Потајни хришћанин. Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане, он их не убијаше него помагаше да се сакрију. Јулијан га баци у једну тамницу у Цариграду. Када погибе зли цар, Јован се предаде подвигу живећи у чистоти и светости. Упокојио се мирно у старости. По смрти јављао се некима, који су потребовали помоћ његову. Молитве њему помажу да се пронађу лопови.
Мошти њене леже у манастиру Крушедолу (в. 10. децембар).
О њима видети напред: Страдањс Св. свештеномученика Полихронија.
Сви из Седамдесет апостола. Свети Сила би послат из Јерусалима у Антиохију с Павлом и Варнавом, да тамо реше спор међу вернима односно обрезања, наиме, да не треба обрезивати незнабошце, кад прелазе у хришћанство (Дап 15, 22). Потом је путовао Сила с Павлом по Азији и Македонији, и био постављен за епископа у Коринту, где је мирно скончао. Силуан је помагао обојици врховних апостола (1. Пт 5, 12). Као епископ у Солуну много се потрудио, много настрадао, док није земаљски живот заменио небесним. Крискент би сатрудник апостола Павла (2. Тим 4, 10), потом епископ у Галатији, па мисионар у Галији, где мученички сконча за Христа у време Трајаново. Епенет свети, споменут од апостола Павла (Рм 16, 5), био је епископ у Картагини. Андроник (Рм 16, 7) епископ Паноније, спомиње се посебно 17. маја.
Био епископ у италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог философа Кратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. Утом се крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе грађани Царства небеског.
Када цар Декије освоји Вавилон, ухвати Полихронија и три презвитера, два ђакона и два покрштена кнеза: Евдона и Сениса. Полихроније не хте ништа одговарати пред царем, него само ћуташе, док свети Парменије презвитер одговараше за све. Епископа и свештенике одведе цар у Персију, у град Кордову, и секирама посече их. А кнежеве, Евдона и Сениса, одведе собом у Рим, и тамо их најпре баци пред зверове, па после мачем погуби. Сви чесно пострадаше 251. године.
Родом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све, пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му кнез грозно припрети мукама, ако се не поклони идолима, одговори му свети Калиник: „Мени је свака мука за Бога мога тако добродошла као гладноме хлеб”. После страшних истјазања и побоја, обу га кнез у гвоздене опанке, са ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека, обратише се у веру Христову. Успут ожеднеше војници, и не би воде. Свети Калиник се помоли Богу, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски, бацише мучитељи светог Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „Благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем”. Потом уђе у огањ. Када се огањ угаси, нађоше тело његово мртво, али цело и од огња неповређено. Чесно пострада и увенча се венцем вечне славе око 250. године.