--186x300.jpg)
Свети преподобни Исакије, Далмат и Фауст
Исакије се празнује још једанпут посебно (в. 30. мај). Свети Далмат беше најпре официр при цару Теодосију Великом, и цар га држаше у великој части. Но када се у њему пробуди дух, он презре све светско, напусти свој чин, узе свога јединца сина Фауста, и с њим оде у предграђе Цариграда, у обитељ светог Исакија, где се обојица постригоше у иноке. Беше Далмат сав предан богоугодном животу, чему се радоваше старац Исакије. И када се Исакије приближи часу смртном, он постави Далмата за игумана место себе. Доцније се та обитељ по Далмату назвала далматска. Далмат се предаваше посту понекад и до четрдесет дана. И постом победи невидљиву силу демонску. Участвовао на III васељенском сабору, и борио се против јереси Несторијеве. Угодивши Богу представио се мирно у V веку. Син његов Фауст подржаваше оца у свему, и после богоугодног живота сконча мирно у тој обитељи далматској.
Свети преподобни Козма шкопац
Монах из лавре Фаранске. Врло учен у Светом Писму. Толико је ценио дела светог Атанасија Великог, да је говорио ученику своме: „Када чујеш какву реч из књига светог Атанасија, ако немаш хартије, на рубини је запиши”. Под старост дође у Антиохију патријарху Григорију († 584), и ту сконча свој живот. Патријарх нареди, да се тело Козмино сахрани у манастиру Патријаршије. Један човек често долажаше на гроб Козмин, и чествујући светитеља мољаше се ту Богу. Упитан зашто то чини, он објави да је дванаест година лежао узет, и да га је свети Козма исцелио.
Свети преподобни Антоније Римљанин
Рођен у Риму 1086. године од родитеља благочестивих и имућних. У то време одвоји се црква Римска од цркве Источне, и сви који осташе верни цркви Источној беху гоњени од клира Римског. Међу гоњенима беше и Антоније. Он раздаде све наслеђено имање, и замонаши се. На једној стени у мору, стојећи подвизаваше се четрнаест месеци. Стена се, међутим, одвоји од свог основа и неким чудним промислом доплови водом до Новгорода. У Новгороду прими га архијереј Никита љубазно и поможе му подићи цркву Пресвете Богородице, где после би манастир. Поживе Антоније дуго као игуман тога манастира, и пројавив велику благодатну силу кроз чудеса многа, сконча мирно 1146. године и пресели се у дворе Господње.
Света Саломија мироносица
Мати светих апостола Јакова и Јована, жена Заведејева, а кћи Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Служила Господу за време Његовог земаљског живота и удостојила се бити међу првовесницима васкрсења Његовог.
Откриће и пренос моштију светог Стефана, архиђакона и првомученика
Када злобни Јевреји камењем убише светог Стефана, оставише тело његово да га пси изеду. Но друкчије хтеде Промисао Божја. Тело мучениково лежаше на отвореном месту под градом ноћ и два дана, а друге ноћи дође Гамалил, учитељ Павлов и потајни ученик Христов, узе тело, однесе га у Кафаргамалу на своје имање, и ту га чесно погребе у једној пећини. У исту пећину сахрани Гамалил и свога пријатеља Никодима, који плачући над гробом Стефановим умре. Ту сахрани Гамалил и свога крштенога сина Авива. И према своме завештању и сам Гамалил ту беше сахрањен. Од тога времена прошли су векови, и нико од живих није знао, где је сахрањено тело светога Стефана. Но 415. године, за време јерусалимског патријарха Јована, јави се Гамалил три пута у сну свештенику кафаргамалском Лукијану, и потанко му оприча све о сахрани свих поменутих указујући тачно место њихових заборављених гробова. Узбуђен од тога сна, Лукијан јави патријарху, и с благословом патријарховим оде с људима и откопа четири гроба. Гамалил му беше већ у сну рекао, које је чији гроб. Силни мирис благоухани испуни сву пећину од моштију светитељских. Тада мошти светог Стефана беху свечано пренете на Сион и ту чесно сахрањене, а мошти осталих изнесене на једно брдо више пећине, и ту у једној цркви положене. Многа исцељења болесника догодише се тога дана од моштију светог Стефана. Доцније те мошти беху пренете у Цариград. Тако Господ увенча многом славом онога који први за Његово име крв своју проли.
Свети свештеномученик Стефан, папа римски, и други с њим
Био папа у Риму од 253-257. године. Борио се против јеретика Новатијана. Исцеливши Лукилу, ћерку трибуна Немезија, крсти обоје. Пострада у време Валеријана са дванаест својих клирика. Посечен за време литургисања.
Свети блажени Василије јуродиви Московски
Отац му се зваше Јаков а мати Ана. У шеснаестој години својој предао се подвигу јуродства, и у том тешком подвигу издржао седамдесет два године. Живео свега осамдесет осам година. Ишао бос, гологлав, и у дроњама. Није имао никаква стална обиталишта. Исправљао је грешнике, укоревао велможе, прорицао истинито, имао виђење на даљину. Натрпевши се довољно од глади, од мраза, од увреда људских, Василије блажени предаде Богу своју свету душу. На погребу му био цар Иван с митрополитом. Сахрањен у храму московском Пресвете Богородице, назватом после по његовом имену.
Откриће моштију светих мученика Максима, Даде и Квинтилијана
На данашњи дан би проналазак њихових светих моштију, чудесно откривених преко анђела Божјих, а опширније о њиховом страдању видети под 28 априлом.