Владика Николај: Песма Србима
Кад су Срби знали да клекну - знали су и да устану. А кад су Бога заборавили - заборавили су и једни друге. Не постоји српска историја без молитве. Не постоји српска слога без Бога. Ово је песма Светог Николаја - позив да се вратимо молитви, слози и Богу. Док још има оних који знају Коме да се врате, док још у нама има пута до Њега.
Христос Васкрсе!
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
Борба за веру - владика Николај
Владика Николај: Србине брате, са три стране ударили су зли ветрови на тебе, са севера и запада и југа. Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој. Хоће да прекину везу твоју са родитељима твојим, са прецима твојим, са славом твојом. Хоће да те осиромаше и оголе, да ти душу испразне и учине је пустињом, да те направе празном и пустом, без славе твоје земаљске отаџбине и Небеске. Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?
Срби Светом Сави
Свети наш отац Сава је, свакако, тежишна личност наше освештане духовне и културне историје, али ништа мање крајеугаони камен наше државотворности.
Мир Божји - Христос се роди!
Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасја људе светлошћу познања, јер у њој се они који изучаваху звезде, од звезде научише да се Теби клањају као Сунцу правде и да Те гледају са висине истока: Господе слава Теби...
Божићна посланица Српске Православне Цркве
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2024. ГОДИНЕ
Покајање жене која је имала 50 абортуса
Застрашујуће сведочанство монахиње из манастира Орешковица о жени која је имала 50 абортуса и њеном путу ка покајању. Шта се дешава са абортираном децом и зашто су се овој монахињи јавиле душе абортиране деце? Богородичино правило за покајање мајки и очева који су починили овај грех, дато мати Антонини. Како се исповедати и молити за опроштај?
Пребиловци - из понора светлост
Доњехерцеговачко село Пребиловци познато је као једно од најстрадалнијих у свету и, засигурно, најстрадалније у Европи у II светском рату. У њему је од 6. до 11. августа 1941. на најбруталније начине убијено више од 80 одсто становништва овог српског села, њих близу 850, скоро искључиво жена и деце. Злочине су починили њихове комшије, Хрвати и муслимани, служећи геноцидној политици НДХ према српском народу. У знак сећања на овај покољ недужног народа представљамо одломак из документарног филма ''Иродови синови'' објављеног 2016. године поводом канонизације светих Пребиловачких мученика и освећења новосаграђеног спомен-храма Васкрсења Христова у којем почивају њихове свете мошти.
Химна Светој Великомученици Марини
Са благословом јереја Јована Рајака, снимљен је спот за песму “Химна Светој Великомученици Марини” као дар Храму Свете Великомученице Марине - Огњене Марије у Сремској Каменици - Парагову.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Божићна честитка
Ево дана када се силом и дејством Духа Светога, од Деве, Пресвете Богородице, роди Спаситељ света! Ево дана, када нас витлејемски догађај подсећа да за срећу није потребно много, тек - дар живота и љубав ближњег. Зато и овом видео честитком упућујемо позив - вратимо Божићу изгубљени смисао.
Патријарх Иринеј: чувајте веру своју
У току Васкршњег празника 2012. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј налазио се у својој првој канонској посети Епархији канадској и српском расејању овог дела света, гдје је био гост владике канадског Г. Георгија. За време богослужења и сусрета са Патријархом у Милтону, Миссисаги и Киченеру , екипа Фондације “Пријатељ Божији”, забележила је неке од беседа Његове Светости.
Ту где сте цркву срушили...
Као што „удар нађе искру у камену“ како Његош пева у "Горском вијенцу", тако и поетска реч нађе надахнуће и у страдању. Та искра поетског надахнућа заискрила је из српских Светиња Косова и Метохије, страдалих у самом освиту 21. века. Стихове песникиње Силвије Ромић које је казивала драмска уметница Даница Петровић, музиком су оплеменили Љиљана Поповић и група “Жива вода”.
Одраз Светог Јована Крститеља на стаклу
У цркви светог великомученика Пантелејмона у калињинградском селу Мајаковское у Русији, икона Светог Јована Крститеља чудотворно се пресликала на заштитно стакло кутије у којој се налазила. Када је икона прекривена другим стаклом, поново се појавио лик Претече Господњег.
