Самовласност
Свако размишља о ономе о чему хоће: то је умна сила коју нам је Бог усадио...
Добро нам је овде бити
Свако од нас пролази кроз разна стања. Понекад бивамо на Тавору, а понекад се налазимо на Голготи. Некада је присуство Божије тако осетно, јасно, да пожелимо да се ти тренуци никада не заврше, да се продуже вечно. Али понекад нас Бог дословно напушта, остављајући нас у тами са самима собом, са нашим проблемима и гресима. Али у таквим тренуцима нарочито је важно сећати се Његовог присуства и тога да нашу људску таму он просвећује изнутра божанском светлошћу.
Свети новомученик Авакум
Овај свети и преподобни новомученик пострада за Господа, Христа у великом граду Солуну на славу и похвалу православним хришћанима. Пострадао 6 августа 1628 године.
Свети Теокист, епископ черњиговски
До свога епископства свети Теоктист подвизавао се као монах у Кијево-Печерском манастиру, и тако се прославио својим подвизима да је, после смрти игумана Јована, 1103 године изабран на његово место. Од свију цењен и поштован он би 1113 године рукоположен за епископа Черњиговског. Као епископ он је много радио, и урадио, на уређењу храмова Божјих и на духовном просвећивању своје пастве. Преставио се у почетку дванаестог столећа.
+++ Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа
Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. „И засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост” (Мт 17, 2). И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: „Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице (колибе): Теби једну, и Мојсију једну, и једну Илији” (Мт 17, 4). Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте” (Мт 17, 5). Чувши овај глас, ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: „Устаните и не бојте се” (Мт 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини? Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту, а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.
Јеванђеље дана за 19.08.2023.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 19.08.2023. Зачало 78.
Ваистину, велики си, Боже мој
...Сувише Те има, Господе, дисање моје, зато Те људи не виде. Сувише си очигледан, Господе, уздисање моје, зато је пажња људи окренута од Тебе... Сувише служиш слугама својим, верности моја слатка, зато си изложен презрењу. Сувише рано устајеш, да упалиш сунце над језером, зато те спавала на трпе. Сувише си ревностан у зажигању ноћних кандила на своду небесном, ревности моја ненадмашна, а лењо срце људи много више говори о нехатном слузи но о ревносном...
Не тужи него ради
Туга је грех а тога греха човек се може опростити радом. Ко све време употреби на рад томе не претиче ни часа за тугу…
Свети мученици Катидије, Катидијан и Совел
Свети мученици Катидије и Катидијан беху рођена браћа и пострадаше за Христа у Египту убијени камењем; а свети Совел, такође у Египту, стрелом прободен, предаде дух Богу.
_-episkop-karpasijski-na-kipru-207x300.jpg)
Свети Терис (Тирс), епископ карпасијски на Кипру
Овај свети епископ града Карпасије на Кипру прославља се на том острву, где му је сачуван древни храм крај мора.
Свети Евтимије, патријарх цариградски
Свети Евтимије би рођен у Селевкији Исавријској око 834 године, у породици која беше пореклом из Декапоља и у сродству са Св. Григоријем Декаполитом (који се слави 20 новембра). Врло млад постаде монах на гори Олимпу у Витинији, затим пређе у један манастир близу Никомидије, па онда у манастир Св. Теодора близу Цариграда.
Света Нона
Мајка светог Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је света Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. године.
Свети мученик Понтије, сенатор
Син сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после двадест две године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка, и цара Филипа са сином, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истајазаван страшним мукама, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „Убиј, убиј одмах тога мађионичара!” На то свети Понтије уздиже руке к небу и рече: „Благодарим Ти, Боже мој, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа: - „Распни га, распни”!” Посечен мачем 257. године и погребан од свог пријатеља Валерија.
_-papa-rimski-206x300.jpg)
Свети свештеномученик Фавије (Фавијан), папа римски
Родом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник, а по том, када при избору папе сиђе бео голуб на њега, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела светих мученика, чесно их сахрањиваше, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа, и, уз помоћ крштеног сенатора Понтија, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије, наста страшно гоњење хришћана, у коме пострада и свети Фавије, мачем обезглављен 250. године. Овај Фавије свети установи, да се миро освештава на Велики Четвртак.
Свети мученик Евсигније
Био војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу светог мученика Василиска (в. 22. мај), видео мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних шездесет година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362. године и пресели се у Царство небеско.
Јеванђеље дана за 18.08.2023.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 18.08.2023. Зачало 100.
Смисао хришћанских празника
Човек је биће које је Бог произвео из небића да постане подобије свебића. И заиста, ако не једини, а оно свакако највиши позив човеков јесте да се уподоби своме Творцу, да оствари хришћански „категорички императив“: „Будите и ви савршени као што је савршен Отац ваш небески“.
Вера и поверење
Постоји ли разлика између вере и поверења? У православном схватању, вера не постоји без поверења. Наша вера у Бога Који је Свемогућ и Који нас воли, носи са собом и поверење да ће Он заиста да буде уз нас. Првородни грех се десио јер су први људи иизгубили то поверење.
Јога је хула на Духа Светога и демонска пракса
„Нова ера Водолије“, која ратује против Једне, Свете, Васељенске и Апостолске Цркве, с нашим Православљем, запљуснула је нашу земљу проповедањем јоге, како би нас завела својим демонским учењем, да су све религије подједнаки путеви, који воде до истог циља.
Живот без Христа је смрт
Љубав, служење Богу, радост, јединство са Христом и Црквом јесте рај на земљи…