тада светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за пет стотина година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду, Иверу и по другим манастирима, Латини нападоше на Зограф. Блажени игуман Тома објави претходно братији, да ко жели да се спасе од Латина, нека се склони из манастира, а ко жели мученичку смрт, нека остане. И тако оста двадесет шест људи, и то двадесет два монаха, са игуманом својим, и четири световњака, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг (кулу) манастирску. Када Латини дођоше, поджегоше кулу, те у огњу нађоше мученичку смрт њих двадесет шест Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1283. године. Исте године у децембру бедно сконча и нечестиви цар Михаил, против кога, а у заштиту Православља, беше се дигао српски краљ Милутин.
Свети мученици Евлампије и Евлампија
Брат и сестра, из Никомидије. У време једног страшног гоњења хришћана од цара Максимијана неки верни из Никомидије беху се склонили из града и сакрили. Млади Евлампије би послат у град да донесе хлеба. Ушавши у град, виде младић царску наредбу о гоњењу и убијању хришћана, налепљену на зиду, насмеја се тој наредби, смаче је и поцепа. Због тога одмах би изведен пред судију. Када га судија поче саветовати, да се одрече Христа, поче и Евлампије саветовати судију, да се он одрече лажних идола и призна Христа као јединога живога Бога. Тада судија нареди, те га тукоше дуго док га крв не обли и мучише другим љутим мукама. Чувши за мучење свога брата, девица Евлампија дотрча, да и она заједно са братом прими муке за Христа. И она би бијена док јој крв не удари на нос и на уста. Потом их бацише у врелу смолу, па у зажарену пећ, но они силом крсног знамења и имена Христова учинише огањ безопасним. Најзад светом Евлампију одсекоше главу, а света Евлампија издахну пре посечења. Још бише погубљени две стотине хришћана, који повероваше у Христа видећи силу и чудеса света Евлампија и сестре његове. Сви се овенчаше венцима мученичким и пређоше у своју небесну бесмртну домовину.
Јеванђеље дана за 23.10.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 23.10.2025. Зачало 31.
Молитва јача од дијагнозе
После двадесет година тишине, у животу једног брачног пара зачуо се дјечји плач – као одговор на молитве које нису престајале. Није победила медицина, ни наука, већ нешто дубље и нежније. У тренутку кад су храмови поново отварали врата, отворило се и срце за вјеру. Чудо се догодило – и добило име: Захарија.
Свети преподобни Петар Галатијски
Преподобни отац наш Петар, у свету Леонтије, живљаше у време цара Теофила; пореклом из Галатије, од родитеља Теофила и Евдокије. Због своје изванредне лепоте и необичне телесне снаге, Леонтије би узет за царског комита, и удостојен од цара разних војних одликовања. У ратовима и биткама чинио чуда од храбрости. И тако провео много година. Најзад Леонтије презре све то, напусти царски двор и свет, оде у манастир Дафнон, и замонаши се добивши име Петар. После тога отиде на гору Олимп; одатле отпутова у Јерусалим; из Јерусалима оде у Лаодикију и Агалију. На свима тим путовањима он се строго држаше својих подвига монашких; и много невоља виде од Исмаиљћана које је сретао. Са тих путовања преподобни отац се поново врати на гору Олимп. Пошто за узвишеност његавог живљења и узвишеност његових врлина сазнаде и сам цар Василије Македонац, то га цар убеди да дође у Цариград и живи у манастиру светог Фоке. Ту се он много подвизаваше по Богу, па у миру предаде душу своју Господу.
Света преподобна Поплија Исповедница
Преподобна Поплија се подвизаваше у време цара Јулијана Одступника. У младости својој она беше удата, и у браку роди сина Јована. Сина свог она посвети Богу, и он постаде врло угледан презвитер. Иако биран за епископа Антиохије, он због дубоке смирености своје избеже то високо звање, и до краја живота остаде побожан и смеран презвитер. А света мати његова Поплија, после смрти мужа свог, постаде игуманија над монахињама и девственицама.
Свети мученици Евентије и Максим
Ови свети мученици, Евентије и Максим војници, беху оруженосци код цара Јулијана Одступника. Јулијан их веома љубљаше због њихове храбрости, лепоте и горостасности. Када се Јулијан бављаше у Антиохији Сиријској, и беше наредио да се сви бунари и све намирнице загаде идоложртвеним приносима, да би се хришћани, употребљујући их, оскврнавили, Евентије и Максим гледајући то уздисаху и плакаху. После тога седећи на пиру они од срца заплакаше и рекоше к Богу: Предао си нас цару неправедном и горем од свих људи. - To неко од нечестивих чу и обавести Јулијана. Разљутивши се Јулијан их одмах дозва к себи, и дуго их мучећи љутим мукама, он их најзад посече мачем.
