Од најраније младости избегаваше смех и весеље и предаваше се богомислију и молитви. Због тога је често био бијен од мајке, а нарочито још кад му мајка једнога дана смотри железни појас око нага тела, од чега му кошуља беше крвава. Прочитавши једном у Јеванђељу речи Спаситељеве: „Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан”, он напусти дом родитељски и одбеже у Кијевску пештеру преподобном Антонију. Овај га прими и ускоро замонаши. Када га мајка пронађе и почне звати кући, он посаветова мајку, те се и она замонаши у једном женском манастиру. Својим подвигом, кротошћу и добротом Теодосије убрзо превазиђе све монахе и постаде врло мио Антонију, који га постави за игумана манастира. За време његово богатство се у манастиру јако умножи, цркве и келије сазидаше и устав Студитски уведе у потпуности. Бог обдари Теодосија великом благодаћу због његове девствене чистоте, превеликог труда молитвеног и љубави према ближњим, те имађаше овај Божји човек велику моћ над дусима нечистим, и исцељиваше болести, и прозираше у судбине људи. Са светим Антонијем Теодосије се сматра оснивачем и уређивачем монаштва у Русији. Упокојио се мирно 1074. године. Мошти његове целебне почивају поред моштију Антонијевих.
Најпре се подвизавао у манастиру аве Серида; затим основао свој манастир; подвизавао се тврдо и самопрегорно; имао за ученика преподобног Доситеја (спомен његов 19 фебруара); упокојио се у миру. Опширније о њему видети под 5 јуном.
Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када свети Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту беше наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепом Лукилију, и како исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече: „Видех невине душе у великој радости” (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, које беше, са старом дадиљом Конкордијом, деветнаест на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!” Тада га протегоше по земљи и шибаху немилосрдно, а Иполит само викаше: „Хришћанин сам!” Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани, нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој, него ли бешчасно с вама нечастивим живети”. Она прва би убијена, а за њом и осталих осамнаест, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.
Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године у простом сељачком дому. У тридесет четвртој години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа воронежског. Епископствовао је непуних пет година, па се због слабог здравља повукао и настанио у манастиру Задонском. Упокојио се мирно 1783. године у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве, ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима, проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861. године.
Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стеван Дечански.
Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: свети Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Свети Серид скончао земаљски живот у VI веку, и преселио се у вечну радост Господа свога.
Видети о њима под данашњим даном: Страдање светог мученика Иполита и оних са њим.
Спомен овог светог оца Цркве празнује се 21 јануара, а данас се слави пренос његових светих моштију у Цариград. Мошти су му положене у манастир Пресвете Богородице у Хрисопољу (данас Скутари на азијској страни Босфора), где је он за живота био игуман.
Мудра и красна атињанка, супруга цара Теодосија Млађег (408-450 г.). Многе цркве и манастире подигла у Јерусалиму, где се по смрти Теодосијевој сасвим преселила да тамо живи. Упокојила се у Палестини 460 године, и погребена у њеном храму Св. Стефана.