Химна Светој Великомученици Марини
30.07.2022.

Химна Светој Великомученици Марини

Са благословом јереја Јована Рајака, снимљен је спот за песму “Химна Светој Великомученици Марини” као дар Храму Свете Великомученице Марине - Огњене Марије у Сремској Каменици - Парагову.


Александар Невски
09.05.2022.

Александар Невски

Личност Светог Александра Невског једна је од највећих у историји не само Руске већ и целе Православне Цркве. Када је 1237. године латински папа Гргур IX организовао антиправославни крсташки поход да би покорио руске земље, свети кнез Александар Невски је неустрашиво устао у заштиту православне вере и Свете Русије. У бици код ушћа реке Ижоре, на обалама реке Неве, он је Божијом помоћу у парампарчад разбио далеко бројнију шведску војску. Непобедив је био свети Александар Невски у свим ратовима, али не толико својом војском колико вером у помоћ Божију. Пред битку код реке Неве, Александар рече војницима: „Бог није у сили него у правди“. Томе је посвећен и овај кратки анимирани филм за децу али и одрасле.


Васкршња посланица СПЦ
22.04.2022.

Васкршња посланица СПЦ

„Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6) Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године +ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ево дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24) Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића. Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говорили да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42). У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23). Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје. И док се на многим местима у свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36). Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју милост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без разлике чинимо свакоме од „ових најмањих“ у њиховој потреби. Царство Христово није од овога света и зато загрлимо другога као Господа самог, јер ћемо само тако бити прихваћени као Његови. Будимо окренути љубави, драга децо духовна, јер нас на то упућује глас самог анђела над празним гробом Христовим: „Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6). Негујмо сазнање да је „наше живљење на небесима“, како говори Апостол Павле, „откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3, 20). Будимо такође свесни да нас исконски методи обмане страстима и страховима у злоупотреби масовних медија могу лако учинити људима поробљене свести и пригушене савести, туђинима свом небеском назначењу. Чувајмо се привидне сигурности глобалног мравињака који нас жели учинити безличним притвореницима самодовољности. Време проводити у убеђењу да се виртуелним светом нездравог умишљања и конзумацијом материјалних добара може задобити истинско благостање, значи бити осуђен на живот без достојанства и слободе. У свету који одбија да буде заквашен светлошћу божанске љубави, трудови и жртве нису схваћене на начин Христове Голготе, попут крста за којим ће по благовољењу Божијем доћи васкрсење, него као страшне препреке личном миру и сигурности. Нека нас од тога сачува дубока верност крсно-васкрсној судбини нашег светосавског, српског народа, и нека нас ка вечном смислу води наше новозаветно, косовско опредељење. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека! Бесмртна дела саможртвене љубави према Богу и отаџбини показали су у протеклим месецима многи наши лекари, здравствени радници и бројни други људи који су се нашли на тешким и одговорним дужностима. Гледајући на светитеље Цркве Христове и угледајући се на свете претке, они су ходили и ходе путем христоподобних врлина, путем љубави која све у себи садржи и осмишљава, по којој се познају ученици Христови и народ Божји. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15, 13) – тако нам је Господ Христос завештао пут истинског живота и мира, ван кога су животне тешкоће попут праве арене бесмисла. У васкршњој радости са особитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве нашим сестрама и браћи у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци, поручујући им да знамо њихова искушења и борбе, али да ће њихова Мајка Црква увек бити уз њих као и до сада. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту где живите. Нека сваки православни дом буде обасјан светлошћу Васкрслога Христа и осењен снагом радосне песме: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!“ Срећан вам и Богом благословен овај дан у који смо се родили за живот вечни! Са овим жељама и молитвама Васкрсломе Господу Христу желимо вам свако истинско добро и поздрављамо вас најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе — Ваистину васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2022. године Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД Извор: Инфо-служба СПЦ


Песма Србима
12.12.2021.

Песма Србима

Помолимо се браћо и ми Да се Срби сложе сви Куд ходили ходили Што творили творили Што зборили зборили Да би Бога молили Да их Бог благослови Својом децом ослови


Радосна вест
11.12.2021.

Радосна вест

Данас, више него икада пре, свет запљуснут лошим вестима, тражи РАДОСНУ ВЕСТ. Где је наћи? Ко ће нам је рећи?! Да ли ви знате да је икада иједан мудрац или учитељ народа назвао своју науку: РАДОСНА ВЕСТ? Ко је тај који може уздићи правду од земље до небеса да светли свим рођеним од жене да светли и да их радује? Одговор је кратак. Једини је Христос, Син Бога живога, носилац, откривач. извор и јемац праве радости за којом чезну све душе људске.


Патријарх Иринеј: чувајте веру своју
20.11.2021.

Патријарх Иринеј: чувајте веру своју

У току Васкршњег празника 2012. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј налазио се у својој првој канонској посети Епархији канадској и српском расејању овог дела света, гдје је био гост владике канадског Г. Георгија. За време богослужења и сусрета са Патријархом у Милтону, Миссисаги и Киченеру , екипа Фондације “Пријатељ Божији”, забележила је неке од беседа Његове Светости.


Човек који је садио дрвеће
11.02.2021.