Александар Невски
Личност Светог Александра Невског једна је од највећих у историји не само Руске већ и целе Православне Цркве. Када је 1237. године латински папа Гргур IX организовао антиправославни крсташки поход да би покорио руске земље, свети кнез Александар Невски је неустрашиво устао у заштиту православне вере и Свете Русије. У бици код ушћа реке Ижоре, на обалама реке Неве, он је Божијом помоћу у парампарчад разбио далеко бројнију шведску војску. Непобедив је био свети Александар Невски у свим ратовима, али не толико својом војском колико вером у помоћ Божију. Пред битку код реке Неве, Александар рече војницима: „Бог није у сили него у правди“. Томе је посвећен и овај кратки анимирани филм за децу али и одрасле.
Васкршња посланица СПЦ
„Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6) Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године +ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ево дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24) Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића. Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говорили да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42). У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23). Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје. И док се на многим местима у свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36). Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју милост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без разлике чинимо свакоме од „ових најмањих“ у њиховој потреби. Царство Христово није од овога света и зато загрлимо другога као Господа самог, јер ћемо само тако бити прихваћени као Његови. Будимо окренути љубави, драга децо духовна, јер нас на то упућује глас самог анђела над празним гробом Христовим: „Што тражите живога мећу мртвима? Није овде, него устаде!“ (Лк 24, 5-6). Негујмо сазнање да је „наше живљење на небесима“, како говори Апостол Павле, „откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа“ (Фил 3, 20). Будимо такође свесни да нас исконски методи обмане страстима и страховима у злоупотреби масовних медија могу лако учинити људима поробљене свести и пригушене савести, туђинима свом небеском назначењу. Чувајмо се привидне сигурности глобалног мравињака који нас жели учинити безличним притвореницима самодовољности. Време проводити у убеђењу да се виртуелним светом нездравог умишљања и конзумацијом материјалних добара може задобити истинско благостање, значи бити осуђен на живот без достојанства и слободе. У свету који одбија да буде заквашен светлошћу божанске љубави, трудови и жртве нису схваћене на начин Христове Голготе, попут крста за којим ће по благовољењу Божијем доћи васкрсење, него као страшне препреке личном миру и сигурности. Нека нас од тога сачува дубока верност крсно-васкрсној судбини нашег светосавског, српског народа, и нека нас ка вечном смислу води наше новозаветно, косовско опредељење. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека! Бесмртна дела саможртвене љубави према Богу и отаџбини показали су у протеклим месецима многи наши лекари, здравствени радници и бројни други људи који су се нашли на тешким и одговорним дужностима. Гледајући на светитеље Цркве Христове и угледајући се на свете претке, они су ходили и ходе путем христоподобних врлина, путем љубави која све у себи садржи и осмишљава, по којој се познају ученици Христови и народ Божји. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15, 13) – тако нам је Господ Христос завештао пут истинског живота и мира, ван кога су животне тешкоће попут праве арене бесмисла. У васкршњој радости са особитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве нашим сестрама и браћи у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци, поручујући им да знамо њихова искушења и борбе, али да ће њихова Мајка Црква увек бити уз њих као и до сада. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту где живите. Нека сваки православни дом буде обасјан светлошћу Васкрслога Христа и осењен снагом радосне песме: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима који су у гробовима живот дарова!“ Срећан вам и Богом благословен овај дан у који смо се родили за живот вечни! Са овим жељама и молитвама Васкрсломе Господу Христу желимо вам свако истинско добро и поздрављамо вас најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе — Ваистину васкрсе! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2022. године Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН Викарни Епископ марчански САВА Викарни Епископ хумски ЈОВАН ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД Извор: Инфо-служба СПЦ
Радосна вест
Данас, више него икада пре, свет запљуснут лошим вестима, тражи РАДОСНУ ВЕСТ. Где је наћи? Ко ће нам је рећи?! Да ли ви знате да је икада иједан мудрац или учитељ народа назвао своју науку: РАДОСНА ВЕСТ? Ко је тај који може уздићи правду од земље до небеса да светли свим рођеним од жене да светли и да их радује? Одговор је кратак. Једини је Христос, Син Бога живога, носилац, откривач. извор и јемац праве радости за којом чезну све душе људске.
Човек који је садио дрвеће
Филм који је 1987. године добио Оскара за најбољи краткометражни анимирани филм. Инспиративан, дирљив и надасве поучан филм о човеку који је садећи дрвеће променио свет око себе.
Ни маске, ни вакцине, неће спасити свет. Већ само покајање!
Годину дана пре појаве Коронавируса, 95-годишњој старици Кириаки из Птолемаиде у Грчкој, која због свог добротворног рада ужива огромно поштовање грчког свештенства и монаштва, указала се Пресвета Богородица. У време када је имала виђење, нигде у јавности није постојала тема у вези са маскама, вирусом и вакцинама. Чујте њено сведочење...