Свети мученик Иполит
Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када свети Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту беше наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепом Лукилију, и како исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече: „Видех невине душе у великој радости” (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, које беше, са старом дадиљом Конкордијом, деветнаест на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!” Тада га протегоше по земљи и шибаху немилосрдно, а Иполит само викаше: „Хришћанин сам!” Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани, нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој, него ли бешчасно с вама нечастивим живети”. Она прва би убијена, а за њом и осталих осамнаест, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.
Свети Тихон Задонски, или Воронежски
Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године у простом сељачком дому. У тридесет четвртој години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа воронежског. Епископствовао је непуних пет година, па се због слабог здравља повукао и настанио у манастиру Задонском. Упокојио се мирно 1783. године у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве, ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима, проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861. године.
Света преподобна царица Ирина
Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стеван Дечански.
Свети преподобни Серид
Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: свети Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Свети Серид скончао земаљски живот у VI веку, и преселио се у вечну радост Господа свога.
Свети мученици Конкордије, Иринеј и Авундије
Видети о њима под данашњим даном: Страдање светог мученика Иполита и оних са њим.
Пренос моштију преподобног Максима Исповедника
Спомен овог светог оца Цркве празнује се 21 јануара, а данас се слави пренос његових светих моштију у Цариград. Мошти су му положене у манастир Пресвете Богородице у Хрисопољу (данас Скутари на азијској страни Босфора), где је он за живота био игуман.
Свети мученици Аникита и Фотије
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим свети Аникита, један од градоначалника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега. У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи удеса и трпљења Никитина, пољуби Никиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!” Цар нареди, да га одмах мачем посеку. Но џелат, дигнувши руку на Фотија светог, сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише у огањ. Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305. године. Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Свети свештеномученик Александар, епископ комански
Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ комански, тада би позват свети Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17. новембар), да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашњости, спољашњег достојанства и понашања. Свети Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: „Онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!” И наста општи смех. Свети Григорије упита, ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар, беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда откад је прочитао и разумео Свето Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Светог Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.