Човек који је садио дрвеће

Филм који је 1987. године добио Оскара за најбољи краткометражни анимирани филм. Инспиративан, дирљив и надасве поучан филм о човеку који је садећи дрвеће променио свет око себе.


Ни маске, ни вакцине, неће спасити свет. Већ само покајање!
26.11.2020.

Ни маске, ни вакцине, неће спасити свет. Већ само покајање!

Годину дана пре појаве Коронавируса, 95-годишњој старици Кириаки из Птолемаиде у Грчкој, која због свог добротворног рада ужива огромно поштовање грчког свештенства и монаштва, указала се Пресвета Богородица. У време када је имала виђење, нигде у јавности није постојала тема у вези са маскама, вирусом и вакцинама. Чујте њено сведочење...  


Ту где сте цркву срушили...
07.08.2020.

Ту где сте цркву срушили...

Као што „удар нађе искру у камену“ како Његош пева у "Горском вијенцу", тако и поетска реч нађе надахнуће и у страдању. Та искра поетског надахнућа заискрила је из српских Светиња Косова и Метохије, страдалих у самом освиту 21. века. Стихове песникиње Силвије Ромић које је казивала драмска уметница Даница Петровић, музиком су оплеменили Љиљана Поповић и група “Жива вода”.


Вапај из Светог Града Јерусалима
09.04.2020.

Вапај из Светог Града Јерусалима

И када се сви ми слијемо у једну молитву као у једну свећу, сви Православни, тада ће све замке важије, и сам ђаво, горети од наше молитве и неће ништа успети да учини. Ово је порука и позив монахиње Јефросиније из светог Града Јерусалима свим православним хришћанима поводом одлуке власти у Израелу да Храм Васкрсења Господњег буде затворен за верни народ у данима који претходе Васкрсу.


Срби Светом Сави
27.01.2020.

Срби Светом Сави

Свети наш отац Сава је, свакако, тежишна личност наше освештане духовне и културне историје, али ништа мање крајеугаони камен наше државотворности.


Архимандрит Никодим - Над одром старца Јефрема
12.12.2019.

Архимандрит Никодим - Над одром старца Јефрема

Одломак из беседе архимандрита Никодима, игумана Светог Манастира Филотеја на Светој Гори, над одром светог старца Јефрема Аризонског, о чудима Божијим кроз старца пројављеним и његовој љубави према својој духовној деци.


Нису Срби као што су били
01.07.2019.

Нису Срби као што су били

Да Срби нису оно што су кроз историју били видљиво је на сваком кораку. Хришћански етос заменио је дух либерализма, или, преведено на српски језик, дух слободоумне развраћености, из које израста вредносни хаос у којем живимо. Пре скоро једног века Духом Светим вођен, владика Николај је најавио шта нас у будућности очекује и то опевао у својој Небеској литургији. Данашње генерације сведоче да се најављено и збива, ту пред нашим очима... Наратор: Новак Билбија Одломак из филма "Клетва"


Чудо Крви Господње
03.05.2019.

Чудо Крви Господње

Да Господ дела непрестано и да Дух дише где хоће, доказ је и скорашња пројава још једног очигледног чуда Божијег које се збило у Бања Луци (Република Српска). У дому једног православног хришанина, са иконе Господа Исуса Христа пред којом се свакодневно моли прокапала је крв.


Христос Васкрсе!
28.04.2019.

Христос Васкрсе!

Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав. Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.


Васкршња посланица Српске Цркве
26.04.2019.

Васкршња посланица Српске Цркве

Драга духовна децо, Испуњени великом радошћу и светлошћу, данас славимо Празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека.


Чедоморство
17.03.2019.

Чедоморство

Абортус – метод контроле рађања, „планирања породице или убиства без казне?! За хришћанску Цркву још од првих дана свог постојања, абортус представља убиство с обзиром да плод има душу већ од тренутка зачећа. Инсерти из филма "Срби - народ који нестаје" илуструју колико је, заправо, чедоморство страшан грех, раван холокаусту.


Свуда Тебе находим - Владика Николај
27.11.2018.

Свуда Тебе находим - Владика Николај

Упри поглед у раскош звезданог неба, помисли на величину универзума, чуда природе, лепоту заласка сунца – свуда ћес видети славу и моћ Створитеља. Огњи и буре, ветри и кише, све на свој начин о Њему пише…


Напред Хришћани - Свети владика Николај
27.11.2018.

Напред Хришћани - Свети владика Николај

Данас, као никада пре, хришћани су позвани да буду светло у духовном мраку у којем се свет налази. Данас, више но икада пре, овај грешан свет треба наш утицај, наше молитве и наше сведочанство…”Напред хришћани”, позива Владика Николај.


Химна љубави
02.05.2018.

Химна љубави

У историји цивилизације и стваралаштва људског не постоји реч, смисао или значење које је човек изнедрио а да се може мерити са оним што је Бог открио човеку, надахнувши га да то откривено изрази. Бог је - Љубав. И, зар је могуће да о љубљави ико ишта каже узвишеније од онога коме је њен смисао открио Он сам. Зато ће до скончања времена и историје Химна љубави светог апостола Павла остати као најувишенији израз Богом откривеног смисла темеља људског постојања који је - Љубав.


1 2 3 4