Света преподобна Поплија Исповедница
Преподобна Поплија се подвизаваше у време цара Јулијана Одступника. У младости својој она беше удата, и у браку роди сина Јована. Сина свог она посвети Богу, и он постаде врло угледан презвитер. Иако биран за епископа Антиохије, он због дубоке смирености своје избеже то високо звање, и до краја живота остаде побожан и смеран презвитер. А света мати његова Поплија, после смрти мужа свог, постаде игуманија над монахињама и девственицама.
Свети мученици Евентије и Максим
Ови свети мученици, Евентије и Максим војници, беху оруженосци код цара Јулијана Одступника. Јулијан их веома љубљаше због њихове храбрости, лепоте и горостасности. Када се Јулијан бављаше у Антиохији Сиријској, и беше наредио да се сви бунари и све намирнице загаде идоложртвеним приносима, да би се хришћани, употребљујући их, оскврнавили, Евентије и Максим гледајући то уздисаху и плакаху. После тога седећи на пиру они од срца заплакаше и рекоше к Богу: Предао си нас цару неправедном и горем од свих људи. - To неко од нечестивих чу и обавести Јулијана. Разљутивши се Јулијан их одмах дозва к себи, и дуго их мучећи љутим мукама, он их најзад посече мачем.
-187x300.jpg)
Свети Стефан Слепи, деспот српски (Бранковић)
Син деспота Ђурђа и Јерине. Са својом сестром Маром живео неко време на двору султана Мурата II. Ослепљен у Једрену са својим братом Гргуром. Примио власт деспотску над Србијом 1458. године. Ускоро се морао склонити из своје земље у Албанију, где се оженио Ангелином, ћерком Скендербега. Слеп и несрећан, но вазда предан Богу, он се упокојио 1468. године у Италији. Мошти му почивају у манастиру Крушедолу, задужбини сина његовог светог Максима.
Свети Димитрије, патријарх александријски
Једанаести епископ александријски после светог Марка Јеванђелиста. Управљао мудро и дуго паством својом, и то од 189-231. године. У његово време на тражење Индијаца послат би у Индију на проповед Јеванђеља свети Пантен, управитељ знамените катихетске школе у Александрији. Пантен нашао у Индији Јеванђеље, писано светим Матејем на јеврејском језику.
Свети преподобни Андроник и супруга му Атанасија
Грађани антиохијски из времена Теодосија Великог. Андроник беше по занату златар. И он и жена му беху веома благочестиви трудећи се непрестано да ходе путем Господњим. Од своје зараде једну трећину даваху сиротињи, другу цркви, а трећом се они издржаваху. Пошто им се родише двоје деце, они се договорише, да живе убудуће као брат и сестра. Но по Божјем недокучивом Промислу обоје им деце умреше у један дан. И беху у великој тузи све док се свети мученик Јулијан не јави на гробљу Атанасији и не утеши је вешћу, да су њихова деца у Царству Божјем, и да им је боље него код родитеља на земљи. Потом обоје оставише све и одоше у Мисир и примише монашки чин, свети Андроник код старца Данила у скиту, а Атанасија у женском манастиру у Тавенисиоту. Угодивши Богу својим дугогодишњим подвизима, преселише се у вечно Царство Христово, и то најпре света Атанасија, а после осам дана и свети Андроник.
Свети апостол Јаков
Син Алфејев и један од дванаест великих апостола. Рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок истинитих речи и чудеса Господа и Спаса нашега Исуса Христа, сведок Његовог страдања, васкрсења и вазнесења. По силаску Светога Духа о Педесетници, апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, потом и у Мисиру, где и пострада за свога Спаситеља. Са великом силом, и на речи и на делу, проносио је светом Јаков спасоносну благовест о ваплоћеном Богу Слову, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваки недуг и сваку болест именом Господа Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабошци поверовали су у Христа Господа, цркве се основале и уредиле, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца. И тако се пресели у царство небесно овај велики и дивни апостол Христов, да бесмртно царује са Царем славе.
Јеванђеље дана за 22.10.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 22.10.2024. Зачало 11.
Три заблуде о хришћанском животу
Многи неверујући људи сматрају да су јеванђелске заповести неоствариве. Да их је Бог дао људима, не да би их они испунили, већ да буду као некакав идеал коме се може стремити, али који никада не могу достићи. Њихова заблуда се састоји у томе да они не виде главно - то да чедима Цркве Бог не даје само заповести, већ и силу за њихово - испуњавање.
Опрезно са истином
Говоримо истину тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо изнад других...
Свети преподобни Трифон вјатски
Родом из места Немигошке, у Архангелској губернији. Од детињства осећајући у себи призив ка девственичком животу он се тајно удаљи из родитељског дома; испочетка се настани у граду Устјугу, и подвизаваше се у посту и молитви под руководством парохијског свештеника Јована. Затим се замонаши у Пискорском манастиру, у Пермској губернији, и много се потруди на обраћењу ка Христу тамошњих незнабожаца. На реци Чусови, у Пермској губернији, он основа манастир Успенија Богоматере. Исто тако он основа и други манастир на реци Вјатки, близу града Хлинова. Престави се преподобни Трифон 1612. године. Свете мошти његове покоје се у његовој обитељи.
Свети преподобни Доситеј верхњеостровски
УЧЕНИК преподобног Ефросина Псковског; године 1470. Основао на Псковском великом језеру Петропавловску обитељ, у којој је и био настојатељ. Упокојио се 1482. године. Свете мошти његове почивају у његовом манастиру.
Света мученица Пелагија
Девица знаменита рода из Антиохије. У време цара Нумеријана началник антиохијски беше послао војнике, да доведу на суд Пелагију, као тада разглашену хришћанку. Војници опколе кућу и изазову свету девицу на врата. Она им се јави, и кад чу, да су дошли да је воде пред судију, прављаше се весела, па рече војницима, да је причекају само тренутак-два док се попне да се преобуче. Потом се успне на кров од куће, уздигне руке к небу, и дуго се мољаше Богу, да јој Бог прими душу и да не допусти да се оскврни њена девствена чистота. И Бог јој прими душу, а тело паде мртво пред војнике. „Смрт њена”, пише свети Златоуст, „била је средством не природног пада, него заповести Божје”, па продужује: „и тако, ово девствено и од сваког злата чистије тело лежало је на земљи: ангели су га окружавали, архангели поштовали, сам Христос био је код њега”.
Јеванђеље дана за 21.10.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 21.10.2024. Зачало 10.
Ко је наш ближњи
Бог јесте наш истински Живот, а човек је слика Божија. Зато у Светом Писму ми видимо две главне заповести - љубав према Богу и љубав према ближњем. Али да бисмо разумели шта је то љубав према ближњем, било би добро да прво разјаснимо ко је заправо тај наш ближњи?
Наше небо je овде
Колико људи живи са лажном надом која не подразумева сопствени напор и учешће, најчешће говорећи: биће боље, искрснуће неко чудо; разведриће се дани... Али дани пролазе празно, тупо, без стваралаштва, без радости, без лепоте. Само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења. Јер, наше небо почиње овде.
Две највеће заповести
Господ Христос је волео нас више него Самога Себе. Он је ради нас понизио Себе до смрти на крсту. Због тога, по Његовој заповести, и ми смо "дужни полагати душу своју за браћу" (1. Јн. 3,16). Тек је то права савршена љубав: љубав која не тражи своје.
Свети преподобни Сергије печерски послушни
Велики испосник; подвизавао се у Кијево - Печерском манастиру у тринаестом столећу. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.
Свети Леонгије проконзул
У ХРИСТА поверовао; Христу се усрдно молио; у миру се преставио.