Богородица Угрешка: Тајна иконе нестале у револуцији

Чудотворна икона Богородице појавила се пре више од два века, у тренутку када је древни руски манастир био на ивици пропасти. После револуције нестала је без трага, а један стари препис, пронађен у музејској збирци, открио је тајну која је деценијама остала скривена. У истој светињи забележена су и необична сведочанства о мироточењу икона, светлењу крај моштију и исцељењу тешко болесне монахиње. Где је завршио изгубљени оригинал и каква су се чудеса догодила пред светињама овог манастира?

20.11.2026. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Руска Православна Црква данас, 20. новембра, прославља икону Пресвете Богородице (Пелагонитисе) „Взиграније“ Угрешке, једну од највољенијих светиња старог Николо-Угрешског манастира недалеко од Москве. Њена историја крије необичну тајну: зна се када се икона појавила у манастиру, али нико није сачувао податак о томе како је тамо доспела нити ко ју је донео. Било је то 1795. године, у време када су монаси, притиснути немаштином и тешким околностима, готово изгубили наду да ће њихова обитељ опстати.

На икони Богомладенац нежно приљубљује Своје лице уз лице Своје Мајке, као да тражи Њену близину и заклон. Више од једног века касније, револуционарна бура однела је оригинал, а једно неочекивано откриће у музејској збирци поново је покренуло питање његове судбине. Где је нестала ова светиња и да ли је могуће да је неко успео да је сачува од уништења?

Историја Николо-Угрешског манастира чува и друга сведочанства која остављају дубок утисак: о иконама које су мироточиле, необичном светлењу крај моштију преподобног Пимена Угрешског и људима који су после усрдних молитава овом светитељу доживели неочекивану помоћ и исцељење. Међу њима је и потресна прича о монахињи која је после тешког поремећаја мождане циркулације изгубила говор и могућност кретања, а затим се неочекивано опоравила.

Икона се појавила када су монаси губили наду

Историја Николо-Угрешског манастира почиње у XIV веку и нераскидиво је повезана са именом светог благоверног кнеза Димитрија Донског.

Према црквеном предању, док је 1380. године са војском ишао у сусрет татарском хану Мамају, кнез се зауставио недалеко од Москве. Тада му се, у гранама дрвета, јавила икона Светог Николаја Чудотворца. Обрадован овим знамењем, кнез је узвикнуо: „Сија вся угреша срце моје!“ – односно: „Све ово загреја моје срце!“ Заветовао се да ће на том месту подићи манастир уколико однесе победу над непријатељем.

После победе на Куликовском пољу испунио је обећање и основао обитељ посвећену Светом Николају.

Међутим, векови су пролазили, а манастир је доживео и велика страдања. Посебно тешко раздобље наступило је после реформи царице Катарине II, када је секуларизацијом остао без значајног дела својих земљишних поседа и прихода. Обитељ је постепено сиромашила, а број монаха био је ограничен државним прописима.

Крајем XVIII века ситуација је постала толико тешка да су монаси, исцрпљени немаштином и немогућношћу да обнове манастирски живот, почели да размишљају о напуштању свете обитељи.

Управо тада, 7. новембра 1795. године, догодило се нешто што ће заувек остати уписано у историју манастира.

Према манастирском предању, у обитељи се тада појавила икона Пресвете Богородице која је добила назив „Взиграније“. Од тог дана постала је посебно поштована светиња угрешке обитељи, а 7. новембар установљен је као дан њеног празновања. По новом календару, тај датум пада 20. новембра.

На икони Богородица у наручју држи Богомладенца, чији се образ нежно приљубљује уз Њену десну образину. Његово тело је у необичном, покренутом положају, док се лице Сина приближава лицу Мајке. У том загрљају осећају се детиња блискост, нежност и љубав која превазилази све речи.

Назив „Взиграније“ повезан је са покретом и разиграношћу Богомладенца. Ипак, овај приказ носи и дубље значење. У погледу Пресвете Богородице препознаје се и туга због страдања која очекују Њеног Сина. Радост сусрета Мајке и Детета тако је повезана са тајном Христовог будућег Крста.

Овај иконографски тип има древне византијске корене. Код нас је познат под именом Пелагонитиса, а сродни прикази поштују се и на Светој Гори, у манастиру Ватопеду, као и у другим православним светињама.

За Николо-Угрешски манастир, међутим, овај лик Богородице има посебно место. Према црквеном предању, светиња се појавила управо у часу када је братство било на ивици очајања. Њен долазак монаси су доживели као утеху и наду у тренутку када је опстанак обитељи био доведен у питање.

Револуција је однела оригинал – али једна икона је сачувала тајну

Током наредних деценија икона Богородице „Взиграније“ постала је једна од најпознатијих светиња Николо-Угрешског манастира. Пред њом су се молили монаси и бројни поклоници који су долазили у обитељ из разних крајева Русије.

Године 1814. са чудотворне иконе направљен је препис, који ће касније одиграти посебно важну улогу у њеној историји.

А онда је дошла револуција.

После 1917. године започело је систематско одузимање манастирске имовине, затварање храмова и протеривање монаха. Николо-Угрешски манастир делио је судбину многих руских светиња. Монашко братство је постепено растурено, богослужбени живот угашен, а манастирске драгоцености однете или расуте.

Године 1925. монаси су коначно протерани из обитељи.

У том вихору нестала је и чудотворна икона Богородице „Взиграније“. Њена даља судбина остала је непозната. Не зна се ко ју је последњи видео, где је однета нити да ли је сачувана у некој приватној збирци.

Ипак, један стари препис из 1814. године преживео је страдање манастира. Он се данас чува у збирци Московског државног музеја-заповедника.

