Тако се назива једна чудотворна икона Пресвете Богородице. Празнује се нарочито поводом чудесног исцељења Ефимије, сестре патријарха Јоакима, 1688. године у Москви. Имала Ефимија тешку рану на боку, па како је лекари безуспешно лечише, она с плачем припадне молити се Пресветој Богородици. И чу глас: „Ефимија, иди у храм Преображења Сина мога; тамо је икона „Свих жалосних радост”; нека се помоли свештеник пред том иконом, и оздравићеш”. Ефимија учини тако, и одмах поста потпуно здрава.
ОВА света мученица, ученица светог апостола Павла, пострада у време цара Дометијана, 82. године. Дошавши из свог родног града Ираклије у град Маркијанополис, она проповедаше Христа. Зато би оптужена игемону Сергију као хришћанка. Изведена пред њега она смело изјави: да верује у Христа; да је тој вери научена, и крштена од апостола Павла; и да је готова умрети за Христа. Због тога је по целом телу бише оловним штаповима, па је у тамницу вргоше. Тамо јој се јави апостол Павле и рече јој: Радуј се и не тугуј, јер ћеш одавде окована отићи у свој град, да исповедиш веру у Христа!
СBETИ мученици ови пострадаше за Христа, издахнувши вучени по земљи.
СВЕТИ Акакије презвитер пострада за Христа мачем посечен.
ЕПИСКОПОВАО у месту Хитри (данас Китреја) на Кипру; учествовао у хиротонији Св. Епифанија Кипарског (12. мај). Исповеднички се подвизавао. (Као епископа спомиње га Махерас у "Кипарској Хроници").
ПОДВИЗАВАО се двадесет две године у градском бедему; и у миру се преставио 1616. године,
СВЕТО детенце Божје, видевши где му мајку због вере у Христа бацише у огањ, понесено и само љубављу ка Господу, отрже се из руку мучитеља и скочи за мајком у огањ, и изгоре заједно са њом.
Назива се братом Господњим зато што је био син праведног Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Када праведни Јосиф беше при смрти, он раздели имање своје синовима својим, па хтеде оставити један део и Господу Исусу, сину Пресвете Деве Марије; али се сва браћа овоме успротивише не сматрајући Исуса братом својим. Јаков љубљаше веома Исуса, и изјави, да ће Га он узети на свој део. И зато се он назива братом Господњим. Јаков од почетка беше привржен Господу Исусу. Према предању он је и у Мисир ишао са Пресветом Девом и Јосифом онда када је Ирод тражио да убије новорођенога Цара. Чим је чуо науку Христову, свети Јаков почео је по њој живети. За њега се вели да целога живота није јео масти ни зејтина, него да је живео само о хлебу и води. И био је девственик до краја живота свога. Много је бдио ноћу и Богу се молио. Господ га убројао у својих седамдесет апостола. По васкрсењу Своме славноме Господ Исус њему се јавио нарочито, као што сведочи свети апостол Павле (1. Кор 15, 7). Био епископ у Јерусалиму тридесет година, и ревносно управљао црквом Божјом. По указању Господа саставио прву Свету литургију, која је била сувише дуга за доцније хришћане, те су је морали скраћивати свети Василије Велики и свети Јован Златоуст. Обратио многе Јевреје и Јелине у веру Христову. И сами неверни Јевреји дивили су се његовој праведности, и називали су га Јаковом Праведним. Но када дође за првосвештеника Анан, он са другим старешинама јеврејским умисли убити Јакова као проповедника Христова. Једном о празнику Пасхе, када се беше много народа сабрало у Јерусалиму, рекоше му старешине, да се попне на кров од храма и да говори против Христа. Свети Јаков се попе и поче говорити народу о Христу као Сину Божјем и истинитом Месији, о Његовом васкрсењу и Његовој вечној слави на небесима. Разјарени свештеници и старешине гурнуше га с крова те паде и много се повреди, но још би у животу. У том притрча неки човек те га удари по глави тако силно, да му мозак изађе из главе. И тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога. Беше Јакову шездесет три године када пострада за Господа свога.