Када цар Декије ратоваше једном против варвара, беше у његовој војсци војвода над пуком јерменским званим Мартензес. Тај војвода зваше се Меркурије. У борби јави се Меркурију ангел Божји, даде му мач у руке и рече му, да ће он победити непријатеље. И заиста, Меркурије показа чуда од храбрости секући оним мачем непријатеље као траву. После те славне победе учини га цар Декије првим војводом у својој војсци. Но неки завидљивци оптужише цару Меркурија као хришћанина, што Меркурије пред царем не сакри него отворено признаде. И би Меркурије мучен дуго и тешко: ножевима сечен на каише, ватром опаљиван. Ангел Божји јави му се у тамници и исцели га. Најзад цар изрече осуду, да се војвода Меркурије посече мачем у Кападокији. Када га посекоше, тело му поста бело као снег, и из њега исхођаше предиван мирис од тамјана. Многи болесници исцелише се од његових чудотворних моштију. Пострада за веру овај прекрасни војник Христов између 251-259. године.
Живела у Александрији и проводила свој усамљенички живот сав у молитви и ручном раду. Неки младић разгори се телесном похоти према њој и непрестано јој досађиваше. Не хотећи згрешити Богу, а видећи да се не може лако отрести разузданог младића, света Мастридија упита га једном, шта га то највише привлачи к њој. Он одговори: „Очи твоје!” Мастридија тада узе иглу којом је шила, па избоде себи очи. Тако спаси себи мир и младићу душу. Младић се љуто покаја и оде у монахе.
Тешке невоље постигоше Руску земљу почетком тринаестог столећа. По Божјем попуштењу, а због мноштва грехова наших, на руски народ навалише опаки непријатељи - Татари. Много житеља би поубијано и у ропство одведено; велико опустошење настаде по свој земљи Руској. Много руских кнежева погибе тада бранећи отачаство...
Преподобни Симон беше родом из града Солвичегодска. Од ране младости он остави родитеље и кућу и отиде у манастир к преподобном Корнилију Комељском. Провиђајући у њему будућег угодника Божјег, преподобни Корнилије га прими, и замонаши. Угледајући се на свог богоугодног учитеља преподобног Корнилија, преподобни Симон се строго подвизаваше у посту и молитви, испуњавајући смирено и ревносно сва послушања...
О ЊОЈ видети под данашњим датумом у Житију свете великомученице Екатерине.
ОНИ преко свете великомученице Екатерине повероваше у Христа, и због тога бише спаљени у огњу. (Негде се наводи број сто педесет).
Син кнеза Јарослава. Одмалена срцем окренут к Богу. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Том приликом јаве се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећаше своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме. У Златној Орди татарској није се хтео поклонити идолима, нити проћи кроз огањ. Због његове мудрости и телесне снаге и красоте уважавао га и кан татарски. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње. Упокојио се у својој четрдесет трећој години, 14. новембра 1263., а 23. новембра празнује се пренос његових моштију у град Владимир.
Славни руски јерарх, подвижник и родољуб. Друг и изобличитељ Петра Великог. Упокојио се 23. новембра 1703. године. Чудотворне му мошти откривене 1832. године.
СВЕТИ мученик Сисиније беше из града Кизика. Он пострада за царовања Диоклецијанова од игемона Александра. Оптужен Александру као хришћанин, он за исповедање Христа би привезан за дивље коње и приморан да трчи. Затим би без милости бијен, па му љуто сирће леваху у ноздрве. Он претрпе и многа друга мучења, и чудеса велика усред сабора сатвори. После тога му мачем главу одсекоше.