Свети Теокист, епископ черњиговски
До свога епископства свети Теоктист подвизавао се као монах у Кијево-Печерском манастиру, и тако се прославио својим подвизима да је, после смрти игумана Јована, 1103 године изабран на његово место. Од свију цењен и поштован он би 1113 године рукоположен за епископа Черњиговског. Као епископ он је много радио, и урадио, на уређењу храмова Божјих и на духовном просвећивању своје пастве. Преставио се у почетку дванаестог столећа.
Свети новомученик Авакум
Овај свети и преподобни новомученик пострада за Господа, Христа у великом граду Солуну на славу и похвалу православним хришћанима. Пострадао 6 августа 1628 године.
_-episkop-karpasijski-na-kipru-207x300.jpg)
Свети Терис (Тирс), епископ карпасијски на Кипру
Овај свети епископ града Карпасије на Кипру прославља се на том острву, где му је сачуван древни храм крај мора.
Свети мученици Катидије, Катидијан и Совел
Свети мученици Катидије и Катидијан беху рођена браћа и пострадаше за Христа у Египту убијени камењем; а свети Совел, такође у Египту, стрелом прободен, предаде дух Богу.
Свети мученик Евсигније
Био војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу светог мученика Василиска (в. 22. мај), видео мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних шездесет година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362. године и пресели се у Царство небеско.
_-papa-rimski-206x300.jpg)
Свети свештеномученик Фавије (Фавијан), папа римски
Родом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник, а по том, када при избору папе сиђе бео голуб на њега, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела светих мученика, чесно их сахрањиваше, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа, и, уз помоћ крштеног сенатора Понтија, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије, наста страшно гоњење хришћана, у коме пострада и свети Фавије, мачем обезглављен 250. године. Овај Фавије свети установи, да се миро освештава на Велики Четвртак.
Свети мученик Понтије, сенатор
Син сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после двадест две године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка, и цара Филипа са сином, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истајазаван страшним мукама, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „Убиј, убиј одмах тога мађионичара!” На то свети Понтије уздиже руке к небу и рече: „Благодарим Ти, Боже мој, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа: - „Распни га, распни”!” Посечен мачем 257. године и погребан од свог пријатеља Валерија.
Света Нона
Мајка светог Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је света Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. године.
Свети Евтимије, патријарх цариградски
Свети Евтимије би рођен у Селевкији Исавријској око 834 године, у породици која беше пореклом из Декапоља и у сродству са Св. Григоријем Декаполитом (који се слави 20 новембра). Врло млад постаде монах на гори Олимпу у Витинији, затим пређе у један манастир близу Никомидије, па онда у манастир Св. Теодора близу Цариграда.
Светих Седам мученика у Ефесу
Велико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола, али и грозан покољ хришћана. Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, звано Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко двесто година. У време цара Теодосија Млађег (408-450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви, чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише од сна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умиљењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.