Овај свети беше из села Кијоса близу Никеје у Витинији, и имађаше жену и децу. Беше богат и припадаше старешинама општине, но живљаше чесним еванђелским животом. Деси се да на његово село Турци наметнуше превелики царски данак на хришћане. Као најстарији међу старешинама села, Атанасије реши да се заузме за хришћане, те покрену питање да и Турци тога села помогну хришћанима у плаћању царског нареза, јер нису били спахије ни јаничари, да би били ослобођени од пореза. Осетивши то и побојавши се, Турци се реше да спрече Атанасија, па га ухвате и одведу код везира у Цариград клеветајући га да је рекао да хоће да постане Турчин, тј. муслиман...
Очима душе свагда гледајући Господа Христа, овај свети мученик пострада за Њега посечен мачем.
Спомиње се као патријарх Јерусалимски у Јерусалимском Канонарију овога дана.
Свети Иларион из манастира Твали (Тулашвили) је служио као игуман манастира Кхакхули на југозападу Грузије почетком 11. века. Свети Иларион је био познати преводилац и писац и истакнути теолог, изузетан у врлини и слављен за своје проповеди и аскетски труд. Свети Иларион је подигао младог Георгија Светогорца да буде сјајан писац, преводилац, теолог и патриота. Од њега је и добио благослов за улазак у монашки живот. Након извесног времена, Свети Иларион се преселио из манастира Кхакхули у манастир Твали, недалеко од Антиохије, где је остао до краја свог живота. Св Иларион се упокојио 1041. године.
Ученик апостола Петра, родом од града Антиохије. Свети Петар га узе собом из Антиохије у Рим, и у Риму га рукоположи за епископа града Равене. Дошавши у Равену, Аполинарије уђе у дом некога војника Иринеја, коме исцели сина од слепила, и кроз то обрати цео дом вери Христовој.
Епископовао у граду Равени у Италији; мученички пострадао за Христа мачем посечен.
Ова преподобна Ана живљаше у време цара Теофила (829-842 г.) Беше из познате и богате породице и телесно врло лепа. Одгајивши је у побожности, родитељи убрзо умреше, те њој остаде велико богатство које она раздаваше потребитима. Чувши за њену лепоту и имање неки Агарјанин, који живљаше у Цариграду, измоли дозволу од цара Василија Македонца (867-886 г.) да ову блажену Ану узме себи за супругу...
Грчки цар Никифор I (802-811 г.) победи 811 године Бугаре, тада још нехришћане. Но затим се одаде весељу и пијанчењу што искористи бугарски хан Крум и изненада нападне на његову војску, самог цара зароби и многе његове војнике одмах погуби, а многе опет зароби. Од ових заробљених војника хришћана многи су били страшно мучени и приморавани од незнабожаца да се одрекну своје хришћанске вере. Оставши чврсти и непоколебљиви, они бише мачем посечени, обешенн, стрелама устрељени и на друге разне начине погубљени, те тако примише венце мучеништва за веру своју у Христа Бога. По некима пак, ово би 26 јула. (Са њима беше заробљен и Св. Петар патриције, о коме видети опширније под 1. јулом).