Али ту се прича не завршава.

Када је дошло време да се овај стари лик детаљније истражи и рестаурира, стручњаци су открили натпис који је потврдио његово порекло. Испоставило се да је реч о препису из 1814. године, а не о оригиналној икони из 1795. године.

Тако је један мали натпис разрешио важну историјску недоумицу, али је истовремено оставио отворено питање судбине оригинала.

Да ли је неко успео да је сакрије од оних који су уништавали црквене светиње? Да ли се и данас налази у нечијем дому, далеко од погледа јавности? Или је заувек нестала у годинама прогона?

Одговор није познат.

Богородичина икона поново је дочекана у манастиру

Када је Николо-Угрешски манастир почетком деведесетих година XX века враћен Руској православној цркви, започело је његово велико обнављање. Храмови су поново отварани, монашки живот је оживљавао, а верници су се враћали светињама које су некада красиле обитељ.

Са обновом манастира враћало се и поштовање иконе Богородице „Взиграније“.

Деведесетих година направљено је неколико преписа са сачуваног лика из 1814. године. Један од њих враћен је Николо-Угрешском манастиру и данас се чува у манастирској ризници.

Почетком XXI века догодило се још нешто што је братство примило са великом радошћу. Група верника, желећи да остане непозната, поклонила је манастиру још једну икону Богородице „Взиграније“. Иако се стилски разликовала од првобитне Угрешке иконе, припадала је истом иконографском типу.

Братство и верни народ дочекали су је свечаном литијом код Светих врата. Уз молитву и појање, икона је унесена у Преображењски саборни храм, где се и данас налази и ужива велико поштовање.

Тако је после деценија безбожништва и страдања Богородичин лик поново заузео своје место у манастиру.

Оригинална икона још није пронађена, али су се њени преписи вратили међу људе који пред њима узносе молитве и траже заступништво Пресвете Богородице.

Мироточење и друга чудесна сведочанства из Николо-Угрешског манастира

Николо-Угрешски манастир и после свог обновљења постао је место бројних сведочанстава о чудесној помоћи Божијој и заступништву угодника Божијих. Посебно се поштује преподобни Пимен Угрешски, чијим се молитвама верници обраћају у болестима, невољама и најтежим животним искушењима.

Једно од најпотреснијих сведочанстава догодило се 1998. године. Монахиња Феофанија (Тарасова), која је дошла у Николо-Угрешски манастир на поклоњење светињама, изненада је доживела тешко нарушавање здравља. Изгубила је свест, а затим је у изузетно тешком стању пребачена у болницу. Није могла да говори нити да се креће. Лекари су сумњали на акутни поремећај мождане циркулације, а изгледи за опоравак били су веома мали. Њени ближњи чак су размишљали о томе да буде пострижена у велику схиму пред смрт.

У очајању, породица је почела усрдно да се моли за њено оздрављење. У Николо-Угрешском манастиру служени су молебани за здравље болесне монахиње, а свештенослужитељи су се молили преподобном Пимену за њено исцељење.

Уследило је нешто чему се нико није надао: монахиња је почела брзо да се опоравља. Говор јој се вратио, здравствено стање се знатно побољшало и 27. новембра напустила је болницу опорављена. Њени ближњи препознали су у овом догађају чудесну помоћ преподобног Пимена.

Посебно упечатљива сведочанства везана су и за мироточење његове иконе.

Још 2000. године монахиња Валентина Салникова, регент црквеног хора једног московског храма, приметила је необичну појаву на икони преподобног Пимена коју је набавила после посете Николо-Угрешском манастиру. Током молитве запазила је како се на изображеној монашкој ризи појављују ситне капи мира, које су на светлости сијале попут малих крстића. На појединим местима капи су се спајале, а једна већа кап појавила се у пределу срца светитеља. Монахиња је приметила и да се кап временом померала низ икону. По благослову свог свештеника, предала је икону Николо-Угрешском манастиру.

Две године касније, 10. августа 2002, догодио се још један необичан догађај. Током ране Свете Литургије у Успенском храму, за време проскомидије, јеромонах Пимен приметио је да је икона преподобног Пимена прекривена мноштвом ситних и средњих капи мира. Заједно са још двојицом монаха пажљиво је прегледао икону. Капи су биле уљасте на додир, безбојне и без мириса. Икона је потом постављена на Свети Престо, а после Литургије монаси су приметили да се број капи још више повећао.

Истога дана служен је молебан са акатистом преподобном Пимену. После молитве верници су пожелели да се поклоне његовим моштима у Преображењском саборном храму и да на њих прислоне своје иконице. Тада се догодило нешто што је многе присутне оставило без речи: крај узглавља кивота са моштима преподобног појавило се необично светлење. Људи су били затечени призором, а присутни су овај догађај доживели као још једно чудесно знамење.

Мироточење се у Николо-Угрешском манастиру поновило и десет година касније. Непосредно пред освећење храма посвећеног Сабору Угрешких светих, 2012. године, почела је да мироточи икона на којој су изображени ови угодници Божији. Храм је освећен 7. септембра, а братство је овај догађај примило као посебан знак Божије милости према светитељима који су својим животом прославили Господа у Николо-Угрешском манастиру.

Тако се кроз различита времена понављају сведочанства о мироточењу, исцељењима и чудесној помоћи у овој древној обитељи. А међу њеним највољенијим светињама остаје и икона Пресвете Богородице „Взиграније“, пред којом верници и данас траже утеху, помоћ и заступништво Небеске Царице.

За Фондацију Пријатељ Божији: Иван Попов



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.