Света преподобна Евпраксија, девица
Ћерка цариградског великаша Антигона и сродница цару Теодосију Великом. Са својом мајком, младом удовом, пресели се у Мисир, и ту обилажаху манастире дајући прилоге и молећи се Богу. Седмогодишња Евпраксија по својој жаркој жељи замонаши се у једном женском манастиру. Што је више расла, то је на себе налагала све теже подвиге. Једанпут је постила четрдесет дана. Упокојила се 413. године у тридесетој својој години. Имаше велику благодат Божју и цељаше најтеже болести.
Спомен Петог васељенском сабора
Овај Сабор би у Цариграду за време цара Јустинијана Великог, 553. године. На овом Сабору беху осуђене све јереси монофизитске, као и јеретички списи Теодора Мопсуетског, Теодорита Кирског и Оригена (учење против васкрсења мртвих).
Свети преподобни Макарије желтоводски
Свети угодник Божји Макарије родио се у Нижњем Новгороду од побожних и богобојажљивих родитеља, Јована и Марије. Још као младенац радовао се када су га родитељи носили у цркву и одстајали богослужења. Када поодрасте родитељи га дадоше да учи књигу. Врло паметан, Макарије благодаћу Божјом убрзо превазиђе своје вршњаке. Ненаклоњен дечјим играма, он веома марљиво учаше књигу у кротости и тишини. Ходећи сваки дан у цркву и с радошћу слушајући црквено читање и појање, у њему се душа разгореваше љубављу Божијом и он се одмалена навикаваше на богоугодни живот...
Свети мученици Сакт, Матур, Атал и Бландина
Свети мученици ови страховито страдаше, и пострадаше за веру Христову у граду Лиону под царем Марком Аврелијем, 177 године.
Свети преподобни Христофор
Христифор био ученик преподобног Лонгина; оснивач Христофорове Богородичне пустиње, у Вологодској губернији, у шеснаестом веку.
Свети свештеномученици Родољуб и Вукосав, Кулеенвекуфски и
Свети свештеномученик РОДОЉУБ КУЛЕН ВАКУФСКИ - (Родољуб Самарџић), рођен је 16. марта 1907. године у Рогатици. Богословију је завршио у Сарајеву 1930. године. Рукоположен је у чин ђакона 15., а за свештеника 16. марта 1931. године. Убијен је од устаса, јуна 1941. године са женом и дјецом, за вријеме покоља Срба у Кулен Вакуфу. Прије него што су га убили, пред његовим очима су му заклали жену и дјецу...
Свети Иларион Твалелски
Свети Иларион из манастира Твали (Тулашвили) је служио као игуман манастира Кхакхули на југозападу Грузије почетком 11. века. Свети Иларион је био познати преводилац и писац и истакнути теолог, изузетан у врлини и слављен за своје проповеди и аскетски труд. Свети Иларион је подигао младог Георгија Светогорца да буде сјајан писац, преводилац, теолог и патриота. Од њега је и добио благослов за улазак у монашки живот. Након извесног времена, Свети Иларион се преселио из манастира Кхакхули у манастир Твали, недалеко од Антиохије, где је остао до краја свог живота. Св Иларион се упокојио 1041. године.
Свети мученици Борис и Гљеб
Синови великога кнеза Владимира, покрститеља руског народа. До свога крштења Владимир имаше много жена, и од њих децу. Борис и Гљеб беху браћа од једне мајке. Пред смрт Владимир раздели државу на све своје синове. Но Свјатополк, најстарији му син, кнез кијевски, пожели да узме и делове намењене Борису и Гљебу. Зато посла људе те на једном месту уби Бориса, а на другом Гљеба. Беху ова два брата необично побожна и у свему богоугодна, и сретоше смрт са молитвом и уздизањем свога срца ка Богу. Њихова тела остану нетљена и благоухана, и буду сахрањена у граду Вишгороду где до дана данашњега исходи из њих благодатна сила, која исцељује људе од разних болести и мука.
Свети Новомученици Пребиловачки
Пребиловци су старо српско село у Херцговини, које се налази се на ободу долине Неретве, 5 км од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у XV вијеку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника. Према извјештају жандармерије НДХ из септембра 1941. године усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године, убијено је 550- 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу. Тако је обновље живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово мјесто четврто на листи најстрадалнијих села на свијету у Другом свјетском рату.