Светих триста шездесет мученика у Никомидији
Пострадали за Господа Христа мачем посечени.
Света преподобна Вриена
Света Вриена упокојила се у миру Господа свога. (Можда је ова преподобна Вриена мајка напред споменутог преподобног Фантина, знаменита по врлини и богатству, као и Фантинов отац а њен муж Георгије.)
Свети преподобни Филакс
Спомиње се у Јерусалимском кодексу бр. 1096, лист 123, Ср. и Димитријевски, Типици II, 55.
Пренос моштију Светог Александра Невског
Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Правдољубив, жалостиван, истински побожан; презирао сујету света; од ране младости заволео Христа; увек жељан свете мудрости светих Отаца; најмилије му занимање било: свуноћна бдења и тајне молитве к Богу. Године 1236. постао кнезом Новгородским. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Силан не толико војском колико вером у помоћ Божију; пред битку говорио војницима: "Бог је не у сили него у правди". Том приликом јавили се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећали своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме.
Сабор светих просветитеља и учитеља српских
Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште, него само неколико архиепископа и патријарха, и то свети Сава, први српски архиепископ, назван, равноапостолним; Арсеније, наследник светог Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсеју у кротости (Србљак)”; Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље”; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346. године патријарх, преминуо 1349. године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376. године и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388. године; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трпезарију при Пећком манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мехмеда Соколовића, упокојио се 1574, године; Гаврил, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака истјазаван за велеиздају и обешен 1656. године. Уз ове још се помињу Јевстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије, Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „Раби блази и вјерни, добри же дјелатељије винограда Господња”.
Свети Александар, Јован и Павле патријарси цариградски
Александар учестовао на I васељенском сабору у Никеји место престарелог патријарха Митрофана; потом наследио Митрофана. Кад се хтеше неки философи препирати с њим о вери, он рече једном од њих: „У име Господа мога Исуса Христа заповедам ти да умукнеш!” И онеме философ тога часа. Молитвом својом и Арију прекратио живот. Скончао у деведесет осмој години живота, 340. године Свети Јован Постник управљао црквом у време злога цара Анастасија, јеретика акефалита. Упокојио се 595. године. Свети Павле IV управљао црквом пет година и осам месеци, и одрекао се престола примивши тајно схимну, да би покајао свој грех што је најпре пристајао уз иконоборце. Био је претходник великог Тарасија, и упокојио се у време Ирине и Константина 784. године.
Свети преподобни Христофор
Подвижник VI века у обитељи светог Теодосија. У визији видео, да кандила монаха трудбеника горе, а кандила лењиваца не горе.