Свети Григорије Просветитељ, епископ јерменски
Рођен у знаменитој фамилији, која је била сродна царској кући персијској (цару Артабану) и јерменској (цару Курсару). Када ове две куће заратише међу собом, Григорије се удаљи у Кесарију Кападокијску, где прво позна веру Христову, крсти се и ожени се. Из тога брака имаше два сина, Ортана и Аростана, и обојицу посвети на службу цркви. По смрти своје жене врати се Григорије у Јерменију и стави се на службу цару Тиридату. И служаше Григорије верно цару своме, и цар вољаше Григорија. Но када цар сазнаде, да је Григорије хришћанин, наљути се веома, и поче га саветовати да се одрекне вере Христове и поклони идолима. Не успевши у томе ништа, Тиридат удари на Григорија тешке муке, и после многих мука баци га у једну дубоку јаму, испуњену сваким отровним гадом, да би га тако сасвим уморио. Но Бог свевидећи сачува жива светог Григорија у тој јами пуних четрнаест година. Тиридат потом настави гоњење хришћана у царству своме, и удари на један женски манастир, где беше тридесет седам сестара са игуманијом Гајанијом. Када их све грозним мукама умори, полуде Тиридат, и беше као дивљи вепар. Сестри царевој пак јави се у сну неки муж пресветао и рече јој, да полудели брат њен неће оздравити докле се Григорије не извади из јаме. Извађен из јаме свети Григорије исцели и крсти Тиридата. Потом Григорије, по жељи Тиридатовој, поста епископом Јерменије, и уз помоћ цареву, а најпре Божију, просвети сву Јерменију и околне стране вером Христовом. И сконча свети Григорије свој многотрудни живот у старости, око 335. године. На његово место би посвећен за епископа син му Аростан, који продужи дело свога оца, и телесног и духовног. Аростан беше један од тристо осамнаест светих Отаца на I васељенском сабору.
Свете мученице Гајанија, Рипсимија и осталих тридесет пет монахиња
Свети мученици Гајанија, Рипсимија и осталих тридесет пет монахиња, које погуби Тиридат због вере у Христа. Рипсимија света беше необичне лепоте, због чега је хтеде узети цар Диоклецијан за жену. Отуда и поче страдање свих тридесет седам монахиња. Рипсимија се отказа да пође за цара зато што се беше посветила Христу као Женику своме. Тада је Тиридат савлађиваше да пође за њега, јер беше цар као опијен лепотом њеном. Но Рипсимија света опираше се свом силом цару безбожноме. „И онај који кнежеве Готске победи и Персијанце порази, не могаше савладати једну девицу Христову”. Јаростан цар предаде је на љуте муке (језик јој одсекли, трбух расекли, и утробу просули), у којима Рипсимија предаде душу своју Богу. Потом и остале монахиње бише похватане и мачем посечене. Над моштима ових светих мученица подигнут је знаменити манастир Ечмиаздински, близу Еривана, главни духовни центар јерменски кроз многе векове.
Свети преподобни Кириак Отшелник - Михољдан
Рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Свето Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. Потом оде светом Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схиму и посла на Јордан светом Герасиму, где Кириак проведе девет година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир светог Јевтимија, где оста на безмолвију десет година. После тога мењаше место за местом бежећи од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи светог Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши сто девет година живота. Прослављени подвижник и чудотворац свети Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу светог Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Поживевши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. године.
Свети мученици Дада и Говделај
Дада - великаш персијски и сродник цара Сапора, а Говделај, син истога цара. Када свети Дада јавно исповеди веру своју у Христа, нареди цар Сапор, те га мучише љутим мукама. Но при тим мукама Дада сотвори именом Христовим чудеса велика, која тако силно утицаше на сина царева Говделаја, да и он поверова у Христа. Незнабожни цар не поштеди ни сина свога, него и њега удари на тешке муке. И Дада и Говделај прославише Бога истрајним трпљењем и многим чудесима, и у мукама предадоше Богу душе своје. Пострадаше у IV веку. Са њима пострадаше - јер повероваше у Христа - и сестра Говделајева Каздоја и главни жрец Гаргал.
Свети Теофан Милостиви
Богат грађанин из Газе. Толико беше милостив, да раздајући своје имање сиромашним и сам осиромаши. Пред конац живота нападе га водена болест, и он у тој болести издахну. Но из његовог тела потече целебно миро, којим се болни исцељиваху.
Света Марија Палестинска
Била најпре чтец Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи, Марија се удаљи у пустињу Сукијску, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. Проживе света Марија осамнаест година у пустињи, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Затекли су је још живу, а потом и сахранили ученици светог Кириака.
Света преподобна Анастасија подвижница
У Синаксару Цариградске Цркве њен спомен заједно са данашњом св. мученицом Петронијом.
Светих 80 мученика византијских
Мученици Византијски, њих осамдесет, спаљено на морској лађи у време цара Валента због њихове непоколебљиве оданости Православљу.