-187x300.jpg)
Свети Стефан Слепи, деспот српски (Бранковић)
Син деспота Ђурђа и Јерине. Са својом сестром Маром живео неко време на двору султана Мурата II. Ослепљен у Једрену са својим братом Гргуром. Примио власт деспотску над Србијом 1458. године. Ускоро се морао склонити из своје земље у Албанију, где се оженио Ангелином, ћерком Скендербега. Слеп и несрећан, но вазда предан Богу, он се упокојио 1468. године у Италији. Мошти му почивају у манастиру Крушедолу, задужбини сина његовог светог Максима.
Свети Димитрије, патријарх александријски
Једанаести епископ александријски после светог Марка Јеванђелиста. Управљао мудро и дуго паством својом, и то од 189-231. године. У његово време на тражење Индијаца послат би у Индију на проповед Јеванђеља свети Пантен, управитељ знамените катихетске школе у Александрији. Пантен нашао у Индији Јеванђеље, писано светим Матејем на јеврејском језику.
Свети преподобни Андроник и супруга му Атанасија
Грађани антиохијски из времена Теодосија Великог. Андроник беше по занату златар. И он и жена му беху веома благочестиви трудећи се непрестано да ходе путем Господњим. Од своје зараде једну трећину даваху сиротињи, другу цркви, а трећом се они издржаваху. Пошто им се родише двоје деце, они се договорише, да живе убудуће као брат и сестра. Но по Божјем недокучивом Промислу обоје им деце умреше у један дан. И беху у великој тузи све док се свети мученик Јулијан не јави на гробљу Атанасији и не утеши је вешћу, да су њихова деца у Царству Божјем, и да им је боље него код родитеља на земљи. Потом обоје оставише све и одоше у Мисир и примише монашки чин, свети Андроник код старца Данила у скиту, а Атанасија у женском манастиру у Тавенисиоту. Угодивши Богу својим дугогодишњим подвизима, преселише се у вечно Царство Христово, и то најпре света Атанасија, а после осам дана и свети Андроник.
Свети апостол Јаков
Син Алфејев и један од дванаест великих апостола. Рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок истинитих речи и чудеса Господа и Спаса нашега Исуса Христа, сведок Његовог страдања, васкрсења и вазнесења. По силаску Светога Духа о Педесетници, апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, потом и у Мисиру, где и пострада за свога Спаситеља. Са великом силом, и на речи и на делу, проносио је светом Јаков спасоносну благовест о ваплоћеном Богу Слову, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваки недуг и сваку болест именом Господа Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабошци поверовали су у Христа Господа, цркве се основале и уредиле, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца. И тако се пресели у царство небесно овај велики и дивни апостол Христов, да бесмртно царује са Царем славе.
Јеванђеље дана за 22.10.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 22.10.2025. Зачало 28.
Сирочад у свету, деца у Христу
У самом темељу Хришћанства лежи чудо: Бог није створио луталице, већ децу коју жели. Свако од нас је позван натраг у Очев загрљај, где прошлост не значи ништа, а љубав све. У томе се крије највећа тајна – и сав смисао речи: „Оче наш.“
Свети преподобни Трифон вјатски
Родом из места Немигошке, у Архангелској губернији. Од детињства осећајући у себи призив ка девственичком животу он се тајно удаљи из родитељског дома; испочетка се настани у граду Устјугу, и подвизаваше се у посту и молитви под руководством парохијског свештеника Јована. Затим се замонаши у Пискорском манастиру, у Пермској губернији, и много се потруди на обраћењу ка Христу тамошњих незнабожаца. На реци Чусови, у Пермској губернији, он основа манастир Успенија Богоматере. Исто тако он основа и други манастир на реци Вјатки, близу града Хлинова. Престави се преподобни Трифон 1612. године. Свете мошти његове покоје се у његовој обитељи.
Свети преподобни Доситеј верхњеостровски
УЧЕНИК преподобног Ефросина Псковског; године 1470. Основао на Псковском великом језеру Петропавловску обитељ, у којој је и био настојатељ. Упокојио се 1482. године. Свете мошти његове почивају у његовом манастиру.
Света мученица Пелагија
Девица знаменита рода из Антиохије. У време цара Нумеријана началник антиохијски беше послао војнике, да доведу на суд Пелагију, као тада разглашену хришћанку. Војници опколе кућу и изазову свету девицу на врата. Она им се јави, и кад чу, да су дошли да је воде пред судију, прављаше се весела, па рече војницима, да је причекају само тренутак-два док се попне да се преобуче. Потом се успне на кров од куће, уздигне руке к небу, и дуго се мољаше Богу, да јој Бог прими душу и да не допусти да се оскврни њена девствена чистота. И Бог јој прими душу, а тело паде мртво пред војнике. „Смрт њена”, пише свети Златоуст, „била је средством не природног пада, него заповести Божје”, па продужује: „и тако, ово девствено и од сваког злата чистије тело лежало је на земљи: ангели су га окружавали, архангели поштовали, сам Христос био је код њега”.