Свети преподобни Висарион чудотворац
Види о њему под 6. јуном. Спомиње се и 20. фебруара.
Свети преподобни Питирун
Преподобни отац наш Питирун или Питирион био је ученик Антонија Великог. Био је и наставник пустињака који су се подвизавали на високој Тиваидској Гори изнад реке Нила. Та Гора беше висока, дивља и каменита, опкољена провалијама и пећинама у којима су живели ови пустињаци. Спадао је међу најбоље ученике Св. Антонија...
Свети мученик Филумен
Свети мученик Филумен живљаше у време цара Аврелијана у Ликаонији. Он се бављаше продајом жита у Галатији, у граду Анкири. Оптужен игемону Феликсу и изведен преда њ, он изјави да је хришћанин. Због тога би обешен и струган. Затим у ужарену пећ бачен, али благодаћу Христовом остаде неповређен. После тога укуцаше му клинце у главу, и у руке, и у ноге, и тако га водише тридесет потркалишта, и он изнемогао паде, и свету душу своју предаде у руке Богу, од кога и доби неувенљиви венац мучеништва.
Свети свештеномученик Авив
БИО епископ Некрески у Кахетији; ученик преподобног Јована Зедазнијског. Много се потрудио проповедајући Еванђеље огњепоклоницима, и искорењујући код своје пастве грубе заблуде и сујеверја. Зато што Персијанцима угасио идолопоклоничке свештене огњеве, био најпре мучен, па онда камењем затрпан у насељу Рехи, близу Мцхета, за царовања Бакура III (541-545 године). Мошти светог Авива сада почивају у граду Мцхету.
Свети мученик Аполоније
Сенатор римски. Оптужен за веру у Христа, он исповеди своју веру пред целим Сенатом, због чега би посечен мачем у Риму 186. године.
Свети Тиридат, цар јерменски
Савременик Диоклецијанов. Најпре грозно гонио хришћане. Но стиже га казна Божја, и он полуди и постане подобан скоту, као негда Навуходоносор. Од лудила га исцели чудесно свети Григорије (в. 30. септембар). Од тада па до смрти Тиридат проведе у покајању и благочешћу. Скончао мирно у IV веку.
Свети мученик Дионисије, епископ коринтски
Знаменит пастир и учитељ. Посечен за Христа 182. године.
Свети преподобни Акакије Синајски
У својој славној књизи „Лествица” саопштава свети Јован Лествичник житије овога светитеља. Млади Акакије био је искушеник код некога злога старца у Синајском манастиру. Гневљиви старац посведневно је корео и грдио Акакија, а често и тукао, и на све начине мучио и злостављао. Но, Акакије се није жалио, него је све то подносио стрпљиво, с уверењем да је то корисно за његово спасење. Кад год га је неко питао, како живи, он је одговарао: „Добро као пред Господом Богом!” После девет година послушања и мучења умре Акакије. Старац га сахрани, па оде и пожали се другом неком светом старцу говорећи: „Акакије, ученик мој, умре”. Тада обојица одоше на гроб умрлога, и онај свети старац викну: „Брате Акакије, јеси ли умро?” А послушни Акакије, и по смрти послушан, одговори: „Нисам умро, оче, немогуће је умрети послушноме”. Тада се онај зли старац раскаја, и затвори се у једну келију близу гроба Акакијева, где у кајању и молитви проведе остатак живота.
Свети мученик Парамон и других 370
У Витинији Азијској неки кнез Аквилин ужасно гоњаше хришћане. Једном ухвати он три стотине седамдесет хришћана и поведе их собом везане на неко место, где беше храм идолског бога Посејдона. Ту их опаки кнез примораваше, да се поклоне идолу и принесу жртву. Мада кнез прећаше смртном казном ономе, ко не послуша његову заповест, ниједан хришћанин не покори се заповести његовој. У том часу пролажаше путем покрај храма неки честан муж, по имену Парамон. Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавши узвикну: „О колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим идолима његовим!” И продужи Парамон пут свој. Тада разјарени кнез посла слуге своје, да убију Парамона. Слуге стигоше Парамона, ухватише га, па му најпре језик прободоше трном, потом га обнажише, и тако му цело тело избодоше. Парамон свети с молитвом у срцу предаде душу своју Богу. Потом и оних три стотине седамдесет мученика, велики као синови Божји и невини као јагањци, бише мачем посечени, те пређоше у бесмртно Царство Христа Господа. Пострадаше 250. године.
Јеванђеље дана за 12.12.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 12.12.2024. Зачало 70.
Пут Цркве
Удаљени од Христа и дубоко заглибљени у хуку света, наш ум и срце постају све грубљи и неосетљивији за препознавање тајне Цркве и Њене улоге у том истом захукталом свету. Профани човек не осећа Њену светост, а нестрпљивост тог истог профаног човека спречава га да препозна Њено трпељење и жртву као пут којим она ходи до крајњег циља - спасења свих људи. Та Божија тајна којом Црква Духом Светим разумева стварност садржана је у љубави Христовој. Те љубави, нажалост, све је мање у човеку.
Од човека до постчовека: морална питања трансхуманизма
Трансхуманизам обећава да ће нам технологија омогућити да превазиђемо своја биолошка ограничења и створимо "савршеног човјека". Међутим, ту се поставља фундаментално питање: да ли је савршенство нешто што се може постићи технологијом или је то стање духа и душе? Хришћанство сматра да је савршенство већ постигнуто у Божјем стварању, а да би каснија "побољшања" заправо уназадила човека, удаљавајући га од Божјег плана. Ова перспектива нас позива да преиспитамо наше мотиве и да размислимо о томе да ли је технолошки напредак увек синоним и за људски напредак.
Свети мученици два детета
Скончаше у огњу, натерана да трче по њему. (Њихов спомен и 13. октобра).